Мегаловлахија

За друге употребе погледајте страницу Велика Влашка.

Мегаловлахија (грч. Μεγαλοβλαχία — „Великовлашка”) или Мегали Влахија (Μεγάλη Βλαχία — „Велика Влашка”), такође и Ано Влахија (Άνω Βλαχία — „Горња Влашка”), била је средњовековна област која је обухватала данашњу Тесалију и северни део Фтиотиде. Од 11. века насељавали су је углавном Цинцари, првенствено у планинским областима.

Кнежевина Велика Влашка после 1265.

Назив се не односи на области насељене Цинцарима у Етолији-Акарнанији, које се помињу као Микровлахија (грч. Μικροβλαχία — „Маловлашка”) или Микри Влахија (Μικρή Βλαχία — „Мала Влашка”).

После смрти епирског деспота Михаила II Анђела, његов нелегитимни син Јован I Дука Комнин издвојио је област из Епирске деспотовине. Од 1268. до 1318. постојала је као самостална Кнежевина Велика Влашка или Влашка Тесалија, од којег је 1319. настало Војводство Неопатрије.