Миланка Динић

Миланка Динић (Коларе, 15. април 1938 – Јагодина, 9. септембар 2017) је била сликар наивне уметности Србије. Припада групи друге генерације наивних уметника у Србији, али се њен опус са проширивањем делатности Музеја наивне и маргиналне уметности у Јагодини, као јединствене институције на Балкану, матичне за ову врсту културне баштине, почев од деведесетих година 20. века сврстава у тзв. Outsider art.

Миланка Динић
Пуно имеМиланка Динић
Датум рођења(1938-04-15)15. април 1938.
Место рођењаКоларе
 Краљевина Југославија
Датум смрти9. септембар 2017.(2017-09-09) (79 год.)
Место смртиЈагодина
 Србија
Пољесликарство
Правац/традицијаНаивна уметност, Маргинална уметност

БиографијаУреди

Рођена је 1938. у Колару код Јагодине (Србија). Сликарством се бавила од 1971. Излагала је самостално и групно у земљи и иностранству, као и на значајним међународним изложбама тријенала у Братислави (Словачка) и бијенала у МНМУ у Јагодини (Србија), на којима је била и добитник награда за изложена дела (Велика награда на Тринаестом бијеналу, МНМУ, Јагодина). Њена најрепрезентативнија остварења налазе се у Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини, Србија. Умрла је 2017. у Јагодини. Светски је класик.

СтилУреди

Њен опус карактерише преплет елемената народне, наивне и уметности аутсајдера. Инспиришу је народне приче и легенде, па отуда змајеви, царски двори, ритуални измишљени онострани обреди. Људске прилике, али и хибридна бића из маште шетају фантастичним, рајским вртовима. Колорит који користи је интензиван и сиров. Орнаментално-декоративни третман форми, постигнут је тачкањем, линијама, волутама, ствара јединствен ритам на платну. Метаморфоза облика и несвакидашња хармонија флоралних, антропоморфних и зоморфних елемената на слици указује на постојање horror vacui – а. Својом креативном маштом уметница је створила оригиналне параболе и приче о добру и злу. Мозаиком бојених, треперавих пигмената она постиже оптичке ефекте. Фронталност у грађењу композиције, надреална тематика и оригинална хроматска игра главне су одлике њеног изражавања.[1][2]

РеференцеУреди

  1. ^ Н. Крстић, Наивна уметност Србије, САНУ, Београд, 2003
  2. ^ Н. Крстић, Наивна и маргинална уметност Србије, МНМУ, Јагодина, 2007

ЛитератураУреди

  • М. Бошковић; М. Маширевић, Самоуки ликовни уметници у Србији, Торино, 1977.
  • Ото Бихаљи-Мерин; Небојша Бато Томашевић, Енциклопедија наивне уметности света, Београд, 1984.
  • Н. Крстић, Наивна уметност Србије, САНУ, Београд, 2003.
  • Н. Крстић, Наивна и маргинална уметност Србије, МНМУ, Јагодина, 2007.
  • Н. Крстић, Миланка Динић, у: 8. Тријенале наивне уметности - ИНСИТА, СНГ, Братислава, 2007.
  • Н. Крстић, Миланка Динић, МНМУ, Јагодина, 2009.
  • Н. Крстић, Уметност аутсајдера у Србији, МНМУ, Јагодина, 2014.
  • Наивна уметност Србије, монографија, МНМУ, Јагодина, 2019.

Спољашње везеУреди