Отворите главни мени

Ману Чао (шп. Manu Chao), право име Хосе-Мануел Томас Артур Чао (шп. Jose-Manuel Thomas Arthur Chao; Париз, 21. јун 1961) је француски музичар шпанског порекла.

Ману Чао
Manu Chau 45.jpg
Ману Чао 2009.
Основне информације
Пуно имеJose-Manuel Thomas Arthur Chao
Друга именаОскар Трамор
Датум рођења(1961-06-21)21. јун 1961.(58 год.)
Место рођењаПариз
Француска
Активни период1984 -
Занимањемузичар (певач и композитор), музички продуцент
Жанр(ови)алтернативни рок, ска, панк, реге, салса
Инструмент(и)вокал, клавир, бас-гитара, гитара
Издавачка кућаNacional Records, Because Music, Virgin Records
Везани чланциМано негра
Веб-сајтwww.manuchao.net

БиографијаУреди

Отац му је писац и новинар Рамон Чао из Вилалбе у Галицији, а мајка Фелиса Ортега је баскијског порекла нз града Билбаа у Баскији. Преселили су се у Француску у време диктатуре Франсиска Франка, будући да је његов деда био осуђен на смрт.[1] Недуго после Мануовог рођења, породица се преселила у предграђе Париза, те је већи део детињства провео у Булоњ Бијанкуру и Севру. Одрастајући био је у додиру са великим бројем уметника и интелектуалаца, од којих су многи били познаници његовог оца.[2] Своја искуства из детињства Чао наводи као инспирацију за неке од његових песама.[3]

Био је познат у париској алтернативној музичкој сцени као члан бендова Hot Pants и Los Carayos. 1987. године је заједно са својим братом Антоаном формирао састав Mano Negra. До свог распада 1995. година, бенд је био познат у Француској и правио је турнеје по Јужној Америци.

После распада, Ману Чао је отишао у Средњу Америку, где је наредне четири године провео путујући по планинским гудурама, наоружан акустичном гитаром и четвороканалним рекордером. Уследио је први соло пројекат Clandestino (1998), минималистички састављен од гитара, удараљки и дечјих инструмената. Са песмом Welcome To Tijuana успео је да направи праву весело-ироничну химну о добро познатом градићу на мексичкој граници са САД, где царују шверц и лака уживања (Welcome to Tijuana / Tequilla, sexo, marijuana...). Са нагласком на теме као што су илегална имиграција и државна репресија, албумом је провејавао оштар друштвено-политички коментар уперен у правцу капиталистичке експлоатације Трећег света. На албуму Próxima Estación: Esperanza (2001), потенцирајући реге звук, Ману Чао између осталог укључује и један рецитатив на руском. Албум је добио награду лондонског Би-Би-Сија за најбољи албум светске музике.

Ману Чао пева на француском, шпанском, галицијском, арапском, енглеском, португалском и волоф језику. Често користи више језика у истој песми.

Ману Чао је несумњиво аутентична појава на светској музичкој сцени. Услед свог мешаног порекла, а пре свега својом музиком, постао је један од најупечатљивијих репрезената глобалног мултикултуралног друштва, и истовремено један од најбурнијих критичара процеса економске глобализације. Његова реторика се креће у поједностављеним оквирима романтичних анархо тенденција, на трагу благе идеолошке параноје: "Оно што морамо да урадимо јесте да кажемо 'Не' оваквом свету чији даљи развој води у самоуништење."

Ипак, Ману Чао се, паралелно са продирањем на тржиште САД, уплео у ону врсту контрадикције која се јавља код свих извођача који се боре против корпоративног капитализма - објављивањем албума под окриљем таквих мултинационалних корпорација какве су Virgin и EMI, донекле се тривијализовао социјални садржај његове музике, уз бојазан да изгуби свој антиглобализацијски потенцијал.

ДискографијаУреди

АлбумиУреди

  • Clandestino (студијски албум, 1998.)
  • Próxima Estación: Esperanza (студијски албум, 2001.)
  • Radio Bemba Sound System (албум уживо, 2002.)
  • Sibérie m'était contéee (студијски албум, 2004.)
  • La Radiolina (студијски албум, 2007.)
  • Estación México (уживо у Мексику, 2008.)
  • Baionarena (албум уживо, 2009.)

СингловиУреди

  • Bongo Bong (1999)
  • Clandestino (2000)
  • Me gustas tú (2001)
  • Merry Blues (2001)
  • Mr. Bobby (2002)
  • Petite blonde du Boulevard Brune (2004)
  • Rainin In Paradize (2007)

DVDУреди

  • Babylonia en Guagua (2002)
  • Mano Negra: Out of time (2005)

РеференцеУреди

  1. ^ „World beater”. Observer Music Monthly. 15. 7. 2007. Приступљено 14. 3. 2008.  (на језику: енглески)
  2. ^ „Manu Chao”. Radio France Internationale. 2007. Архивирано из оригинала на датум 11. 03. 2008. Приступљено 14. 3. 2008.  (на језику: енглески)
  3. ^ Paphides, Pete (21. 9. 2007). „Manu Chao takes on the world”. The Times. Приступљено 14. 3. 2008.  (на језику: енглески)

Спољашње везеУреди