Маловиште (мкд. Маловиште) је насеље у Северној Македонији, у јужном делу државе. Маловиште припада општини Битољ.

Маловиште
мкд. Маловиште
Маловиште.JPG
Маловиште као планинско село
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаБитољ
Становништво
 — (2002)98
Географске карактеристике
Координате41°01′59″ СГШ; 21°07′48″ ИГД / 41.033° СГШ; 21.13° ИГД / 41.033; 21.13Координате: 41°01′59″ СГШ; 21°07′48″ ИГД / 41.033° СГШ; 21.13° ИГД / 41.033; 21.13
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1.130 м
Маловиште на мапи Северне Македоније
Маловиште
Маловиште
Маловиште на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број7314
Позивни број+389 (0)47
Регистарска ознакаBT

ГеографијаУреди

Насеље Маловиште је смештено у јужном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Битоља, насеље је удаљено 25 km западно.

Маловиште се налази у области Ђаваткол, планинске области између Пелагоније и басена Преспанског језера. Насеље је смештено високо, на северним висовима планине Баба. Близу села су границе националног парка „Пелистер“. Кроз село притиче поток, који испод гради реку Шемницу. Надморска висина насеља је приближно 1.130 метара.

Клима у насељу је планинска због знатне надморске висине.

ИсторијаУреди

Маловиште је село познато још из времена Карађорђа и Милоша Обреновића. Под тешким турским режимом мештани Цинцари као први печалбари упутили су се у слободну Шумадију. Населили су се углавном у градским срединама као у Крагујевцу, Нишу, Крушевцу, Јагодини, Параћину, Лесковци и другим. Вредни и штедљиви Маловиштани су успевали да се скуће у новој средини и да доведу остатак породице. Крајем 19. века 60% печалбара је емигрирало из тог места у Србију. По тој чињеници Маловиште је било добро знано. Маловиштанске породице насељене у Србији биле су: Палигорићи, Стојановићи, Дунде, Ћермиле, Голићи, Кражићи, Ђорђевићи, Симићи, Мишићи, Димовић и други. Насељеници из Старе Србије су се истакли у борби за ослобођење и уједињење. Такође су одиграли значајну улогу у привредном, друштвеном и културно националном животу нове домовине.

Из Маловишта је био пореклом Коста Стојановић министар у српској влади.[1] У Лесковцу је живео и бавио се трговином најбогатији Маловиштанац, Димитрије Олде. Женидбом са Костадинком, печалбар Мита се повезао са породицом и њиховом великом старом лесковачком трговачком фирмом, "Хаџи Ђорђевић-Кажић". Године 1936. основали су пожртвовани супружници (чији је син јединац Тодор рано умро) своју хуманитарну "Задужбину", у коју је имао да уђе сав њихов иметак стицан пун век. Процењена је вредност имовине у износу од преко два милиона динара. Задужбина је поред осталог требало да отвори и Дечји дом за смештај сироте деце.[2]

До 1915. године Маловиште је било велико и богато место са 700 кућа. Ту су имали - задржали куће (као викендице) многи богати мештани становници Србије. Због својих веза са Србијом и посведочене наклоности, међутим пострадали су ратне 1916. године, од стране Бугара. Бугарска војска је становништво масовно интернирало, а куће опљачкала и порушила. Од грађе правили су ровове и користили је за огрев.

Након рата у село су се вратили махом сиромашни становници, па је остало укупно 160 кућа. Маловиште је у административном погледу било у саставу општине Цапарске, среза Битољског.[3]

Поред православне цркве посвећене Св. Петки у Маловишту која има изузетно вредан иконостас, од значаја је и манастир Св. Ане који се налази у близини.[4] Радило се пред Други светски рат да то високо планинско место званично буде проглашено као "туристичко".

Цинцари из Маловишта који су живели између два рата у Крагујевцу. Постојало је од 1934. године Удружење Маловиштанаца (трговаца и занатлија) у Крагујевцу, на чијем челу је био кафеџија Никола Симић - Мојсе. Славили су (1928) са особеним ритуалом Св. Јована, када су освећивани хлеб и крст.[5] Удружење је радило на помагању и унапређењу свог Маловишта. У Крагујевцу су подигли свој Дом, у којем је требало да станују деца из Маловишта, док се буду школовала у Крагујевцу.[6]

Манастир Св. АнеУреди

Манастир су подигли давно сами мештани у густој шуми, изнад села око лековитог извора.[7] Мештанин Никола Димитриу је био 1769. године ктитор бакрореза иконе "Света Ана са Богородицом", који је поклонио "Скиту Св. Ане". Отисак је сачуван у Уметничкој збирци у Сентандреји.[8]

СтановништвоУреди

Ротино је према последњем попису из 2002. године имало 98 становника. У ранија времена Маловиште је бројало и 1.000 житеља.

Претежно становништво су Цинцари (89%), док су у мањини етнички Македонци (10%).

Већинска вероисповест је православље.

Садржаји у насељуУреди

Село је имало и основну школу до 4. разреда, која је напуштена 2000. године. Село је насељено од грчких Цинцара, па је тако и сеоска Црква Свете Петке (изграђена 1856. г.) са натписима на грчком алфабету. Изнад села се налази Црква Свете Ане.

Збирка сликаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Време", Београд 1936. године
  2. ^ "Време", Београд 1940. године
  3. ^ "Време", Београд 1934. године
  4. ^ "Време", Београд 28. фебруар 1936. године
  5. ^ "Политика", Београд 1928. године
  6. ^ "Правда", Београд 1934. године
  7. ^ "Правда", Београд 1938. године
  8. ^ Динко Давидов, Радован Самарџић: "Српска графика 18. века", зборник радова, Нови Сад 1986. године

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди