Википедија

Мери Џексон

Мери Џексон (рођена Винстон;[1] 9. април 1921 – 11. фебруар 2005) била је америчка математичарка и ваздухопловни инжењер у Националном саветодавном комитету за аеронаутику (Наца), којег је 1958. године наследила Национална управа за аеронаутику и свемир ( Наса). Већи део своје каријере радила је у истраживачком центру Ланглеј, у Хамптону, у Вирџинији. Почела је као „рачунар” у издвојеном одељењу West Area Computers 1951. године. Године 1958, након што је похађала часове инжењерства, постала је прва црнкиња инжењер Насе.

Мери Џексон
Мери Џексон 1979. године
Име по рођењуМери Винстон
Датум рођења(1921-04-09)9. април 1921.
Место рођењаХемптон, Вирџинија, САД
Датум смрти11. фебруар 2005.(2005-02-11) (83 год.)
Место смртиХемптон, Вирџинија, Сједињене Америчке Државе
ОбразовањеУниверзитет Хемптон
Занимањематематичар
ПослодавацНаса
СупружникЛеви Џексон 1944-1992

Након 34 године у Наси, Мери Џексон је стекала највишу доступну инжењерску титулу. Схватила је да не може да заради даља унапређења а да не постане супервизор. Прихватила је деградацију на менаџера у Насиној канцеларији за програме једнаких могућности. У овој улози, радила је на томе да утиче на запошљавање и промоцију жена у Насиним научним, инжењерским и математичким каријерама.

Њена прича је представљена у публицистичкој књизи „Скривене фигуре: амерички сан и неиспричана прича о црнкињама које су помогле у победи у свемирској трци” из 2016. године. Она је један од три протагониста у „Скривеним бројкама”, филмској адаптацији објављеној исте године.

2019. године, Мери Џексон је постхумно награђена златном медаљом Конгреса.[2] 2021. године, седиште Насе у Вашингтону преименовано је у седиште Насе Мери В. Џексон.

Биографија

уреди

Мери Џексон је рођена 9. априла 1921. године у породици Еле Винстон (рођене Скот) и Френка Винстона.[3] Одрасла је у Хамптону, у Вирџинији, где је завршила средњу школу са највишим одликама.[4] Мери Џексон је дипломирала математику и физичке науке на Универзитету Хамптон 1942. године.[5][6] Она је иницирана у Гама Тета огранак Алфа Капа Алфа сестринства у Хамптону.[5]

Мери Џексон је служила више од 30 година као вођа извиђача.[4] Током 1970-их помогла је афроамеричкој деци у својој заједници да направе минијатурни аеротунел за тестирање авиона.[4][6][7]

Мери Џексон се удалѕ18. новембра 1944. године, за Левијам Џексона старијег, морнаром у Америчкој морнарици. У браку су били до његове смрти 1992. године.[6][8][9] Имали су двоје деце, Левија Џексона млађег и Керолин Мери Луис.[6] Мери Џексон је умрла 11. фебруара 2005. године, у 83. години живота.[5]

Каријера

уреди
 
Мери Џексон (први ред, скроз десно) 1956. године

Након дипломирања, Мери Џексон је годину дана предавала математику у афроамеричкој школи у округу Калверт, Мериленд.[4] У то време, јавне школе су још увек биле одвојене широм југа. Такође је почела да подучава средњошколце и студенте, што је наставила да ради током свог живота.[10][11]

1943. године вратила се у Хемптон, где је постала књиговођа у тамошњем Националном католичком комуналном центру. Радила је као рецепционер и службеник у здравственом одељењу Института Хемптон. За то време је била трудна, а пре рођења њеног сина, вратила се кући. Године 1951. постала је службеница у канцеларији главних војних снага у Форт Монроу.[4][10]

Године 1951. Мери Џексон је регрутовао Национални саветодавни комитет за аеронаутику (Наца), који је 1958. наследила Национална управа за аеронаутику и свемир (Наса).[6][7][12] Почела је као „компјутер”, у Истраживачком центру Ланглеј, у свом родном граду Хамптону, у Вирџинији. Радила је под водством Дороти Вон, у сегрегираној секцији за рачунаре, у западној области.[4]

