Мато Грацић

Мато Грацић (Прожура, 18. децембар 186512. април 1944, Дубровник) по националном опредељењу Србин а, а по вероисповести католик, био је доктор правник наука, адвокат, бродовласник, власник хотела и девет стамбених зграда у Дубровнику, власник две трећине земљишта на Лападу, банкарски ревизор, власник Српске дубровачке штампарије, главни финансијер Матице српске у Дубровнику, Задруге Срба привредника у Дубровнику, Дубровачког српског певачког друштва, издавач часописа „Дубровник“ и „Срђ“, оснивач и старешина Соколског удружења „Душан Силни“ у Дубровнику, оснивач дубровачког трамваја, власник фабрике „Сигнал“ у Београду, велики добротвор и заштитник свих удружења Срба-римокатолика у граду под Срђем и велики финансијер српских политичких странака у Хрватској, с краја 19. и с почетка 20. века.[1]

Мато Грацић
Биографија
Надимакгоспар
Датум рођења(1865-12-18)18. децембар 1865.
Место рођењаПрожура
 Аустроугарска
Датум смрти12. април 1944.(1944-04-12) (78 год.)
Место смртиДубровник
 НДХ
РелигијаКатолик
СупружникЛуис Баумер
Професијаадвокат
велепоседник

Живот и каријераУреди

 
Спомен плоча у Прожуру, коју су у родном месту Мату Грацићу подигли захвални суграђани за његова доброчинства 1933.

Рођен је 18. децембра 1865. године у селу Прожура на острву Мљет од оца Мата Грацића и мајке Марије, рођене Брзица. На простору острва Мљет и Дубровника његова породица била је један од већих земљопоседника до почетка Првог светског рата.[2]

Након завршетка Првог светског рата највећи део земље породице Грацић је одузет приликом аграрне реформе. За одузете поседе исплатили су им накнаду у новцу, а сељацима, који су били у колонатским односима, једној врсти закупа, та земља је додењена бесплатно.

После сарајевског атентата и погрома Срба и свега што је било српско у Дубровнику, др Мато Грацић је ухапшен, злостављан и затворен у тадашњи хотел, у Гружу, у близини железничке станице, власништво Србина католика Вицка Кисића, преуређеног у затвор. Као један од талаца Мато је био приморан да прати поморске и железничке транспорте, и тиме својим животом гарантује безбедност аустроугарских транспорта и конвоја.

Након хапшења и талачког робијања, 1914. године растао се од супруге Луисе и преселио се код своје сестре Маре, удате Уцовић у кућу, данас у улици Од пуча број 18 у Дубровнику и ту је живео повремено, а повремено у Београду до краја живота.

По Завршетку Првог светског рата и пада Аустрогурске царевине Грацић се нашао у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, у којој је од 1920. године често боравио код свог сина Срђана који је био директор фабрике „Сигнал“ (у већинском власништву Мата Грацића), који је поседовао доста некретнина – кућа и у Београду.

Како је у међувремену наследио велике поседе земље на Мљету, и другу имовину од његов стрица бродовласник у Трсту, Мато Грацић иако је био адвокат није имао потребу да настави да ради у канцеларији, јер је био велепоседник (рентијер). Имао је велико имање у Лападу (две трећине Лапада) и најмање девет стамбених зграда, укључујући и дворац на Путу Св. Михајла на Батали.

Заједно са другим дубровачким Србима католици Мато Грацић се 1939. године, поново нашао у немилости нових власти, након припајања Дубровника Хрватској. Како је био изложен сталном политичком удару и прогону, од стране челника новостворене Хрватске бановине, да би се заштитио од даљег прогона Мато је дуже време живео у Београду где је пријавио пребивалиште и адвокатску канцеларију.

Почетак Другог светског рата затекао га је у Дубровнику, у коме су убрзо од стране усташа НДХ уследили прогони и страдања Срба. Мато је као Србин затваран и мучен. Након једног од тих мучења преминуо је 12. априла 1944. године у Дубровнику.

ДелоУреди

 
Мато Грацић као човек савремених идеја — инвеститор тада нове технологије – трамваја у Дубровнику (на слици)

Др Мато Грацић је био човек савремених идеја чијом је реализацијом увећавао постојеће богатство. Након што је докторирао право у Бечу, посветио се бизнису и непрестано увећава постојеће богатство. Инвестирао је у тада нове технологије – изградњу трамваја у Дубровнику, производе у електронској и радио индустрији и некретнине, што је за то историјско раздобље било од иузетног значај.

Поред бизнису, готово цео живот др Мато Грацић је посветио и јачању српскокатоличког покрета у Дубровнику, у то време респекатабилног културног и политичког правца са препознатљивим националним, културним утемељењима и изузетне интелектуалне снаге.

Своје доброчинство исказао је као финансијер Матице српске у Дубровнику, Задруге Срба привредника у Дубровнику, Дубровачког српског певачког друштва, издавач часописа „Дубровник“ и „Срђ“, оснивач и старешина Соколског удружења „Душан Силни“ у Дубровнику и заштитник свих удружења Срба-римокатолика у граду под Срђем али и велики финансијер српских политичких странака у Хрватској.

Супротстављени ставовиУреди

И поред великих заслуга за Српски народ годинама су бројни хрватски историчари, како они наклоњени комунистичким идејама тако и они из деснице, покушавали су да оспоре лик и дело др Мате Грацића, Међу њима су били и неки Срби који су мислили да Срби католици нису могли да буду Срби јер нису православне вере!

При томе су заборавили да су Срби који су живели на простору Дубровника и дубровачко залеђа и целе Босна и Херцеговине били аутохтоно становништво, једним делом православне вере, коју су услед агресивне католичке кампање, били приморени да промене веру, и тиме испоштују дуго уврежено правило да у Дубровнику становници морају бити искључиво римокатоличке вере.[3]

По завршетку Другог светског рата, породици овог истакнутог хуманитарца, борца за слободу и очување српске традиције, Године 1947. по одлуци Првог среског суд за Београд конфискована је сва имовина, а он је проглашен ратним злочинцем и то без спровођења било каквог кривичног поступка...зато што је у хотелу „Пошта“ у Дубровнику „окупљао четничке главешине и „деловао као народни непријатељ.[2]

Ову неправду исправио је Виши суд у Београду, који је својом пресудом од 23. новембра 2015, године рехабилитовао др Мату Грацића, као вођу и главног финансијера покрета Срба римокатолика и њихових спортских, културно-уметничких и политичких организација у прошлом веку.[2]

ИзвориУреди

  1. ^ Савић, Предраг. „Приче са камена: Мато Грацић – Госпар који је бранио српство”. Билећа рс. 22.4.2019. Приступљено 22. 11. 2019. 
  2. ^ а б в Саша Недељковић, Петар Спасић „Госпар Мато Грацић – Настанак и нестанак Срба римокатолика у Дубровнику“. Народна просвета, 2019.
  3. ^ „Живот Срба римокатолика у Дубровнику у књизи о Мату Грацићу”. Политика онлајн, 21.8.2019. Приступљено 23. 11. 2019. 

Спољашње везеУреди