Univerzitet Virdžinije
Univerzitet Virdžinije (engl. University of Virginia, skraćenica: UVA) je javni univerzitet u gradu Šarlotsvilu, u američkoj saveznoj državi Virdžiniji. Zamislio ga je i dizajnirao 1819. godine Tomas Džeferson (1743–1826), autor Američke deklaracije o nezavisnosti i treći predsednik SAD, koji je takođe bio talentovani arhitekta. Izvorno upravno telo UVA su činili bivši američki predsednici Tomas Džeferson, Džejms Madison i Džejms Monro. Posed na kojem je nastao univerzitet je bio u vlasništvu Monroa, u čijem domu i advokatskoj kancelariji je danas smešten rezidencioni deo univerziteta[5].
| University of Virginia | |
 Grb univerziteta | |
| Tip | Javni univerzitet |
|---|---|
| Osnivanje | 1819. god. |
| Akademske afilijacije | AAU APLU ORAU URA SURA |
| Endaument | $9,5 milijardi (2018)[1] |
| Budžet | $1,39 milijardi[2] |
| Predsednik | Džejms E. Rajan |
| Nastavno osoblje | 2,102 |
| Broj studenata | 24,360[3] |
| Preddiplomci | 16,655[3] |
| Postdiplomci | 7,705[3] |
| Lokacija | Šarlotsvil, Virdžinija, Sjedinjene Države |
| Kampus | Mali grad 1.682 acres (6,81 km2) Svetska baština |
| Boje | Narandžasto i plavo[4] |
| Atletski nadimak | Kavalirsi Vahus |
| Maskota | Kavalir |
| Sportske afilijacije | NCAA Division I – ACC |
| Veb-sajt | www |
  | |
Invalidna dezignacija | |
| Zvanično ime | Montičelo i Univerzitet Virdžinije u Šarlotsvilu |
| Tip | Kulturni |
| Kriteriji | i, iv, vi |
| Označen | 1987 (11. zasedanje) |
| Referenca br. | 442 |
| Region | Evropa i Severna Amerika |
Tomas Džeferson je dizajnirao Univerzitet Virdžinije u duhu neoklasicizma i načelima paladijanizma, te ga je nazivao Akademsko selo (engl. Academical Village). Njegova jedinstvena arhitektura. zasnovana na rečniku klasične antike. simbolizuje težnje novoosnovane američke republike kao naslednice evropske tradicije, ali i najavljuje kulturni eksperiment tzv. kolonijalne arhitekture zrele države. Zbog toga je Virdžinijski univerzitet, zajedno s privatnom Džefersonovom vilom Montičelo, upisan na Uneskov popis mesta svetske baštine u Americi 1987. godine.[6][7]
Karnegijeva zadužbina je klasifikovala ovaj univerzitet kao istraživački univerzitet veoma visokog israživanja.[8][9] Njegovi nedavni istraživački napori su bili priznati od strane nučnih medija kao što je časopis Nauka, koji je pripisao UVA nastavnom osoblju dva od prvih deset globalnih otrića prvorazrednog značaja 2015. godine.[10] UVA nastavno osoblje i diplomirani studenti su isto tako osnovali veliki broj kompanija, kao što je Redit, koje ostvaruju prihod od više od $1,6 triliona godišnje, što je ekvivalentno sa 10. nejvećom ekonomijom na svetu.[11][12]
IstorijaУреди
Zemljište za izgradnju univerziteta je 1788. godine je kupio ratni veteran Džejms Monro, koji će kasnije postati peti predsednik SAD. Godine 1817. odbor je otkupio zemljište od Monroa, kada je on bio predsednik, i pod vodstvom Džefersona započela je gradnja koja je dovršena 1819. god. Nastava na univerzitetu je započela 1825. godine. Za razliku od ostalih univerziteta koji su u to vreme nudili samo tri pravca: medicinu, pravo i teologiju, Univerzitet Virdžinije je nudio i studije astronomije, filozofije, politokologije, arhitekture i drugih inženjerskih disciplina. Bila je to prva obrazovna institucija koja je nudila studije modernih akademskih disciplina.[13] Još progresivniji korak je bio potpuno odvajanje obrazovanja od religije. Godine 1826. Džejms Madison, četvrti predsednik SAD je postao rektor univerziteta, a Džeferson je bio u upravnom odboru, sve do svoje smrti.
Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade i Pulicerove nagrade, postao je predavač i konzultant na univerzitetu 1957. godine, što je ostao do svoje smrti 1962. godine. Braća Džon F. i Robert F. Kenedi su pohađili univerzitet 1958. godine, a 1960. i Martin Luter King. Univerzitet su posetili i kraljica Elizabeta II 1976. i Desmond Tutu 1998. godine.
Godine 2012. U.S. News & World Report je rangirao Virdžinijski univerzitet na drugo mesto svih javnih univerziteta u SAD i 25. ponajbolje u državi[14]. Sportisti UVA se natiču u 23 sporta, a u ukupnom poretku američkih univerziteta (NACDA Directors' Cup) su ostvarili treće mesto 2010. godine.[15]
OdlikeУреди
Univerzitet Virdžinije je remekdelo i izvanredan primer velikih obrazovnih institucija iz vremena prosvetiteljstva. Ono je bilo poslednje arhitektonsko i najambicioznije Džefersonovo delo. Upuštajući se u ovaj projekt utemeljen na obrazovnim idealima enciklopedizma i demokracije, Džeferson je napustio planove starijih fakulteta u Velikoj Britaniji i SAD. Njegov ostvareni plan „akademskog sela” je inspirisan higijenskim načelima graditelja bolnica i masom simbolično dočarava hijererhiju i ponavljanje oblika.
