Махмуд Фаршчијан

персијски уметник

Махмуд Фаршчијан (перс. محمود فرشچیان), рођен 24. јануара 1930. у Исфахану, Иран, је светски познат мајстор персијског сликарства и минијатуре.[1] Фаршчијан је тренутно најистакнутији савремени уметник у области минијатуре која је настала у древној Персији, а касније се проширила у Кину и Турску и друге земље Блиског истока.

Махмуд Фаршчијан
Лични подаци
Датум рођења(1930-01-24)24. јануар 1930.
Место рођењаИсфахан, Иран
Уметнички рад
ПравацИранска минијатура
Најважнија дела
Вече Ашуре • Заштитник газеле

Живот уреди

Махмуд Фаршчијан је у Исфахану, граду чувеном по иранској уметничкој традицији, почео да проучава сликарство и вајарство. Током одрастања био је окружен многим архитектонским ремек-делима која су изоштрила његов осећај за пропорцију, боју и облик. Љубав према уметности усадио му је његов отац, трговац теписима и који је и сам био поклоник уметности. Као млад показао је интересовање за уметност и неколико година је учио код великих мајстора као што су Хаџи Мирза-Ага Емами и Иса Бахадори. Након што је дипломирао на Академији ликовних уметности у Исфахану, Фаршчијан одлази у Европу где проучава дела западних сликара. По повратку у Иран, почео је да ради у Националном институту за ликовне уметности (који је касније постао Министарство за уметност и културу), а временом је именован на место директора Одељења за националне уметности и професора на факултету Техеранске школе лепих уметности. У том периоду свог живота, Фаршчијан је створио многа од својих јединствених ремек-дела која убрзо постају предмет пажње и изван националних граница. Мајстор Фаршчијан тренутно живи и ствара у Њу Џерзију, САД.

Стил уреди

Фаршчијан је створио посебан сликарски стил и властиту школу сликања коју чини јединствен спој класичног сликарства, поезије и модерне уметности. Његова платна зраче духовном снагом, зрелом визијом, стваралачком енергијом и великом разноликошћу и свежином. Тај стил краси изражен смисао за креативност и аутентични мотиви изведени глатким и префињеним линијама и живописном, скоро бајковитом палетом боја. Своју уметност мајстор Фаршчијан углавном црпи из дела великана персијске класичне поезије као што су Хафиз, Руми, Фирдуси и Хајам, затим библијских и куранских прича и исламског мистицизма. Гностичке визије продубљене снагом његове изузетне маште чине његова дела јединственим. Његова платна приказују различита људска осећања и стања које се манифестују на ефектан начин.

Дела уреди

Захваљујући вери у Створитеља, вољи и жељи за радом и стварањем, Фаршчијан је насликао многа непролазна дела. Неки од најзначајнијих радова из његовог богатог опуса су реминисценције на догађаје из ране историје ислама и монотеистичке традиције.

Вече ашуре уреди

Можда најпознатије Фаршчијаново дело, бар у иранским оквирима, је приказ трагедије на Карбали под називом Вече ашуре[2]. Ашура, односно десети дан месеца мухарема, је дан страдања потомства Божијег посланика у Боју на Карбали 680. године у којем је Послаников унук, имам Хусеин, заједно са својим најближим, достигао мучеништво. Платно које је и својеврсно одавање почасти жртви имама Хусеина и његових пратилаца, фокусира се на неправду учињену женским члановима његове породице, жени, сестри и ћеркама и представља израз најдубље туге. Само име слике Вече ашуре директно упућује на тренутак у времену који је сликар хтео да овековечи: вече након битке на Карбали. Ова слика је, заправо, нарација у којој се без директне упуте у прошле догађаје приказују последице. Жене и девојчице плачу покрај ратног коња који се вратио из битке без коњаника. У центру слике се налази сестра имама Хусеина, Зејнеб, наслоњена на коња са пребаченом руком преко њега и држи се за седло. Друга женска фигура седи на земљи и грли му њушку док је на њено раме ослоњено дете. Поред коња је још двоје деце, једно му је обргрлило ногу, а друго врат. Мало даље од коња налазе се још две жене које су спустиле главе једна другој у крило и леже на земљи и плачу. Тела жена су повијена услед терета и патње због губитка имама Хусеина и његових следбеника. Повијена фигура може се уочити и у телу коња као и израз туге у његовом погледу. Рашчупана грива, полузатворене очи и ране од стрела указују на велики умор и бол који животиња осећа. Као да му је предодређено да стоји ту како би се жене и деца ослонила на његово тело и да затим умре на ногама.