 
Мери Џексон док држи модел аеротунела, 1977. године

Године 1953. прихватила је понуду да ради за инжењера Казимирза Чарнецког, у тунелу за суперсонични притисак. Аеротунел од 4 са 4 стопе (1,2 са 1,2 м), 60.000 коњских снага (45.000 кВ) коришћен је за проучавање сила на моделу, генерисањем ветра скоро двоструко већом брзином од звука.[4] Чарнецки је охрабрио Џексонову да прође обуку, како би могла да буде унапређена у инжењера. Морала је да похађа дипломске курсеве из математике и физике, да би се квалификовала за посао. Курсеви су нуђени у ноћном програму Универзитета Вирџиније, одржаном у потпуно белој средњој школи Хамптон. Мери Џексон је поднела петицију граду Хемптону да јој дозволи да похађа наставу. Након завршетка курсева, 1958. године је унапређена у ваздухопловног инжењера и постала је прва црнкиња инжењер Насе.[4][7][11] Анализирала је податке из експеримената у аеротунелу и експеримената летења авиона у стварном свету у Огранку за теоријску аеродинамику Одељења за подзвучно-транссоничну аеродинамику у Ленглију.[6] Њен циљ је био да разуме проток ваздуха, укључујући силе потиска и отпора, како би унапредила авионе Сједињених Држава.[6]

Мери Џексон је радила као инжењер у неколико Наса одељења: Одељењу за истраживање компресибилности, Одељењу за истраживање пуног опсега, Одељењу за аеродинамику великих брзина и Одељењу за подзвучно-трансзвучну аеродинамику.[10] Аутор или коаутор је 12 техничких радова за Нацу и Насу.[10][13][14][15] Радила је како би помогла женама и другим мањинама да унапреде своје каријере, укључујући саветовање како да студирају како би се квалификовале за унапређење.[16]

 
Мери Џексон 1977. године

До 1979. године, Мери Џексон је постигала највишу титулу у инжењерском одељењу. Одлучила је да се деградира да би служила као администратор у области специјалиста за једнаке могућности. Након што је прошла обуку у седишту Насе, вратила се у Ланглиј. Радила је на томе да направи промене и истакне жене и друге мањине које су успеле на терену. Радила је и као федерални менаџер програма за жене у Канцеларији за програме једнаких могућности и као менаџер програма афирмативне акције, а радила је на утицају на каријерне путеве жена на позицијама науке, инжењерства и математике у Наси.[4][16] Наставила је да ради у Наси до пензионисања 1985. године.[5]

Наслеђе

уреди
 
Џанел Моне на пројекцији филма „Скривене бројке” у Белој кући, 2016. године

Филм „Скривене бројке” из 2016. говори о каријерама Мери Џексона, Кетрин Џонсон и Дороти Вон у Наси, које су радиле на пројекту Меркур током свемирске трке. Филм је заснован на истоименој књизи Марго Ли Шетерли. Џексона у филму тумачи Џанел Моне.[17]

Школски одбор Солт Лејк Ситија је 2018. године изгласао да основна школа Џексон у Солт Лејк Ситију, Јута, буде преименована у Мери Џексон уместо председника Ендруа Џексона.[18]

Зграда седишта Насе у Вашингтону преименована је у седиште Мери В. Џексон на виртуелној церемонији 26. фебруара 2021. године.[19][20][21]

 
Мери Џексон 1980. године

Награде, достигнућа и почасти

уреди
  • Године 1958, Мери Џексон је постала прва Афроамериканка која је постала инжењер[11]
  • Награда за достигнућа групе Аполо, 1969. године[4][10]
  • Данијелс Алумни награда за изванредну услугу младима у неповољном положају[10]
  • Потврда о признању Националног савета црнкиња, за изузетан допринос заједници[10]
  • Године 1972, награда за изузетне услуге, за њен рад у Комбинованој савезној кампањи, која представља хуманитарне агенције
  • Награда за изузетног волонтера, истраживачког центра Ланглеј, 1975. године[10]
  • Волонтер године истраживачког центра Ланглеј, 1976. године[4]
  • Награда сестринства Јота Ламбда за изузетну научницу, 1976. године[10]
  • Награда King Street Community Center[10]
  • Награда за признање Националног техничког удружења, 1976. године[10]
  • Хамптон Роадс Поглавље "Књига златних дела" за службу[10]
  • Захвалница истраживачког центра Ланглеј, 1976–1977[10]
  • Златна медаља Конгреса, 2019. године[2][22]
  • 6. новембра 2020. године, у свемир је лансиран сателит назван по њој.[23]

