Манастир Старо Хопово
Манастир Старо Хопово је у сремској епархији Српске православне цркве. Смештен у источном делу Фрушке горе на 2 km удаљености од манастира Ново Хопово.
| Манастир Старо Хопово | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | СПЦ |
| Оснивање | 15. век |
| Оснивач | Ђорђе Бранковић |
| Место | Фрушка гора |
| Држава |  Србија |
Историја уреди
Оба истоимена, суседна манастира, Старо и Ново Хопово имају готово истоветну историју. Манастире је подигао исти ктитор Бранковић а манастирске цркве су дуго имале истог патрона.[1] Оба манастира су на истом грунту и деле исте привилегије. С тим да је Старо Хопово увек мањи и сиромашнији манастир - називан и "манастирчић". Манастирска црква је првобитно била посвећена Св. Николи,[2] а касније у 18. веку св. Пантелејмону. Према предању манастир је основао деспот Ђорђе Бранковић крајем 15. века, (1496-1502),[3] а први запис о манастиру је из 1545-1546. године.[2] Старо Хопово је 1753. године био филијала Новог Хопова или "Хопова", а њиме руководи новохоповски игуман.
Старе дрвене црква срушена је у земљотресу 1752.[4]
Новоизграђена црква је патосана циглом а покривена храстовом шиндром. Било је то у време заслужног хоповског архимандрита Кир Захарија Миливојевића, дугогодишњег игумана.[5] Он је дао да се промени патрон новог храма, да би се разликовао од Новог Хопова, а узео је за храмовног - свог "заветног заштитника" Пантелејмона. Од старе цркве је остала незаштићена часна трпеза, коју су морали или пренети у нови храм или закопати у земљу. Мошти Св. Теодора Тирона пренете су из Старог у Ново Хопово, где се и данас налазе. Претходно је игуман Захарије нашао бечејског поседника Михајла Чокића, да плати (513 форинти) израду уметнички израђеног ћивота од ораховине, у које су мошти 1747. године похрањене.[6] У малој једнобродној цркви налазио се барокни иконостас велике вредности, на коме је престоне иконе сликао иришки иконописац самоук Јефрем Исајловић 1793. године.[7] Сачуване су иконе које је је радио иконописац Јанко Халкозовић.[4]
Приликом пописа 1753. године уз манастирски храм је био манастирски "дом" (конак) који су чиниле две монашке ћелије и трпезарија.[8] По правилу новохоповски игуман је редовно слао из Новог Хопова по два калуђера, да извесно време ту бораве и службују; на смену. Манастир тада био сиромашан, са мајданом пешчара камена (отворен 1856), четири воденице и ливаде од пет коса.
У Другом светском рату од стране усташа иконостас је оштећен и демонтиран, а манастирски конак разрушен. У току су припремни радови за обнову манастира, а у самом храму су урађени већ неки радови.[9]
Поново је манастир Старо Хопово оживео 2008. а отворен 2014. године.[10] Седамдесет година је био напуштен (пред Други светски рат) па оштећен, у рушевинама. Остао је мушки, а манастиром руководи настојатељ протосинђел Атанасије Гатало, са монасима. У близини се налази капелица над старим извором потока Јеленца - Извор Старо Хопово.
Галерија уреди
Референце уреди
- ^ "Фрушкогорски манастири", Београд 1963.
- ^ а б Олга Зиројевић: "Турци у Подунављу", Панчево 2009.
- ^ Слободан Милеуснић: "Српски манастири", Београд 2004.
- ^ а б Grlica, Mirko, ур. (2010). Koliko se poznajemo: iz istorije nacionalnih zajednica u Vojvodini. Novi Sad: Izvršno veće APV. стр. 5.
- ^ Српски сион", Семски Карловци 30. септембар 1903.
- ^ "Српски књижевни гласник", Београд 1.јул 1906.
- ^ Мирјана Лесек: "Уметничка баштина у Срему", Нови Сад 2000.
- ^ "Српски сион", Сремски Карловци 30. септембар 1903.
- ^ О манастиру на сајту Манастири-Цркве[мртва веза]
- ^ "Вечерње новости", Београд 24. август 2014.
