Матјо
Матјо (мађ. Matyó) је етничка група која насељава област Матјофолд (мађ. Matyóföld - земља Матјоа) западно од планина Бук (мађ. Bükk) у равници Алфелд у Мађарској. После доласка Мађара у ову област Матјо заједница задржала је своју културу и обичаје.[1] Чак и данас се доста разликују од других заједница у околини, а разлог вероватно лежи и у томе што су католичке вероисповести, за разлику од свих осталих, који су протестанти.[2]
Име уреди
Према предању, именом Матјо назвали су се у част краља Матије Корвина, који је њиховом централном насељу, граду Мезокевешду, на дан Светог Ладислава 1472. године доделио статус трговишта.
Матјо заједница данас уреди
Данас њихови мађаризовани потомци углавном живе у области Матјофолд, односно на простору око Мезекевешда, Тара и Сентиштвана (округ Боршод-Абауј-Земплен), на северу Алфелда.[3] Њихове заједнице одликују се специфичном архитектуром - матјо сеоским кућама, као и специфичним, разнобојним народним ношњама.[4] Наиме, народне ношње и украсни везови су најкарактеристичније обележје њихове културе. Због тога је 2012. године традиционални Матјо вез уврштен на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, као рурална активност која јача међуљудске односе и кохезију заједнице, истовремено омогућавајући индивидуално уметничко изражавање [5]
Референце уреди
- ^ Genetičko podrijetlo stanovništva Mađarske (језик: мађарски) Preuzeto 7. 11. 2012.
- ^ Gugliemino, C. R.; De Silvestri, A.; Beres, J. (14. 2. 2000). Probable ancestors of Hungarian ethnic groups: an admixture analysis. Приступљено 11. 6. 2021.
- ^ „Hungary - Settlement patterns - Traditional regions”. britannica.com. Приступљено 4. 6. 2021.
- ^ Borsod-Abaúj-Zemplén na Britannica online (језик: енглески) Preuzeto 8. 11. 2012.
- ^ „Folk art of the Matyó, embroidery of a traditional community”. UNESCO. Приступљено 4. 6. 2021.
Спољашње везе уреди
- Музеј Матјо Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јун 2006) (језик: мађарски)
- Обичаји Матјо Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2006) (језик: мађарски)