Публикације

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Mary Jackson | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2023-11-24. Приступљено 2023-12-08. 
  2. ^ а б „H.R.1396 – Hidden Figures Congressional Gold Medal Act”. Congress.gov. 
  3. ^ „Mary Jackson - NASA, Hidden Figures & Facts”. Biography (на језику: енглески). 2021-01-12. Приступљено 2023-12-08. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Shetterly, Margot Lee (2016-11-28). „The Woman the Mercury Astronauts Couldn’t Do Without”. Nautilus (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-08. 
  5. ^ а б в г „Mary Jackson Obituary (2005) - Hampton, VA - Daily Press”. Legacy.com. Приступљено 2023-12-08. 
  6. ^ а б в г д ђ е Warren, Wini (1999). Black women scientists in the United States. Internet Archive. Bloomington : Indiana University Press. ISBN 978-0-253-33603-3. 
  7. ^ а б в Lewis, Shawn D (август 1977). „The Professional Woman: Her Fields Have Widened”. Johnson Publishing Company: 32. ISSN 0012-9011. 
  8. ^ „Mary-Winston-Marriage hosted at ImgBB”. ImgBB (на језику: српски). Приступљено 2023-12-08. 
  9. ^ „Obituary for Levi Jackson (Aged 69)”. Daily Press. 1992-05-24. стр. 28. Приступљено 2023-12-08. 
  10. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „Mary W. Jackson” (PDF). web.archive.org. Архивирано из оригинала 23. 10. 2015. г. Приступљено 2023-12-08. 
  11. ^ а б в „Mary W. Jackson - NASA” (на језику: енглески). 2017-05-25. Приступљено 2023-12-08. 
  12. ^ „Mary Winston Jackson, 1921-2005 · Human Computers at NASA”. omeka.macalester.edu. Приступљено 2023-12-08. 
  13. ^ Czarnecki, K. R.; Jackson, Mary W. (1958-09-01). „Effects of Nose Angle and Mach Number on Transition on Cones at Supersonic Speeds” (на језику: енглески). 
  14. ^ Czarnecki, K. R.; Jackson, Mary W. (1961-01-01). „Effects of Cone Angle, Mach Number, and Nose Blunting on Transition at Supersonic Speeds” (на језику: енглески). 
  15. ^ Jackson, Mary W.; Czarnecki, K. R. (1961-07-01). „Boundary-Layer Transition on a Group of Blunt Nose Shapes at a Mach Number of 2.20” (на језику: енглески). 
  16. ^ а б „The History of NASA Langley Research Center - NASA” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 01. 2024. г. Приступљено 2023-12-08. 
  17. ^ Buckley, Cara (2016-05-20). „Uncovering a Tale of Rocket Science, Race and the ’60s”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-12-08. 
  18. ^ „A School Goes From Andrew Jackson To Mary Jackson”. NPR.org. 
  19. ^ „NASA Names Headquarters After ‘Hidden Figure’ Mary W. Jackson - NASA” (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-08. 
  20. ^ „NASA to Honor ‘Hidden Figure’ Mary W. Jackson During Headquarters Naming Ceremony - NASA” (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-08. 
  21. ^ NASA ceremony to name headquarters after Hidden Figure Mary W. Jackson (на језику: српски), Приступљено 2023-12-08 
  22. ^ „‘Hidden Figures’ Honored at U.S. Capitol for Congressional Gold Medal - NASA” (на језику: енглески). 2019-12-10. Приступљено 2023-12-08. 
  23. ^ „Post-Launch Report”. us3.campaign-archive.com. Приступљено 2023-12-08. 

Литература

уреди
  • Melfi, T, Shetterly, M. L. (2016). Hidden figures. United States: 20th Century Fox.
  • Jackson, S, Knezek, P, Silimon-Hill, D, Cross, A. (2019). Women in exploration: lessons from the past as humanity reaches deep Space. In 70th International Astronautical Congress.
  • Palermo, G. (2022). Celebrating Women of Color in Computational Chemistry. Journal of Chemical Information and Modeling, 62(13), 3133-3134.
  • Muir-Harmony, T. (2019). The Women Who Advanced Aerospace. Reviews in American History, 47(2), 263-270.
  • Brereton, C. (2017). Women scientists in math and coding. Gareth Stevens Publishing LLLP.
  • Casey, C. M. (2017). The untold story of NASA’s trailblazers: Hidden Figures sheds light on the contributions of black women to the US Space Race.
  • Baldwin, M. (2017). Hidden Figures effectively portrays brilliant women making scientific history.
  • Sidharta, A. N. A. Z, Titis Setyabudi, S. S. (2023). The Struggle of Black Womans to Fight Discrimination in the Hidden Figure Movie: A Feminism Approach (Doctoral dissertation, Universitas Muhammadiyah Surakarta).
  • Haryanti, R. S, Kuncara, S. D, Valiantien, N. M. (2019). DISCRIMINATION TOWARDS AFRICAN-AMERICAN WOMEN AS PORTRAYED IN HIDDEN FIGURES FILM. Jurnal Ilmu Budaya Vol, 3(4).

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мери_Џексон&oldid=27778758”