У позадини слике је шатор. Застор који је окачен на улазу делом је у измаглици, а делом осликан нежним и пригушеним линијама. Застор носи симболику материјалног и духовног елемента. Чворови на канапима од шатора, изражени клинови пободени у земљу, уздижуће линије шатора у горњем углу слике, као и делови шатора који нису видљиви, наговештавају небеско путовање. Иако је сликар склонио засторе и одвео нас у шатор, он не дозвољава ни себи и нама да јасно видимо тужна и сузама покривена лица оних који су унутра, и због тога је између посматрача и актера слике направљено растојање. Међутим, основни разлог неприказивања овог светог чина (плакања због неправде учињене имаму Хусеину) јесте да подсети посматраче на светост тог тренутка и потпуно одсуство претварања у жалости, што, заправо, представља чин обожавања.

Он долази уреди

Дело Он долази[3] је предесхатолошка визија доласка очекиваног и обећаног спаситеља, имама Махдија, из потомства Божијег посланика Мухамеда. Предање казује о имаму Махдију као обећаном месији који се тренутно налази у стању велике, вишевековне скривености и појавиће се на крају времена да на земљу донесе правду. У доминантно плавом озрачју виде се само стопала фигуре и крајеви хаљине која се лелуја и као да је спремна да закорачи. Ова кретња наговештава скори и очекивани долазак спаситеља, као да је почетни корак већ направљен, док су горњи део фигуре и њена глава скривени и не виде се. Танка, скоро прозирна граница између контура фигуре и њеног појавног дела, указује на скори излазак месије из домена духовног у фиизички свет.

Заштитник газеле уреди

Заштитник газеле[4], како је назван овај рад, је у ствари титула имама Резе, осмог шиијског духовног вође, који је на платну насликан у аури светлости. Постоји предање које каже да је имам Реза заштитио газелу од ловца, којем је, наводно, гарантовао да ће му се газела вратити када подоји младе. Такође, у неким изворима помињу се извештаји о газели која проналази уточиште у светилишту имама Резе у Машхаду. Платно се чува у Музеју мајстора Фаршчијана и сматра се једним од његових најистакнутијих радова. Фаршчијан је 2010. године представио дело Заштитник газеле 2[5] који је наставак првобитног рада. На њему је приказано неколико газела које су у страху од ловца пронашле уточиште у крилу имама Резе. Дирнут овим несвакидашњим и узвишеним призором, ловац је поломио свој лук и одустао од лова.

Шамс и Руми уреди

За платно које је назвао Шамс и Руми[6], Фаршчијан је пронашао инспирацију у једној од Румијевих песама. Аутор каже да је у његовој изради настојао да употреби посебне боје које би на најбољи начин приказале снагу духовног и мистичког привлачења Румија од стране његовог учитеља, Шамса. Он је овде представљен као центар Румијевог универзума око којег се Руми окреће у духовном заносу. Шамсова глава подсећа на сунце и прелива се на читав космос. Руми је на земљи, док пружа руку Шамсу као заштитнику и учитељу. Платно је настало као реакција на различите покушаје присвајања Румија од стране неких народа. Платно је представљено 2. августа 2007. године у Фаршчијановом уметничком и културном комплексу у Исфахану[7].

Пети дан стварања уреди

По предању, пети дан стварања је дан када су створене животиње. Фаршчијан је на овом платну[8] приказао стварне и имагинарне врсте птица и риба како лете и окрећу се у вртлогу стварања.

