Мазурци
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. |
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Мазурци (пољ. Mazurzy, нем. Masuren) су малобројни западнословенски народ сродан Пољацима, који претежно живи у Пољској, то јест у варминско-мазурском војводству. Они су потомци древног словенског племена Мазовљана. Има их укупно од 5.000 до 15.000, највише у Пољској, али има их и у Немачкој, Русији и другим државама. Од тога се око 1.376 званично изјаснило као Мазурци. Протестантске су вероисповести, а говоре мазурским језиком, који спада у словенску групу индоевропске породице језика.[1]
| Mazurÿ | |
|---|---|
 Мазурац 1932. године | |
| Укупна популација | |
| 5.000 - 15.000 (од тога се 1.376 изјаснило као Мазурци) | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Пољска | |
| Језици | |
| мазурски језик, пољски језик | |
| Религија | |
| Протестанти, углавном лутерани. | |
| Сродне етничке групе | |
| Западни Словени (Пољаци, Кашуби, Словинци) |
ЈезикУреди
Мазурци говоре мазурским језиком који припада словенској групи индоевропске породице језика. Неки лингвисти сматрају да је мазурски језик посебан дијалекат пољског језика, док неки сматрају да је одвојен језик.[2]
РелигијаУреди
Готово сви Мазурци су протестанти лутерани. Они су 1525. године прешли са католицизма на протестантизам за време протестантске реформације. Католички Вармјаци и Мазовљани нису били утичени због тога што су настањивали делове који су пре припадали Пољском краљевству. Али, за разлику од Мазураца, Вармјаци су остали католици.[3]
ЗанимљивостиУреди
По Мазурцима је добио и име чувени плес - мазурка.
РеференцеУреди
- ^ Kossert 2006, стр. 205
- ^ Wang, Q. Edward; Fillafer, Franz L. (2007). The many faces of Clio: cross-cultural approaches to historiography. Berghahn Books. стр. 375. Приступљено 31. 1. 2012.
- ^ Lerski, Lerski & Lerski 1996, стр. 345-346
ЛитератураУреди
- Lerski, Jerzy Jan; Lerski, George J.; Lerski, Halina T. (1996). Historical Dictionary of Poland, 966-1945. Aleksander Gieysztor. Greenwood Publishing Group. стр. 345—346. ISBN 978-0-313-26007-0.
- Wang, Q. Edward; Fillafer, Franz L. (2007). The many faces of Clio: cross-cultural approaches to historiography. Berghahn Books. стр. 375. Приступљено 31. 1. 2012.
- Kossert, Andreas (2006). Masuren - Ostpreussens vergessener Süden (на језику: German). Pantheon. стр. 205. ISBN 978-3-570-55006-9.
