Метод ликова

Метод ликова (или метод огледалских ликова) је један од основних начина решавања проблема у електромагнетизму који се ослања на симетрију система. Метод подразумева уочавање карактеристичне површи за дат проблем (раван, сферна површ итд.) у односу на коју се наелектрисања пресликају на одређени начин, тако да на тој површи остану задовољени исти гранични услови (Дирихлеови или Нојманови гранични услови).

Линије поља позитивно наелектрисаног тачкастог наелектрисања у присуству уземљене сфере. Проналажење потенцијала у целом простору за овај проблем погодно је решити методом ликова.

Оправданост коришћења ове методе је последица Теореме о јединствености која гарантује јединствени облик потенцијала за дати систем ако су одређена густинска наелектрисања и гранични услови за дату област.

Примена код различитих симетријаУреди

Метод симетрија се најчешће примењује код раванске и сферне симетрије. Примењује се за тачкаста наелектрисања, електричне диполне моменте, магнетне диполе око суперпроводних површина и друге системе.

Карактеристични примери у којима се примењује метод ликова: