Мангал Панди

Мангал Панди (1831-1857), индијски војник (сепој) у служби Британске источноиндијске компаније чија је неуспела побуна и смрт била један од катализатора Индијског устанка 1857. године.

Индијски јунаци Устанка 1857. године (слева на десно)ː Мангал Панди, Тантија Топи (горњи ред), Нана Сахиб, Лакшми Беј, Куер Синг (доњи ред).

Побуна

Позадина

У време непосредно пре Индијског устанка 1857. године, Мангал Панди био је пешадинац (сепој) у служби Бенгалске армије Британске источноиндијске компаније и служио је у 34. пуку домородачке пешадије (ДП) стационираном у Баракпуру код Калкуте. Припадао је касти Брамана, највишој касти међу хиндуистима, и разлог за његову побуну против претпостављених британских официра био је верске природе. Увођењем нових (за оно време) пушака капислара уместо дотадашњих кремењача, уведена је и нова муниција типа Миње, са фишецима намазаним лојем, чији је врх морао да се одгризе пре пуњења оружја. Међу индијским војницима, који су углавном били хиндуисти из виших касти, а мањим делом муслимани, прошириле су се злонамерне гласине да су сви нови фишеци подмазани говеђим лојем и свињском машћу. Тако би сваки муслиман који би га ставио у уста починио грех, док би сваки хиндуиста оскрнавио свој дух и тиме изгубио своју касту, односно био одбачен од своје породице и заједнице као нечист. У страху од тако озбиљних последица, неки војници су одбили да приме нове фишекеː 26. фебруара 1857. године, 19. пук домородачке пешадије бенгалске војске одбио је да прими муницију и за казну, цео пук је распуштен. После овог догађаја, међу сепојима Бенгалске армије завладао је општи страх и незадовољство.

Побуна

Месец дана касније (29. марта), Мангал Панди је наоружан изашао пред своју јединицу (34. пук ДП) и позвао присутне сепоје да устану у одбрану своје вере, претећи да ће убити првог Енглеза кога угледа, али су војници остали пасивни. Када је дежурни енглески официр дошао да испита о чему се ради, Панди је отворио ватру и оборио официровог коња, а затим га је напао својим талваром, наневши му више рана. Присутни сепоји су пасивно посматрали овај напад, игноришући поручников наредбе и позиве за помоћ, док је дежурни џемадар (индијски официр) наредио стражарима да се не мешају. Умешали су се само један енглески подофицир и један муслимански војник, уз чију помоћ је рањени поручник успео да побегне. Привучен узбуном, стигао је и сам командант пука са још неколико британских официра, претећи да ће одмах убити сваког ко га не послуша, после чега у присутни сепоји најзад послушали наређење да ухапсе Пандија. У очајању, Панди је скресао пушку себи у прса, али није успео да се убије. Рањен и без свести Панди је ухапшен и затворен.

Последице

На суђењу, Мангал Панди је тврдио да је деловао потпуно сам и да је био под дејством опијума и хашиша у тренутку кад је извршио напад. Осуђен је на смрт и обешен (8. априла), заједно са дежурним џемадаром који је одбио да га ухапси, а цео пук је распуштен.

Отпуштени војници су се вратили кућама, али међу осталим индијским трупама, које су бројале преко 70.000 само у Бенгалској армији, расположење је било на ивици отворене побуне. Према њима, у читавом Бенгалу од Калкуте до Делхија било је само 5 непотпуних европских батаљона (2 у Калкути и по један у Динапуру, Лакнау и Агри), пошто је главнина европских јединица (12 батаљона) била у новоосвојеном Панџабу на окупационој дужности. Општи устанак сепоја плануо је 10. маја 1857. и за три недеље захватио читаву северну Индију, потрајавши пуне 2 године.

Литература

• Majumdar, R. C. (1957). The Sepoy Mutiny and the revolt of 1857 [Побуна сепоја и устанак 1857, написао Р. Ч. Маџумдар]. Calcutta: K.L. Mukhopadhyay. 
• Trevelyan, George Otto (1886). Cawnpore [Канпур, написао Џорџ Тревелијан]. London: MACMILLAN AND CO. 
• Marks, Karl; Engels, Fridrih; Lenjin, Vladimir Iljič (1974). Nacionalno pitanje. Sarajevo: Svjetlost. 

Спољашњи извори

• Индијски филм Мангал Пандиː Устанак (2005)