Маринер 6 и 7
Сонде Маринер 6 и Маринер 7 (Маринер Марс 69А и Маринер Марс 69Б) биле су део програма Маринер агенције НАСА, посвећеном истраживању Марса, и биле су прве летелице које су спровеле мисију истраживања једен планете у дуету. Обе летелице су лансиране са свемирског центра Кенеди на Флориди – Маринер 6 са лансирне рампе 36Б[3], а Маринер 7 са лансирне рампе 36А.[2] Сонде су прелетеле преко екватора и јужних поларних региона Марса анализирајући атмосферу црвене планете и фотографишући површину. Примарни циљ обе мисије био је да се прикупи што више података о површини и атмосфери Марса током блиског пролета поред планете, како би се образовала основа за будућа истраживања, нарочито она везана за потрагу за ванземаљским животом, као и да се демонстритају и докажу технологије које ће се користити у будућим мисија. Сонда Маринер 6 је такође имала за циљ да инжењери стекну искуство и неке основне податке који ће бити од користи при пролету сонде Маринер 7 само 5 дана касније.
| Маринер 6 и 7 | |
|---|---|
|
| |
| Оператор | НАСА |
| Произвођач | Лабораторија за млазни погон (ЈПЛ) |
| Тип мисије | Пролет |
| Датум лансирања | Маринер 6: 24. фебруар 1969. у 01.29.02 ( УТЦ)[1] Маринер 7: 27. март 1969. у 22.22.01 (УТЦ)[2] |
| Ракета-носач | Атлас-Кентаур SLV-3C |
| Место лансирања | Свемирски центар Кенеди |
| Маса | 411,8 kg |
| Извор напајања | соларни панели |
| Снага напајања | 449 W |
| Међународна ознака | Маринер 6: 1969-014A Маринер 7: 1969-030A |
Ток мисије
уредиДана 29. јула 1969. године, само недељу дана пре пролета поред Марса, лабораторија за млазни погон (ЈПЛ) је изгубила контакт са сондом Маринер 7. Инжењери су успели да поврате контакт користећи резервну антену, а затим су повратили и комуникацију преко примарне антене убрзо након пролета сонде Маринер 6. Сматра се да је узрок за овај губитак сигнала био гас који је процурео из једне од батерија (која је касније у потпуности отказала).[2] На основу опсервација које је начинио Маринер 6, сонди Маринер 7 су посате додатне команде како би детаљније изучила одређена подручја на површини која су била од интереса научницима. На крају је Маринер 7 вратио више фотографија од Маринера 6, упркос отказу батерије.[4]
Најближи пролет сонде Маринер 6 поред Марса догодио се 31. јула 1969. г. у 05.19.07 УТЦ[3] на удаљености од 3.431 km од површине планете. Маринер 7 је пролетео поред планете 5. августа 1969. г. у 05.00.49 УТЦ[2] на удаљености од 3.430 km. Ова удаљеност је дупло мања од удаљености на којој је пролетела сонда Маринер 4 неколико година раније (9.846 km).[4]
Обе сонде су тренутно неактивне и налазе се у хелиоцентричној орбити.[4]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Mariner 6: Trajectory Details”. National Space Science Data Center. Архивирано из оригинала 25. 10. 2011. г. Приступљено 28. 12. 2011.
- ^ а б в г „Mariner 7: Details”. National Space Science Data Center. Приступљено 28. 12. 2011.
- ^ а б „Mariner 6: Details”. National Space Science Data Center. Приступљено 28. 12. 2011.
- ^ а б в
- Pyle, Rod (2012). Destination Mars. Prometheus Books. стр. 61-66. ISBN 978-1-61614-589-7.
Спољашње везе
уреди
- Mariner Mars 1969 Launches - Press Kit
- Tracking and data system support for the Mariner Mars 1969 mission. Volume 1 - Planning phase through midcourse maneuver
- Tracking and data system support for the Mariner Mars 1969 mission. Volume 2: Midcourse maneuver through end of nominal mission
- Tracking and data system support for the Mariner Mars 1969 mission. Volume 3: Extended operations mission
- The Mariner 6 and 7 flight paths and their determination from tracking data
- Two over Mars - Mariner 6 and Mariner 7, February - August 1969
- Mariner 6 Mission Profile by NASA's Solar System Exploration
- Mariner 7 Mission Profile by NASA's Solar System Exploration
- Mariner 6 and 7 Data Viewer Page (includes many images)
- Page with reprocessed Mariner 7 images
- Mariner 6 and 7 images