Манхва

Манхва (кореј. 만화, Manhwa) корејска је реч за стрип. Ван корејског говорног подручја, термин се односи на стрипове настале у Јужној Кореји. Манхве имају карактеристике јапанских манги, и могу бити штампаног или дигиталног формата, али тада се често називају вебтуновима.

Карактеристике уреди

Цртач манхви зове се „манхвага” (만화가). Манхве се могу читати хоризонтално, с лева на десно, али и вертикално, са десна на лево, ако су тако форматиране.^[1] Странице на дигиталној манхви, односно вебтуну, читају се скроловањем, за разлику од манги чији се листови окрећу као у традиционалној књизи. Манхве су често у боји када су дигиталне, али се штампају црно-бело.^[2]

Иако инспирисан мангама, стил манхве се подоста разликује. Тела ликова су најчешће цртана реалистично, док су лица стилизована. Одећа и позадине су углавном веома детаљно нацртане. Вебтунови имају могућности да помоћу скроловања демонстрирају покрете и проток времена, али им је дијалог једноставнији у поређењу са штампаним манхвама.^[3]

Етимологија уреди

Јапанска манга, кинеска манхуа и корејска манхва су когнати, односно имају исти корен—„ман,“ који се може превести као „импровизовано“ или „случајно“ на сва три језика. Остатак речи преводи се као „скица,“ те манга, манхуа и манхва дословно значе „импровизоване (случајне) скице“.^[4] Кинеска манхуа се у 18. веку односила на слике цртане мастилом. Тек наредног века, популаризацијом јапанске манге, израз се почео односити на стрипове.

Историја уреди

Први примерак манхве на дрвеној плочи, непознати уметник, 1908.

Прва манхва, коју је илустровао уметник Дојонг Ли, објављена је у тада новонасталом корејском дневном листу „Даеханминбо“ 2. јуна 1909. године.^[5] У периоду од 1910. до 1945. године Кореја је била под јапанском окупацијом, те се јапански утицај проширио и на стрипове.^[6] Реч „манхва“ добила је маха 1920их, али тада су многи дневни листови били угашени. Стрипови који су се објављивали у овом периоду су углавном били само за децу.

Оснивањем Републике Кореје 1948. године, политчки стрипови су опет почели да се објављују,^[7] и то у првој стрипској ревији „Манхва Хаенгџин“.^[8] Часопис је, међутим, убрзо угашен.

Избијањем Корејског рата 1950. године, стрипови су били коришћени како би побољшали морал војске. Ово је допринело њиховој популарности, и многи нови стилови и жанрови развијени су баш у овом периоду. Тада су и отварани манхва-кафићи („манхвабанг“), што је још више утицало на њихову популарност.^[9] То је, међутим, корејској влади привукло пажњу, и убрзо су манхве почеле да се цензуришу.^[10]

Јапански стрипови и серије су до 1990их година били забрањени у Кореји. Стога, када је забрана укинута, утицај јапанске манге проширио се на корејске стрипове. У том периоду су манхве такође почеле да се објављују у Северној Кореји. Уласком у 21. век, манхве су прешле на онлајн издаваштво (вебтун), и тиме се њихов утицај проширио на запад.

Манхве преведене на српски језик уреди

Hero (само први том)
ArchLord (само први том)
Solo Leveling
Копиле
Хоризонт

Извори уреди

^ McKinney, DW (24. 10. 2020). „Riding the Wave: The Steady Rise of Korean Manhwa”. Los Angeles Review of Books. Приступљено 3. 11. 2022.
^ Peralta, Ederlyn (24. 7. 2020). „The Differences Between Manga, Manhwa and Manhua, Explained”. CBR.com. Приступљено 3. 11. 2022.
^ „Differences between manga, manhua, and manhwa”. Dear Otaku Friend. Архивирано из оригинала 17. 10. 2022. г.
^ Thompson 2007, стр. 13, Onoda 2009, стр. 10, Prohl & Nelson 2012, стр. 596, Fukushima 2013, стр. 19
^ „Manhwa 100: Centenary of Korean comics”. Manga Bookshelf. 18. 5. 2009. Приступљено 20. 4. 2023.
^ Blakemore, Erin. „How Japan Took Control of Korea”. HISTORY. Приступљено 9. 12. 2019.
^ „South Korea - History”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 9. 12. 2019.
^ Russell, Mark James (20. 10. 2012). Pop Goes Korea: Behind the Revolution in Movies, Music, and Internet Culture. Stone Bridge Press. ISBN 978-1-61172-542-1.
^ Yadao, Jason S. (1. 10. 2009). The Rough Guide to Manga. Penguin. ISBN 978-1-4053-8423-0.
^ Kim, Kyung Hyun; Choe, Youngmin (7. 3. 2014). The Korean Popular Culture Reader. Duke University Press. ISBN 978-0-8223-7756-6.

