Мартин Родбел (енгл. Martin Rodbell; Балтимор, 1. децембар 1925Чапел Хил, 7. децембар 1998) је био амерички биохемичар и молекуларни ендокринолог, који се прославио открићем Г-протеина и улогом протеина у преносу сигнала у ћелијама. За ово откриће додељена му је Нобелова награда за физиологију или медицину, заједно са Алфредом Г. Гилманом 1994.[1]

Мартин Родбел
Мартин Родбел
Лични подаци
Датум рођења(1925-12-01)1. децембар 1925.
Место рођењаБалтимор, Мериленд, САД
Датум смрти7. децембар 1998.(1998-12-07) (73 год.)
Место смртиЧапел Хил, САД
ОбразовањеУниверзитет Џонс Хопкинс, Универзитет у Вашингтону
Научни рад
ПољеБиохемија,
Молекуларна ендокринологија
ИнституцијаЏонс Хопкинс
Универзитет у Вашингтону
Познат поГ-протеин
Награде Нобелова награда за физиологију или медицину (1994)

Живот и дело

уреди

Мартин Родбел је рођен 1. децембра 1925. у Балтимору (Мериленд), САД, где је завршио средњу школу. Године 1943. је започео студије на Универзитету Џонс Хопкинс, али је годину дана касније прекинуо студије и приступио служби у војсци.[2] У Другом светском рату учествовао је као припадник техничке службе Америчке морнарице. Након завршетка рата Родбел је 1946. наставио започете студије и исте завршио 1949.

Године 1950. Родбел је оженио Барбару Ледерман - старију сестру Сузана Ледерман, која је била пријатељица Ане Франк.

Титулу доктора биохемије Родбел је стекао на Универзитету Вашингтон 1954, да би потом две године провео на раду у Универзитету Илиноис. Затим следи наставак рада 1956. у Националном институту за здравље, прво у Бетесди (Мериленд), а затим од 1985. у Чапел Хилу (Северна Каролина), све до одласка у пензију 1994. године.

Преминуо је у Чапел Хилу (Северна Каролина) 7. децембра 1998. године након дуге болести.

 
1994. Постер добитника Нобелове награде за Физиологију и медицину

Родбел је имао дугу и истакнуту каријеру на истраживачким и вишим руководећим позицијама у Националном институту за здравље. У различитим периодима своје каријере, спроводио је истраживања у:[3]

  • Националном институту за срце,
  • Националном институту за артритис и метаболичке болести (NIAMD)
  • Националном институту за здравствене науке о животној средини (NIEHS), у комеје био научни директор од 1985. до 1989. године.

Године 1994. поделио је Нобелову награду за физиологију или медицину са Алфредом Гилманом, професором и председником Одељења за фармакологију на University of Texas Southwestern Medical Center у Даласу, за њихов рад на Г-протеину, кључној компоненти комуникационог система који регулише ћелијску активност.[4]

Извори

уреди
  1. ^ „Martin Rodbell | American biochemist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02. 
  2. ^ Betz, P.R.; Carnes, M.C.; American Council of Learned Societies (2005). American National Biography: Supplement 2. Oxford University Press, USA. p. 478
  3. ^ Martin Rodbell obituary, Journal List Environ Health Perspect v.107(1); 1999 Jan
  4. ^ Marx, J (1.5). „Nobel Prizes. Medicine: a signal award for discovering G proteins”. Science. UNITED STATES. . 266 (5184): 368—9.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди

  Медији везани за чланак Мартин Родбел на Викимедијиној остави