Спасенија Пата Марковић

Спасенија Пата Марковић (Београд, 31. 12. 1881 - Београд, 1974) ауторка је најобимније до сада написане збирке кулинарских рецепата у Србији. Ова кулинарска књига је објављена 1939. године под насловом „Мој кувар”, а касније је била познатија као „Патин кувар”. Године 1956. у издању издавачког предузећа На­род­на књи­га према „Патином кувару” објављен је „Ве­ли­ки на­род­ни ку­вар”, који је доживео 20-ак издања. У уводу овог издања пише: „Ова књига рађена је према познатој књизи 'Мој кувар' који је пре рата издала 'Политика', а средила Спасенија-Пата Марковић”.[1] Ве­ли­ки на­род­ни ку­вар са­др­жи све рецепте пред­рат­ног из­да­ња по­ме­ну­те књи­ге, уз још не­ке са­ве­те.[2]

Спасенија Марковић
Spasenija Pata Markovic.jpeg
Спасенија Пата Марковић са ћерком Љубицом (снимљено 1903. године)
Пуно имеСпасенија Пата Марковић
Датум рођења(1881-12-31)31. децембар 1881.
Место рођењаБеоград
  Кнежевина Србија
Датум смрти1974.
Место смртиБеоград
  СФРЈ

Неки историчари сврставају Спасенију Пату Марковић међу прве учене жене у Србији, које су се бориле за изједначавање права жена и мушкараца.[3]

Биографија и приватни животУреди

Спасенија Пата Марковић рођена је као Спасенија Ђурић. 31. децембра 1881. године. Патин отац, Димитрије Ђурић, био је ге­не­рал, вој­ни министар и члан Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка, док је њена мајка Персида била ћерка Ди­ми­три­ја Ма­тића, док­тора фи­ло­зо­фи­је и министра прав­де и про­све­те,[2] члана Друштва српске словесности.[4] Захваљујући оваквом пореклу Спасенија је добила прворазредно васпитање и образовање. Школовала се у Бечу, где је за­вр­ши­ла чу­ве­ну шко­лу за до­ма­ћи­це и по­ста­ла вр­сна куварица,[2] а поред вештине вођења домаћинства стекла је и врхунске манире комуницирања у друштву.[3]

По повратку из Беча Спасенија се удала за пешадијског мајора Ђорђа Ристића и с њим имала двоје деце: ћерку Љубицу, рођену 1902. и сина Душана, рођеног 1904. године (Патин син Душан био је коњичког мајора и њега су 1943. Немци убили на Бањици).[4] Касније се удала за доктора Зорана Марковића. У периоду после Другог светског рата живела је окружена породицом и доживела је дубоку старост. Умрла је у Београду крајем 1974. године.[3]

Професионални животУреди

Као јед­на од малобројних уче­них и мо­дер­них же­на у Ср­би­ји то­га до­ба Спа­се­ни­ја Па­та Мар­ко­вић је сво­ју пр­ву збир­ку ре­це­па­та под на­зи­вом „Ку­вар и са­вет­ник” из­да­ла још 1907. када је писање куварских књига било веома популарно. Била је управитељица Домаћичког течаја Београдског женског друштва и Женске занатске школе, у ко­јој је ши­ри­ла сво­је ста­во­ве и иде­је до­не­те из Бе­ча. Жи­вот у аустриј­ској ме­тро­по­ли на­вео ју је да про­па­ги­ра европ­ски на­чин жи­во­та у зе­мљи и на­че­ло да Срп­ки­ње тре­ба да за­вр­ша­ва­ју шко­ле и осло­бо­де се роп­ства ко­је око њих ства­ра­ју ку­хињ­ски зи­до­ви. Би­ла је и ве­ли­ки по­бор­ник мо­дер­не ме­ди­ци­не.[2] Водила је и јединствену мензу у којој се сваког дана хранило сто особа, претежно школске деце. Била је и активна чланица Кола српских сестара.[3]

Године 1937. почиње у дневном листу Политика да уређује колумну за домаћице, од које је две године касније, 1939. настала нјена чувена књига „Мој кувар”, који је врло брзо постао познат као „Патин кувар”.[2]

До почетка Другог светског рата, Спасенија Пата Марковић је објавила је три Кувара и 15 свезака разних рецепата.[3]

У јав­но­сти је за­бе­ле­же­но да је током ра­та у сво­јој ку­ћи скри­ва­ла је­вреј­ску де­цу, али и да су на­пред­не идеје и бур­жо­а­ско по­ре­кло по завршетку рата до­ве­ли до ње­ног хап­ше­ња, сва њена имовина је национализована, а име изопштено из јавног живота. Све што је има­ло ве­зе с Па­том за­бра­ње­но је и при­кри­ва­но, па се и њен ку­вар скри­вао на по­ли­ца­ма а сва на­ред­на из­да­ња, об­ја­вље­на после 1945. го­ди­не пот­пи­са­на су са­мо са „СМ”.[2] Међутим, како је била једина школована домаћица дозвољено јој је да ради, да води школе за жене и учи их лепом понашању, манирима за столом и основама грађанске кухиње, прилагођене „радном свету“.[3]

