Масакр на Кочевском Рогу

Једна од кршких јама где су бацане жртве комунистичких покоља

Масакр на Кочевском Рогу или кочевски масакр је била серија покоља у близини Кочевског Рога, крајем маја 1945. године у коме су јединице југословенских партизана извршиле убиства Словеначких домобрана, припадника Српског добровољачког корпуса, четника, усташа, Хрватских домобрана, немачких и италијанских трупа као и одређен број Срба цивила из Србије и Црне Горе.[1] Убиства су вршена без формалних оптужби или суђења.[2]

Комисија Владе Словеније за питање масовних гробница открила је до сада око 540 масовних гробница. Само на Похорју откривени су остатци око 15.000 убијених особа. Пронађено је 134 скривених гробља са војницима, 79 цивилних гробља, 72 мешовитих гробља. Највећи масакр Срба изведен је у месту Кочевски рог.[3]

Жртве су бацане у разне јаме и пећине, које су касније запечаћене експлозивом. Неколико хиљада жртава (између 10.000 и 12.000 према неким изворима),[4][5] углавном ратних заробљеника враћених из британске војне области у Аустрији, гдје су побјегли, страдало је у овим послијератним масакрима.[6]

Само на Кочевском рогу, у југо-источном делу Словеније, општина Ново место, убијено 4.000 српских војника, и још 1.000 руских белогардејаца. Поред тога, још 6.000 четника из Црне Горе ликвидирано код Зиданог Моста, а међу њима и митрополит црногорско-приморски Јоаникије Липовац. На падинама Похорја, недалеко од Марибора убијено је 8.000 четника из бригаде Павла Ђуришића.[7]

У свом делу "Кочевје - Титов најкрвавији злочин" Боривоје Карапанџић наводи и податак, да је заробљене четнике у логорима посетио и Слободан Пенезић Крцун, који је као шеф ОЗНЕ однео из Словеније, списак са именима стрељаних четника на овим местима, и то је похрањено у Војном архиву Србије, са ознаком строго поверљиво.

Николај Толстој, руско-енглески писац, писао је о овим догађајима у својој књизи „Министар и масакри”. Британски писац Џон Корселис, који је служио у Аустрији у британској војсци, такође је писао о овом догађају у својој књизи „Словенија 1945: Смрт и опстанак после Другог свјетског рата”.[8] У књизи „Кочевје: Титов највећи злочин” историчар Боривоје Карапанџић процењује да укупан број жртава износи око 18500 — од тога 12000 Словеначких домобрана, 3000 припадника Српског добровољачког корпуса, 1000 црногорских четника и 2500 Хрватских домобрана.[9] Карапанџићева процена је изнесена у другој новијој књизи коју је штампала група историчара на словеначком и италијанском језику.[10]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Кочевски рог
  2. ^ European Public Hearing on "Crimes Committed by Totalitarian Regimes" Ref: Milko Mikola, Crimes Committed by Totalitarian Regimes. Chapter 3. "Mass killings without court trials". стр. 159. Архивирано на сајту Wayback Machine (2. март 2012) (језик: енглески)
  3. ^ Masovne grobnice kod Maribora Б92
  4. ^ Encyclopaedia Britannica: "Slovenia (World War Two)"
    • After the armistice, the British repatriated more than 10,000 Slovene collaborators who had attempted to retreat with the Germans, and Tito had most of them massacred at the infamous "Pits of Kočevje."
  5. ^ Dinah L. Shelton (ed.)"Yugoslavia", Genocide and Crimes Against Humanity, Gale Cengage, 2005. eNotes.com. 2006, 26 June 2010. Mark Thompson. Yugoslavia: Genocide & Crimes Against Humanity;* The killing continued after the war, as Tito's victorious forces took revenge on their real and perceived enemies. British forces in Austria turned back tens of thousands of fleeing Yugoslavs. Estimates range from 30,000 to 55,000 killed between spring and autumn 1945."
  6. ^ Kranjc, Joseph G. To Walk with the Devil . Toronto. University of Toronto Press.2013. стр. 15..
  7. ^ „Књига: Кочевје - Титов најкрвавији злочин”. zlocininadsrbima.com. Приступљено 4. 4. 2020. 
  8. ^ Slovenia 1945, Memories of Death and Survival after World War II by John Corsellis & Marcus Ferrar. стр. 87, 204, 250.
  9. ^ book's title: KOCEVJE -Tito's bloodiest crime, year 1958
  10. ^ Новија истраживања историчара Славише Перића говоре да је на Кочевском рогу страдало око 2300 српских добровољаца. book's title: Tudi mi smo umrli za domovino / Slovenia 1941-1948-1952: anche noi siamo morti per la Patria-translation: also us died in defense of homeland-by various authors, published in Trieste, year 2005, in Sloven language with Italian translation