Njegova Rotunda, koja je kopija rimskog Panteona u pola njegove veličine, se uzdiže iznad biblioteke i dominira celim kompleksom. U deset paviljona s obe strane biblioteke nalazilo se deset profesora koji su vodili nezavisne škole, te je namera bila da svojim osobitim oblikovanjem predstavljaju enciklopediju klasične i neoklasične arhitekture. Na spratu iznad učionica bile su stambene prostorije profesora i 54 sobe za učenike. Kolonada u prizemlju koja ih sve povezuje je služila kao ujedinitelj celokupnog prostora.
Zgrada na samom jugu kompleksa je dodana kasnije i nepotrebno je zatvorila ovaj slavodobitni prostor.
Istaknuti studentiУреди
|
Od osoba koje su diplomirale na Univerzitetu Virdžinije ističu se:
|
Univerzitet su pohađali i:
|
ReferenceУреди
- ^ As of October, 2018. https://www.dailyprogress.com/news/local/uva-endowment-grew-by-nearly-b-last-fiscal-year/article_a0666916-beb2-11e8-a116-23e475d429e4.html}[мртва веза]
- ^ „Facts & Figures | The University of Virginia”. Virginia.edu. Приступљено 14. 11. 2016.
- ^ а б в „CDS 2017-18”. Office of Institutional Assessment and Studies'. Rector and Visitors of the University of Virginia. Архивирано из оригинала 09. 06. 2019. г. Приступљено 5. 6. 2018.
- ^ Colors | University of Virginia. 17. 10. 2017. Приступљено 14. 11. 2017.
- ^ Univerzitet Virdžinije Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јул 2012) na HistArch Preuzeto 26. 9. 2012.
- ^ Monticello and the University of Virginia in Charlottesville na službenim stranicama UNESCO-a Preuzeto 26. 9. 2012.
- ^ „Tuition and Fees at Flagship Universities over Time - Trends in Higher Education - The College Board”. Trends.collegeboard.org. Архивирано из оригинала 19. 10. 2015. г. Приступљено 1. 2. 2016.
- ^ U-Va. should break some ties with state, panel says in preliminary report Архивирано 2014-09-08 на сајту Wayback Machine, accessed September 8, 2014
- ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 6. 2. 2013. г. Приступљено 24. 3. 2013.
- ^ Two UVA Findings in the Running for Year's Biggest Scientific Breakthroughs Архивирано 2016-02-24 на сајту Wayback Machine, accessed February 17, 2016
- ^ U.Va. Darden School Survey Shows U.Va. Entrepreneurs' Significant Impact On Economy Архивирано 2016-10-08 на сајту Wayback Machine, accessed September 28, 2016
- ^ „GDP and its breakdown at current prices in US Dollars”. United Nations Statistics Division. decembar 2015.
- ^ Dumas Malone, Jefferson and His Time: The Sage of Monticello, str. 417.-418.
- ^ Best Colleges 2012: Top Public Schools Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016), US News and World Report Preuzeto 26. 9. 2012.
- ^ NACDA Directors' Cup 2010.[мртва веза] Preuzeto 26. 9. 2012.
LiteraturaУреди
- Abernethy, Thomas Perkins (1948). Historical Sketch of the University of Virginia. Richmond: Dietz Press.
- Addis, Cameron (2003). Jefferson's Vision for Education, 1760–1845. New York: Peter Lang Publishing. ISBN 978-0-8204-5755-0.
- Barker, David Michael (2000). Thomas Jefferson and the Founding of the University of Virginia (Ph.D.). University of Illinois.
- Boyle, Sarah Patton (1962). The Desegregated Heart: A Virginian's Stand in a Time of Transition. New York: William Morrow & Company.
- Bruce, Philip Alexander (1920). History of the University of Virginia, 1819–1919: The Lengthening Shadow of One Man (five vol. изд.). New York: Macmillan.
- Dabney, Virginius (1981). Mr. Jefferson's University: A History. Charlottesville: University of Virginia Press. ISBN 978-0-8139-0904-2.
- Hein, David (2001). Noble Powell and the Episcopal Establishment in the Twentieth Century. Urbana, Illinois: University of Illinois Press. ISBN 978-0-252-02643-0. Chapter two covers student and faculty life at the University of Virginia in the 1920s, when Powell was de facto chaplain to the University.
- Hitchcock, Susan Tyler (1999). The University of Virginia: A Pictorial History. Charlottesville: University of Virginia Press. ISBN 978-0-8139-1902-7.
- Mapp, Alf J. (1991). Thomas Jefferson: Passionate Pilgrim. Lanham, MD: Madison Books. ISBN 978-0-8191-8053-7.
- Virginia, University of (2018). President's Commission on Slavery and the Umiversity. Приступљено 12. 10. 2018.
- Virginia, University of (2013). Slavery at the University of Virginia Visitor's Guide (PDF). Приступљено 12. 10. 2018.
- Waggoner, Jennings L. (2004). Jefferson and Education. Chapel Hill, NC: University of North Carolina Press. ISBN 978-1-882886-24-1.
