Максим Веган

Француски генерал (1867-1965). Био је француски генерал који је командовао француском војском у бици за Француску (1940).

Максим Веган (франц. Maxime Weygand; 21. јануар 1867 – 28. јануар 1965) био је француски генерал који је командовао француском војском у бици за Француску (1940).[1]

Максим Веган
Генерал Максим Веган (1933).
Датум рођења(1867-01-21)21. јануар 1867.
Место рођењаБрисел
 Белгија
Датум смрти28. јануар 1965.(1965-01-28) (98 год.)
Место смртиПариз
 Француска

Војна служба уреди

У Првом светском рату, Веган је био начелник штаба француске 9. армије, а 1918. постао је начелник Штаба савезничких армија на Западном фронту и стални француски војни представник у комитету за припрему мировних уговора. Од 1920. учествовао је у реорганизацији оружаних снага Пољске и њиховом ангажовању у совјетско-пољском рату. Од 1923. био је високи француски комесар у Сирији, а 1930. постао је начелник генералштаба.[1]

У Другом светском рату био је командант француских снага на Блиском истоку, а од 19. маја 1940. био је главнокомандујући свих франциских снага. Пре почетка битке за Француску (5. до 11. јуна) покушао је да утиче на владу да склопи примирје, а после капитулације Француске, 16. јуна 1940. постао је министар одбране у колаборационистичкој влади генерала Петена. Од 6. новембра 1940. до новембра 1942. управљао је француским поседима у северној Африци, водећи повремено тајне преговоре са представницима САД, због чега су га, приликом боравка у Француској, Немци затворили и интернирали.[1]

После Другог светског рата, до маја 1948. био је под истрагом француског судства због учешћа у вишијевској влади.[1]

Писац уреди

Најважнија дела су му:[1]

  • Тирен (1931)
  • Историја француске војске (1938)
  • Фош (1947)
  • Мемоари I-III (1950-1957)[1]

Напомене уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ Гажевић, Никола (1976). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 394. 

Литература уреди

  • Гажевић, Никола (1976). Војна енциклопедија (књига 10). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 394.