Дизајнирање зариха уреди

Мајстору Фаршчијану је 2004. године указана велика част тиме што је одабран да дизајнира два зариха, решеткасте ограде изнад гробница у светилиштима шиијских имама. Он је дизајнирао и израдио орнаметалну металну конструкцију у светилишту имама Резе у Машхаду која је постављена 2004. године.[9] Читав пројекат трајао је седам година. Такође, 2007. године је дизајнирао зарих у светилишту трећег шиијског имама, Хусеина, у Карбали, Ирак.[10]

Међународна репутација уреди

Фаршчијан је имао пресудну улогу у представљању иранске уметности на међународној уметничкој сцени. Између 1948. и 1994. године одржао је 54 самосталне и учествовао на 83 групне изложбе и за своја изванредна уметничка достигнућа стекао је признања широм света. Његова дела су заступљена у неколико великих музеја и колекција широм света и излагана су у Алжиру, Фиренци, Минхену, Солт Лејк Ситију, Пекингу, Карачију, Њујорку, Шангају, Чикагу, Кијеву, Паризу, Истанбулу, Лахору, Равалпиндију, Бечу, Исфахану, Милану, Риму и Вашингтону.

Самосталне изложбе[11]

  • 1984 - Галерија Фоксворт, Њујорк
  • 1981 - Музеј савремене уметности, Техеран
  • 1978 - Галерија ликовних уметности, Техеран
  • 1976 - Музеј науке и индустрије, Чикаго
  • 1976 - Универзитет Јуте, Солт Лејк Сити
  • 1976,1970 – Институт за Блиски исток, Вашингтон
  • 1976,1970 – Галерија Рима, Њујорк
  • 1975,1972 – Иранско-америчко друштво, Техеран
  • 1974,1966 – Археолошки музеј Ирана, Техеран
  • 1973 – Музеј Лахор, Лахор
  • 1973 – Национални савет за уметност, Карачи
  • 1973 – Институт за уметност, Равалпинди
  • 1972 – Галерија Кир, Париз
  • 1968 – Музеј лепих уметности, Алжир
  • 1965,1964 – Техерански универзитет, Техеран
  • 1964 – Дворана културе, Техеран
  • 1963 – Галерија лепих уметности Европа, Беч
  • 1963,1959 – Галерија Кунст Милер, Минхен
  • 1962 – Палата Барберини, Рим
  • 1962 – Галерија Лирикал, Милано
  • 1960 – Музеј Голестан Палата, Техеран
  • 1956 – Институт за уметност, Истанбул
  • 1954 – Музеј Чехел сотун палата, Исфахан
  • 1949,1948 – Иранско-британски институт за културу, Исфахан

Високи савет за културу и уметност Ирана доделио му је докторат највишег уметничког степена у иранском сликарству и исламској уметности. Позван је да говори и излаже на бројним универзитетима и уметничким институтима. О његовим делима објављене су бројне публикације [12] и чланци.

Награде[13]

  • 2001 - GODIVA Chocolates 75th Anniversary, САД
  • 2001 - Who’s Who in the 21st Century, Кембриџ, Енглеска
  • 2000 - Outstanding intellectuals of the 21st Century, Кембриџ, Енглеска
  • 1995 - Gold Medal, Highest Honor
  • 1987 - Golden Palm of Europe
  • 1985 - Oscar D'Italia, gold statuette
  • 1984 - Vessillo Europa Delle Arte, gold statuette, Италија
  • 1983 - Diploma Accadenu'co D'Europa, L'Accademia D'Europa, Италија
  • 1983 - Diploma Maestro Di Pittura, II Seminario d'Arte Moderna, Италија
  • 1982 - Diploma Di Merito, Universita Delle Arti, Италија
  • 1980 - Accademia Italia delle Arti e del Lavoro, gold medal
  • 1973 - Ministry of Culture and Art, 1st prize in art, Иран
  • 1958 - International Art Festival, gold medal, Белгија
  • 1952 - Military Art, gold medal, Иран

Под покровитељством потпредседника Одсека за животну средину при Унеску, др Ебтекара, 28. септембра 2014. године организована је конференција [14] о делима реномираног иранскиг сликара Махмуда Фаршчијана и утицају која она имају на животну средину. Унеско је објавио две књиге о делима Фаршчијана.

