Манастирец
Манастирец (мкд. Манастирец) је насеље у Северној Македонији, у средишњем делу државе. Манастирец је насеље у оквиру општине Росоман.
Административни подаци | |
---|---|
Држава | Северна Македонија |
Општина | Росоман |
Становништво | |
— (2002) | 321 |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 29′ 17″ С; 21° 56′ 41″ И / 41.4881° С; 21.9447° ИКоординате: 41° 29′ 17″ С; 21° 56′ 41″ И / 41.4881° С; 21.9447° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 150 м |
Остали подаци | |
Поштански број | 1422 |
Позивни број | 034 |
Регистарска ознака | KA |
ИсторијаУреди
У месту је 1900. године радила српска школа са учитељем Антонијем Тодоровићем Призренцом. У манастиру је у храму на празник Св. Саву служена литургија, а затим се сишло у село где су деца певала "Ускликнимо с љубављу". У школи је после резања славског колача, беседио учитељ Антоније. Домаћин школски (славски) газда Анастас Радевић угостио је све присутне.[1]
ГеографијаУреди
Манастирец је смештен у средишњем делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Кавадараца, насеље је удаљено 15 km северозападно.
Насеље Манастирец се налази у историјској области Тиквеш. Село је смештено у долини Црне реке, притоке Вардара, у средишњем Тиквешке котлине. Насеље је положено на приближно 150 метара надморске висине, на првим бреговима изнад реке.
Месна клима је измењена континентална са значајним утицајем Егејског мора (жарка лета).
СтановништвоУреди
Манастирец је према последњем попису из 2002. године имао 321 становника.
Већинско становништво у насељу су етнички Македонци (95%), а остало су Срби. Почетком 20. века значајан део становништва чинили су Турци, који су после Првог светског рата иселили у матицу.
Претежна вероисповест месног становништва је православље.
РеференцеУреди
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године