Марина Маљковић
Марина Маљковић (Београд, 26. септембар 1981) српски је кошаркашки тренер. Тренутно је селекторка женске кошаркашке репрезентације Србије.
Марина Маљковић | |||
---|---|---|---|
![]() Марина Маљковић 2013. | |||
Лични подаци | |||
Пуно име | Марина Маљковић | ||
Датум рођења | 26. септембар 1981. | ||
Место рођења | Београд, СР Србија, СФР Југославија | ||
Тренерска каријера | |||
Године | Клубови | ||
2004—2007. 2007—2009. 2009—2013. 2011—2017. 2013—2016. 2016—2018. 2017— 2018—2020. 2020—2022. 2022—2023. |
Ушће Хемофарм Партизан Србија Лион Галатасарај Србија Шангај Свордфиш Денсо Ирис Фенербахче | ||
Каријера
уредиКао ћерка познатог тренера добила је прилику да се бави тренерским послом са свега 16 година када је била асистент у Француској, у клубу за који је играла. Након што је дипломирала и добила лиценцу за кошаркашког тренера започела је самостални рад у локалном клубу Ушће. Тренирала је све млађе селекције, а сениорски тим је успела да за две године из Српске лиге доведе у А лигу тадашње Србије и Црне Горе. Током лета 2007. године постаје тренер вршачког Хемофарма са којим осваја две националне титуле (2007/08. и 2008/09) и два купа (2007/08. и 2008/09). У лето 2009. прелази у београдски Партизан[1] где наставља са сјајним резултатима, освојивши још четири националне титуле (2009/10, 2010/11, 2011/12. и 2012/13), два купа (2010/11. и 2012/13) и две Јадранске лиге (2011/12. и 2012/13). После финансијских проблема у Партизану, у лето 2013. године сели се у Француску где је тренирала Лион.[2] Након Лиона радила је у Галатасарају где је освојила Еврокуп у сезони 2017/18, затим се вратила на клупу репрезентације Србије. Упоредо је водила и кинески Шангај Свордфиш, јапански Денсо Ирис, да би уследио повратак у турску кошарку где је преузела Фенербахче са којим је прво освојила титулу првака државе (2021/22), а потом и дошла до свог највећег тренерског успеха у клупској кошарци освојивши Евролигу у сезони 2022/23. Веома успешну сезону завршила је новом титулом првака Турске.
Шест узастопних година је бирана за најбољег тренера Женске кошаркашке лиге Србије.
Репрезентација
уредиМарина је била асистент женске репрезентације Србије испод 18 година 2004. године као и 2005. када је та селекција освојила сребрну медаљу на светском првенству, изгубивши у финалу од САД. 2011. године је промовисана у главног тренера сениорске женске кошаркашке репрезентације Србије. На Европском првенству 2013. године успева да доведе репрезентацију до полуфинала, али не и до медаље. На Светском првенству 2014. године предводила је Србију до четвртфинала. Као главни тренер сениорске женске кошаркашке репрезентације Србије остварила је свој највећи успех освајањем златне медаље на Европском првенству 2015. играном у Мађарској и Румунији. Победом против Француске у финалу у Будимпешти – 76:68 (15:22, 18:10, 20:17, 23:19) освојена је не само прва медаља за Србију као самосталну државу него и прво злато у читавој историји наше женске кошарке. Уједно је обезбеђен и директан пласман на Олимпијске игре 2016. у Рију.[3]
Марина је предводила српску женску кошаркашку репрезентацију до историјске бронзане медаље у Рију и то је прва олимпијска медаља за Србију у женској кошарци.[4]
Успела је да освоји још једну златну медаљу на Европском првенству 2021. године одржаном у Француској и Шпанији.[5]
Дана 12. децембра 2024. године Марина Маљковић добила је награду за најбољег женског тренера у 2024. години од КСС. [6]
Трофеји
уредиХемофарм
уреди- Првенство Србије (2) : 2007/08, 2008/09.
- Куп Србије (2) : 2007/08, 2008/09.
Партизан
уреди- Првенство Србије (4) : 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2012/13.
- Куп Србије (2) : 2010/11, 2012/13.
- Јадранска лига (2) : 2011/12, 2012/13.
Лион
уреди- Челенџ раунд (1) : 2014.
Галатасарај
уреди- Еврокуп (1) : 2017/18.
Фенербахче
уреди- Евролига (1) : 2022/23.
- Првенство Турске (2) : 2021/22, 2022/23.
Репрезентација Србије
уреди- Европско првенство (2) : 2015, 2021. (бронза 2019).
- Олимпијске игре : бронза 2016.
- Светско првенство до 19 : сребро 2005. (као помоћник)
Лични живот
уредиЋерка је кошаркашког тренера Божидара Маљковића.
Животни мото Марине гласи: Увек може још, увек може боље, увек може више.
Одликовања
уреди- Орден Карађорђеве звезде трећег реда
Референце
уреди- ^ „Маљковић у Партизану”. Архивирано из оригинала 12. 11. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2014.
- ^ (језик: француски)Marina Maljkovic nouvelle coach du Lyon Basket Feminin
- ^ „Serbia women win EuroBasket title, gain first Olympics berth”. espn.go.com. Associated Press. 29. 6. 2015. Приступљено 29. 6. 2015.
- ^ „Devojke ispisale istoriju – bronzane na debiju u Riju!”. b92 sport. 20. 8. 2016. Приступљено 20. 8. 2016.
- ^ „Srbija je šampion Evrope!”. б92. Приступљено 27. 6. 2021.
- ^ „KSS izabrao najbolje za 2024. godinu!”. fansport.rs.