Фаршчијан у Србији и Црној Гори уреди

Фаршчијан је уступио своје минијатуре [15] за илустрацију песничке збирке Диван која је објављена 2015. године у издаваштву Културног центра Амбасаде ИР Иран у Београду, заједно са пропратним писмом исписаним префињеном калиграфијом које је објављено на крају књиге поред белешке о аутору минијатура. Ово капитално дело персијске класичне поезије представљено је 19. фебруара 2016. године у Народној библиотеци Србије.[16]

На манифестацији Дани иранске културе у Црној Гори[17] одржаној од 1. до 7. новембра 2017. године у организацији Културног центра Амбасаде ИР Иран у Београду и Културно-информативног центра Будо Томовић, приказане су репродукције слика најистакнутијег савременог иранског минијатуристе Махмуда Фаршчијана.

Музеј мајстора Махмуда Фаршчијана уреди

 
Музеј мајстора Фаршчијана

Захваљујући великом уметничком доприносу, у Фаршчијанову част 2001. године је у палати Са'д Абад у Техерану отворен Музеј мајстора Фаршчијана[18] у коме су у неколико галерија изложени његови рани и савремени радови. Поред студената уметности који имају прилику да виде и изучавају дела овог великог уметника, у музеј долазе туристи из целог света где из прве руке могу да уживају у делима великог мајстора иранске минијатуре.

Референце уреди

  1. ^ (језик: енглески) Званични сајт Махмуда Фаршчијана Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јануар 2019) о уметнику
  2. ^ (језик: енглески) Iran review Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2019) Анализа слике Вече ашуре
  3. ^ Нур, часопис за културу и исламске теме, Мајстор сликарства Махмуд Фаршчијан, стр. 64-67, приредио Александар Драговић,Vol. 24, No 63, 2012, UDC 008+297 ISSN 1450-555X
  4. ^ (језик: персијски) Iranian Students’ News Agency Приказ сликарског дела Заштитник газеле
  5. ^ (језик: персијски) Hamshahri online Вест о промоцији платна Заштитник газеле 2
  6. ^ (језик: персијски) Iranian Students’ News Agency Приказ сликарског дела Шамс и Руми
  7. ^ (језик: персијски) Farshchian Art and Cultural Complex Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јануар 2019)
  8. ^ (језик: персијски) Iranian Students’ News Agency Приказ сликарског дела Пети дан стварања
  9. ^ (језик: енглески) Financial Tribune Постојећи зарих светилишта дизајнирао је Махмуд Фаршчијан
  10. ^ (језик: енглески) Mehr News Agency Фаршчијан је дизајнирао нови зарих у светилишту имама Хусеина
  11. ^ (језик: енглески) Званични сајт Махмуда Фаршчијана Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јануар 2019) самосталне изложбе
  12. ^ (језик: енглески) Iran review Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2019) У Ирану откривена нова минијатура Махмуда Фаршчијана, одељак Монографије
  13. ^ (језик: енглески) Званични сајт Махмуда Фаршчијана Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јануар 2019) награде
  14. ^ (језик: енглески) Канцеларија Унеска у Техерану Унеско одаје почаст раду Махмуда Фаршчијана
  15. ^ Online издање часописа Политика Хафизове газеле на српском језику
  16. ^ Народна библиотека Србије Представљање књиге Диван од Хафиза Шемсудина Мухамеда Ширазија
  17. ^ Званични сајт културно информационог центра Будо Томовић Дани иранске културе у Црној Годи
  18. ^ (језик: енглески) Званични сајт Махмуда Фаршчијана Фаршчијанов музеј у палати Са'д Абад

Литература уреди

Спољашње везе уреди