Литература уреди

Fukushima, Yoshiko (2013). Manga Discourse in Japan Theatre. Routledge. стр. 19. ISBN 978-1-136-77273-3.
Son Sang-ik (1999). 한국만화통사 1 (General History of Manwha 1) (на језику: корејски). Sigongsa. ISBN 89-7259-890-9.
Hart, Christopher (2004). Manhwa mania: how to draw Korean comics. New York: Watson-Guptill Publications. ISBN 0-8230-2976-X.
Kim Jinsu (2. 6. 2007). „개화기 일제의 시사만화 탄압 (The Japanese oppression on Sisa manhwa)” (на језику: корејски). Chammalo.
만화 (на језику: корејски). Empas/ Encyclopædia Britannica.
Rousmaniere, Nicole (2001). Births and Rebirths in Japanese Art : Essays Celebrating the Inauguration of the Sainsbury Institute for the Study of Japanese Arts and Cultures. Hotei Publishing. ISBN 978-90-74822-44-2.
„Manhwa” (на језику: корејски). Empas/ EncyKorea.
Sim Ji-hoon. „Korea Manhwa Museum”. INISteel Webzine (на језику: корејски).
Onoda, Natsu (2009). God of Comics: Osamu Tezuka and the Creation of Post-World War II Manga. University Press of Mississippi. стр. 10. ISBN 978-1-60473-478-2.
Petersen, Robert S. (2011). Comics, Manga, and Graphic Novels: A History of Graphic Narratives. ABC-CLIO. ISBN 978-0-313-36330-6.
Prohl, Inken; Nelson, John K (2012). Handbook of Contemporary Japanese Religions. BRILL. стр. 596. ISBN 978-90-04-23435-2.
Sugiyama, Rika (2004). Comic artists — Asia : manga, manhwa, manhua. New York: Harper Design International. ISBN 0-06-058924-8.
Thompson, Jason (2007). Manga: The Complete Guide. New York: Ballantine Books. ISBN 978-0-345-48590-8.
Webb, Martin (28. 5. 2006). „Manga by any other name is...”. The Japan Times. Приступљено 5. 4. 2008.
"Korean Comics in the U.S., Part 1, Comic-Con International 2004," Jade Magazine.com, септембар 2004.
"Korean Comics in the U.S., Part 2, Manhwa Sampler," Jade Magazine.com, септембар 2004.
"Sang-Sun Park, Les Bijoux Comic Artist," Sequential Tart.com, август 2004.
Manhwa site for "Demon Diary" (마왕일기)
"Infinity Studios and Manhwa," Anime Tourist.com, 16. јун 2004,
Our Toys, Our Selves: Robot Taekwon V and South Korean Identity Архивирано на сајту Wayback Machine (18. март 2015)
Cain, Geoffrey. "Will the Internet Kill the Manhwa Star?" The Far Eastern Economic Review, 6. новембар 2009.

[1] McKinney, DW (24. 10. 2020). „Riding the Wave: The Steady Rise of Korean Manhwa”. Los Angeles Review of Books. Приступљено 3. 11. 2022.

[2] Peralta, Ederlyn (24. 7. 2020). „The Differences Between Manga, Manhwa and Manhua, Explained”. CBR.com. Приступљено 3. 11. 2022.

[3] „Differences between manga, manhua, and manhwa”. Dear Otaku Friend. Архивирано из оригинала 17. 10. 2022. г.

[4] Thompson 2007, стр. 13, Onoda 2009, стр. 10, Prohl & Nelson 2012, стр. 596, Fukushima 2013, стр. 19

[5] „Manhwa 100: Centenary of Korean comics”. Manga Bookshelf. 18. 5. 2009. Приступљено 20. 4. 2023.

[6] Blakemore, Erin. „How Japan Took Control of Korea”. HISTORY. Приступљено 9. 12. 2019.

[7] „South Korea - History”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 9. 12. 2019.

[Russell-8] Russell, Mark James (20. 10. 2012). Pop Goes Korea: Behind the Revolution in Movies, Music, and Internet Culture. Stone Bridge Press. ISBN 978-1-61172-542-1.

[9] Yadao, Jason S. (1. 10. 2009). The Rough Guide to Manga. Penguin. ISBN 978-1-4053-8423-0.

[10] Kim, Kyung Hyun; Choe, Youngmin (7. 3. 2014). The Korean Popular Culture Reader. Duke University Press. ISBN 978-0-8223-7756-6.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]