Прво забрањено кулинарско штивоУреди

Због својих напредних идеја Спасенија Пата Марковић доживљавана је као својеврсни дисидент и пре Другог светског рата.[5] Сметала је многим припадницима српске конзервативне струје, јер је за кратко време постала популарна, ширећи идеју да је модерна Србија могућа.[6]

Током двадесетих и тридесетих година 20. века редовно је, једном недељно, излазила Патина читанка за домаћице. Излазила је и у време шестојануарске диктатуре (трајала је од 6. јануара 1929. до 3. септембра 1931. године) када је, као недељник, била једино штиво које је излазило без цензуре. Природно, Читанка је постала својеврсно опозиционо гласило у коме је Патин брат, иначе заклети опозиционар, на једној страници кроз рецепте иронично говорио о краљу и диктатури. Због тога је и овај недељник забрњен, а Србија, односно Југославија, је постала једина земља која је, у то време, забранила књигу која се бави кувањем.[6]

Колумна у „Политици”Уреди

Популарност је Спасенија Пата Марковић стекла као ауторка колумне у листу Политика „Добра кујна за добре домаћице“. Године 1937. почела је да уређује свакодневну рубрику „Јеловник за данас“. Позивала је читатељке из свих крајева тадашње Југославије да шаљу рецепте заборављених старих јела и специфичних јела краја у коме живе и на тај начин је сакупила огромну, вредну ризницу кулинарских специјалитета које је брижљиво проучавала, лично испробавала с најбољим београдским куварима и посластичарима, а потом их уобличавала и чинила сваком разумљивим. Патина популарност међу читатељкама била је велика. Редакција Политике је примала хиљаде писама, а у многим породицама се кувало по јеловнику који им је за тај дан предлагала госпођа Марковић. Њена жеља је била да читатељке, поред савета о кувању, добију и сва знања о хигијени исхране, о хранљивој и калоријској вредности намирница која је о исхрани и здравом животу тадашња наука могла да понуди.[3]

Патин куварУреди

Детаљније: Патин кувар

Године 1939. Спасенија Пата Марковић објавила је сада већ чувену куварску књигу са више од 4000 рецепата, тра­ди­ци­о­нал­ни срп­ски ку­вар, који је по­ред пре­по­ру­ке до­брих је­ла, обо­га­ћен је и по­не­ким Па­ти­ним са­ве­том о бо­љем жи­во­ту, ко­ји је до­не­ла из на­пред­ни­јег све­та. Назвала ју је „Мој кувар”, а на­род га је вре­ме­ном про­звао „Па­тин ку­вар”. Иако је „Патин Кувар” оспораван у пиослератном периоду, Патина ћерка Љубица (која је радила у Народној библиотеци Србије) је у послератном периоду поново приредила и модернизовала ову књигу,[4] а из­да­вач­ко пред­у­зе­ће „На­род­на књи­га”, ка­ко је би­ло на­ве­де­но „због ве­ли­ког ин­те­ре­со­ва­ња”, објавило ју је 1956. године као „Ве­ли­ки на­род­ни ку­вар”,[2] који је доживео десетине издања и који је преведен на неколико језика.

Утицај у савременом друштвуУреди

Спасенија Пата Марковић спада међу малобројне српске жене с краја 19. и у прве половини 20. века које су еманциповале свој списатељски, научни, филозофски, сликарски, архитектонски, медицински или дар за хуманитарни рад. Њена сфера деловања биле су – кулинарске чаролије, а чувени „Патин кувар“ остала је и после осам деценија света кухињска литература, такорећи „Библија” српских домаћица.[3] Вре­ме и за­бра­не му ни­су мо­гле ни­шта и „Па­тин ку­вар” се и да­ље штам­па, ко­ри­сти и пре­но­си с ко­ле­на на ко­ле­но.[2]

Велики београдски хроничар Бранислав Нушић овако је писао о Спасенији Пати Марковић:[3]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Велики народни кувар 1959, стр. 1
  2. ^ а б в г д ђ е ж Јокић-Стаменковић, Драгана (04. 03. 2018). „Забрањени кувар зачет на страницама „Политике. Политика (он-лајн издање). Приступљено 07. 05. 2018. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з Поповић, Петар Пеца. „Ауторка српске кулинарске библије”. Велики Људи. Приступљено 07. 05. 2018. 
  4. ^ а б в Ranković, Larisa (30. 12. 2015). „Zanimljive žene familije Nenadović”. Revija Kolubara. Приступљено 07. 05. 2018. 
  5. ^ Radojičić, Ivan (24. 02. 2018). „ŽENA ZBOG KOJE JE SRBIJA SVOJEVREMENO ZABRANILA KNJIGU”. Ekspres. Приступљено 09. 05. 2018. 
  6. ^ а б „Тужна судбина најшколованије српске домаћице: “Патин кувар” и данас чувају многе куће не знајући какво благо поседују”. Опанак. 20. 02. 2018. Приступљено 09. 05. 2018. 

ЛитератураУреди

  • Велики народни кувар (2. изд.). Београд: Народна књига. 1959. COBISS.SR 233088775

Спољашње везеУреди