Манастир Лепенац
Манастир Лепенац је мушки манастир Епархије крушевачке Српске православне цркве из 15. века. Манастир се налази на десној обали реке Расине, и удаљен је од главног пута Брус-Крушевац свега 700 метара. Манастир посвећен Светом Стефану спада у једне од највећих и најлепших манастира Моравске школе и тог времена уопште.
Манастир Лепенац | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Лепенац |
Општина | Брус |
Држава | Србија |
Врста споменика | манастир |
Време настанка | 14. век |
Тип културног добра | Споменик културе |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
Представља непокретно културно добро као споменик културе.
Прошлост манастира
уредиМанастир је саградио непознати ктитор, а изградња се одвијала у два наврата. Темељи манастира никли су у 14. веку, али због смрти ктитора, зид цркве био је изграђен свега три метра висине. Након краћег периода, настављена је изградња манастира али са скромним уметничким и материјалним могућностима. Комунисти су убили игумана манастира Лепенца, Игњатија Марковића, 1944. године. Убили су га у Ђеракарама, а његово мртво и унакажено тело су бацили у неку јаругу. Тело никада није пронађено, а кости су однеле водене бујице.[1]
Манастирска црква
уредиМанастирска црква је имала основу сажетог триконхоса са припратом и кубе које је требало да почива на пиластрима. Све апсиде су споља вишестране, изнутра полукружне. Са дужином од преко 20 м представља једну од највећих грађевина моравске школе. Старији начин зидања по узору на споменике моравске школе сачуван је у висини од око 2 м.[2]
Манастир је од велике важности за целу Бруску општину као културно, верско и туристичко место. Такође, манастир је неколико пута обнављан, а задња већа обнова била је седамдесетих година 20. века.
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ Џомић 1997, стр. 149, 150.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 19. 08. 2014. г. Приступљено 30. 09. 2018.
Литература
уреди- Џомић, Велибор (1997). Страдање србске цркве од комуниста. Светигора, изадавачка установа митрополије црногорско-приморске.