Гулаш (мађ. gulyás) је врста јела, пореклом из Мађарске, које се најчешће спрема од говеђег меса, црног лука и млевене слатке паприке. Уз паприку, која је основни зачин, за припрему гулаша се могу користити и други зачини попут кима, мајорана, ловоровог листа, црног бибера...[1]

Гулаш
Гулаш
Врста јеласупа
Регије или држава Мађарска
Део националне кухињемађарска кухиња
Температура сервирањатопло и хладно
Главни састојцимесо, поврће, зачини
  Медији: Гулаш

Готов гулаш се служи уз кувану тестенину, барени кромпир или кромпир-пире.

Етимологија

уреди

Реч гулаш потиче од мађарске речи gulyás (изговора се гујаш) што значи „сточар”, док се само јело некада звало gulyáshús, односно, „сточно месо”.[2] Данас се реч gulyás односи на оба појма.

Припрема

уреди

Гулаш се припрема на свињској масти у којој се прво продинста црни лук. Када лук омекша, тигањ се склања са ватре и додаје се слатка паприка. Након што паприка пусти боју и пријатну арому, тигањ се враћа на ринглу, додаје се говедина исецкана на коцке и пржи док месо не добије боју са свих страна. Долива се говеђа супа и кува на лаганој ватри док месо не омекша, а вода не испари, тако да се формира густи сафт. Ни у ком случају не користити брашно за згушњавање гулаша.[3]

Начин на који се третира зачинска паприка од есенцијалног је значаја за припрему овог јела, јер је управо то оно што чини разлику између доброг и савршеног гулаша. Пржење паприке у масти, након динстања лука, најефикаснији је начин ослобађања етеричних уља из паприке. Цео поступак траје кратко, али га треба урадити с опрезом, јер због високе концентрације шећера паприка лако загори што на крају резултује горким укусом.

Према рецепту Спасеније-Пате Марковић из чувеног Народног кувара[4] у говеђи гулаш се поред меса додаје и сланина исечена на коцке, као и чаша доброг црног вина.

Референце

уреди
  1. ^ „Sekelj gulaš”. Kuvarancije. Архивирано из оригинала 20. 01. 2019. г. Приступљено 19. 1. 2019. 
  2. ^ „Mađarska kuhinja”. Hrana i vino. Архивирано из оригинала 30. 12. 2019. г. Приступљено 24. 1. 2020. 
  3. ^ „Gulaš”. Stvar ukusa. Архивирано из оригинала 18. 10. 2018. г. Приступљено 24. 1. 2020. 
  4. ^ Марковић, Спасенија-Пата (1975). Велики народни кувар (15. издање изд.). Београд: Народна књига. стр. 200. 

Спољашње везе

уреди