Отворите главни мени

НазивиУреди

У српском језику се за ознаку ове равнице користе називи Алфелд, Велики Алфелд, Велика мађарска равница и Панонска низија (овај последњи се користи и за ознаку ширег подручја, чији је Алфелд део).

У мађарском, равница је позната као Alföld, Nagy Alföld, Nagy-Magyar-alföld [1][2], у словачком као Veľká dunajská kotlina или Veľká dunajská nížina, у румунском као Câmpia Tisei или Câmpia de Vest, у хрватском као Velika mađarska nizina, а у украјинском као Великий Альфельд.

 
Равница

ГраницеУреди

 
Бунари у Националном парку Хортобађ Пуста, са шталом

Границе ове равнице су Карпати на северу и истоку, Трансдунавске планине и хрватске планине на југозападу и приближно река Сава на југу.

ГеографијаУреди

Равница у МађарскојУреди

 
Подручје Алфелда у Мађарској

Површина равнице износи 52.000 km² у оквиру Мађарске, што чини око 56% државне територије. Укупна површина је 100.000 km². Највиша тачка равнице је Хопортјо (183 m), док је најнижа тачка река Тиса.

Најважнији мађарски писци који су инспирисани и повезани са равницом су Мора Ференц и Мориц Жигмонд, као и песници Петефи Шандор и Јухас Ђула.

Мађарски научници рођени у равници укључују физичара Золтана Баја, хемичара Јаноша Ирињија, фармаколога Јаноша Кабаја, физичара и фармацеута Габора Катаја и доктора и пулмонолога Фриђеша Корањија.

Најважнија река равнице је Тиса.

Најзнаменитији градови са медицинским купалиштима су Берекфирде, Черкеселе, Ђула, Хајдусобосло, Сентеш и Солнок.

Међу културним фестивалима и програмима карактеристичним за регион су Чангофестивал у Јасберењу, Чересњефестивал (фестивал трешње) у Нађкерију, Гуљашфестивал (фестивал гулаша) у Солноку, Хиди вашар (Вашар моста) у Националном парку Хортобађ, Хунијалиш у Опустасеру, Сабадтери Јатекок (Игре на отвореном) у Сегедину, Варјатекок (Игре у замку) у Ђули, Вирагкарневал (Карневал цвећа) у Дебрецену и Бајаи Халаслефезе Непинепељ (Фестивал рибље чорбе) у Баји.

 
Фарма у Алфелду, 19. век, Геза Месељ
 
Национални парк Хортобађ у Алфелду са овцама сорте рацка

Део равнице који се налази у Мађарској укључује следећа подручја:

Равница у СрбијиУреди

У Србији, равница је подељена у три велика географска подручја, позната као Бачка, Банат и Срем, од којих се већи део налази у оквиру покрајине Војводине. С обзиром да се подручје Алфелда у Србији поклапа са подручјем Панонске низије, чији је Алфелд део, у српској литератури се Алфелд великим делом обрађује под појмом Панонске низије.

Равница у ХрватскојУреди

Термин Велика мађарска равница се ретко користи у Хрватској и обично је повезан са географијом Мађарске.

Делови Панонске Хрватске могу се сматрати продужетком Алфелда, посебно источна Славонија и делови Срема.[3]

Равница у СловачкојУреди

Део равнице који се налази у Словачкој је познат и као Источна словачка низија.

Равница у УкрајиниУреди

Део равнице који се налази у Украјини је познат и као Транскарпатска низија.

Равница у РумунијиУреди

У Румунији, равница (рум. câmp или câmpia, из лат. campus) укључује разне регионе, као што су Банат и Кришана. Овде се зове Câmpia de Vest (Западна равница).

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Gercsák, Gábor (2002). „Hungarian geographical names in English language publications” (PDF). Studia Cartologica. Универзитет Лоранда Етвеша. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 20. 3. 2012. Приступљено 30. 4. 2011. 
  2. ^ Gercsák, Gábor (2005). „Magyar tájnevek angol fordítása” (PDF). Fasciculi Linguistici / Series Lexicographica (на језику: мађарском). Универзитет Лоранда Етвеша. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 20. 3. 2012. Приступљено 30. 4. 2011. 
  3. ^ Heršak, Emil; Nikšić, Boris (септембар 2007). „Hrvatska etnogeneza: pregled komponentnih etapa i interpretacija (s naglaskom na euroazijske/nomadske sadržaje)”. Migration and Ethnic Themes (на језику: Croatian). Zagreb: Institute for Migration and Ethnic Studies. 23 (3): 255. ISSN 1848-9184. »U velikoj mađarskoj nizini Alföld zapadno od Karpata tradicionalno su se smještale euroazijske nomadske skupine, a dio panonske Hrvatske može se smatrati ekstenzijom tog područja, osobito istočna Slavonija i s njome povezani dijelovi Srijema.[5]« 

Спољашње везеУреди