Мајмуни Старог света

Мајмуни Старог света (Cercopithecidae), познати под именом репати мајмуни Старог света или усконоси мајмуни (или псолики мајмуни, како су их раније називали), припадају натпородици Cercopithecoidea и грани Catarrhini. Они су аутохтони у Африци и Азији, где данас насељавају низ станишта из тропских прашума и савана, шипражја, жбуња и планинских терена, а Европи су познати у фосилним траговима. Међутим, иако је евентуално унесена, популација једне врсте макака мајмуна опстаје на Гибралтарској стени (Европа) до данашњег дана. Мајмуни Старог света укључују многе од најпознатији врста нељудских примата, као што су павијани и макаки.[3][4]

Мајмуни Старог света[1]
Временски распон: олигоцен-данас
Olive baboon Ngorongoro.jpg
Маслинасти павијан (Papio anubis)
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Primates
Подред: Haplorhini
Инфраред: Simiiformes
Парворед: Catarrhini
Натпородица: Cercopithecoidea
Gray, 1821.
Породица: Cercopithecidae
Gray, 1821[2]
Типски род
Cercopithecus
Linnaeus, 1758
Потпородице

Cercopithecinae — 12 родова
Colobinae — 11 родова

Напомена: Одговарајућа терминологија и класификација јужнославенских језика преузети су са енглеског језичког подручја, у којем се разликују појмови ape (човеколики мајмун) и monkey (мајмун) по томе што први означава велике или безрепе мајмуне (чије је порекло у Старом свету), а други репате у свим деловима света. Међу њима се налазе и

ОписУреди

Имају, као и човек, 32 зуба, носна преграда им је уска, а носни отвори примакнути и наниже окренути. Лице им је код већине врста голо. На прстима имају нокте који су пљоснати. Палац предњих ногу опонира осталим прстима. Реп је код неких врста добро развијен, док је код других закржљао; али чак и код оних код којих јесте развијен, никада не служи за прихватање. Обично имају жуљеве на седалима.

Ареал и стаништеУреди

Живе на подручју готово целе Африке и великог дела Азије, а њихови фосилни остаци откривени су и у Европи. Једна врста насељава и Гибралтар.

Обично живе у већим заједницама и то на земљи, а о подлогу се ослањају на све четири ноге.

Еволуција и могући прециУреди

 
Paracolobus chemeroni фосил

Пронађени су фосили тарзоидних примата, који испољавају уочљив успон према циноморфној и антропоморфној конституцији. Претпоставља се да сви мајмуни Старог света (Cercopithecidae, Hylobatidae, Pongidae и Hominidae) потичу из групе анатомски „уопштено“ грађених пратазоида, којима су, међу осталим, припадали и облици Teilhardina (олигоцен Египта). Међу њима се Apidium, Moeripithecus и Oligopithecus (а неретко и Parapithecus) убрајају у непосредне фосилне претке псетоликих мајмуна, док је остало отворено питање да ли ту припадају и Amphipithecus и Pondaungia (горњи еоцен Бурме) или би их требало уврстити у прелазну фазу еволуције ка заједничким прецима антропоморфних мајмуна.

У доњеолигоценским слојевима Африке, међутим, нађени су фосилни остаци примата који су засигурно имали низ особина данашњих виших усконосних мајмуна из породица Hylobatidae (гибони) и Pongidae (орангутани). Међу таквим облицима, редовно се помињу Parapithecus и Aegyptopithecus, са зубалом као код савремених безрепих – великих мајмуна (орангутани, шимпанзе и гориле, иако се првопоменути облик често убраја и у предачку групу псетоликих репатих мајмуна, а други у фосилни род Dryopithecus. У директне предачке форме човеколиких примата сврстава се и гибонолики Propliopithecus, од којег, вероватно преко облика типа Limnopithecus и Pliopithecus воде порекло данашњи гибони. Међутим, према неким проценама, проплиопитек би могао бити и предак поменутог египтопитека или чак форма дриопитека, са наглашенијим хоминоидним особинама.

ФилогенијаУреди

Ceropithecidae су ниско развијена, док су хоминиди високо развијена бића. У периоду до пре 35.000.000 година нису били раздвојени, али са друге стране чине прелазне форме за олигопитека, проплиопитека, египтопитека, који су опет, дали почетну фазу дриопитеку. Већина данашњих мајмуна припада управо породици усконосих мајмуна.

КласификацијаУреди

 
Репати мајмун Старог света
 
Мандрил (Mandrillus sphinx) је највећи представник ове групе репатих мајмуна.
 
Глава плаштастог павијана (Papio anubis). Уочава се издужена „пасја њушка”.
 
Дивљи макак (Macaca sylvanus) је једина европска врста нељудских примата

.

 
Неки мајмуни Старог света, као патас, воде полуприземни живот, тј. обитавају и на тлу и на дрвећу.
 
Јавански мајмуни (Trachypithecus auratus), као и све морске мачке, живе у групама.
 
Плаштасти мајмуни, као и већина припадника породице Colobidae, хране се лишћем
 
Хануман-лангур са младунцем
 
Резус мајмуни9 су навикли на људе и често живе у градовима.
 
Браза морска мачка
 
Гелада (Theropithecus gelada)
 
Црвени колобус
 
Носоње

Надпородица Cercopithecoidea

ИзвориУреди

  1. ^ Groves, C.P. (2005). Wilson, D.E.; Reeder, D. M., ур. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (на језику: енглески) (3 изд.). Baltimore: Johns Hopkins University Press. стр. 152—178. ISBN 0-801-88221-4. OCLC 62265494. 
  2. ^ Gray, J.E. (1821). „On the natural arrangement of vertebrose animals”. London Medical Repository. 15 (1): 296—310. 
  3. ^ British Museum of Natural History, Ed. (1991): Man's place in evolution. Natural History Museum Publications, Cambridge University Press, London, ISBN 0 521 40864 неважећи ISBN 4.
  4. ^ Hadžiselimović R. (1986): Uvod u teoriju antropogeneze. Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-9344-2-6.
  5. ^ Campbell B. G. (2009): Human evolution: An introduction to mans adaptations. British Museum of Natural History, London, ISBN 0-202-02041-X; ISBN 0-202-02042-8.
  6. ^ Cowligshaw G., Dunbar R. (2000): Primate conservation biology. The University of Chicago Press, Chicago, Chicago and London, ISBN 0-226-11636-0; ISBN 0-226-11637-9
  7. ^ Srivastava (2009): Morphology of the primates and human evolution. PHI Learning Private Learning Ltd, New Delhi, ISBN 978-81-203-3656-8.

ЛитератураУреди

  • Калезић М. 2000. године. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
  • Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.

Спољашње везеУреди