Мила Гец Грујић (Сомбор, 7. октобар 1904Сомбор, 21. децембар 1983[1]) била је југословенска филмска и позоришна глумица. Била је удата за глумца Јована Геца.[2]

Мила Гец
Датум рођења(1904-10-07)7. октобар 1904.
Место рођењаСомбор
 Аустроугарска
Датум смрти21. децембар 1983.(1983-12-21) (78/79 год.)
Место смртиСомбор
 СФРЈ
Битна улогаЦрна листа
Бурлеска о Грку
Све ће то народ позлатити
Јерма
Бесмртна младост
Веза до IMDb-а

БиографијаУреди

Мила Гец Грујић рођена је у занатлијској породици у Сомбору 7. октобра 1904. године. Основну школу, грађанску и два разреда учитељске школе завршила је у Сомбору. Радила је као писар окружног суда у Сомбору од 1922. до 1923. године.[3]

Први пут је ступила на сцену после Првог светског рата као волонтер у Војничком позоришту који је тада био стациониран у Сомбору. После тога је наступала са сомборским аматерима и у представама путујућих позоришта која су гостовала у Сомбору. Професионална глумица постала је 1. децембра 1923. године када ју је ангажовало Српско народно позориште у Новом Саду. Први пут је наступила већ 27. децембра 1923. у улози Евице у Љубавном писму Косте Трифковића.[3]

У Новом Саду је остала до 31. јула 1925, а од 1. септембра 1925. играла је једну сезону у Народном казалишту у Сплиту. Вратила се у Нови Сад 1926/27 потом опет у Сплит 1927/28. Док је била Новом Саду 1927. године, удала се за глумца Јована Геца. Од 7. октобра 1928. до јуна 1931. године наступила је Хрватском народном казалишту у Загребу у хонорарном својству, као ученица тамошње Глумачке школе.[3]

Била је члан Народног позоришта на Цетињу у сезони 1931/32. и 1935/37. а у међувремену Народног позоришта у Скопљу од 1932. до 1935. године. У хонорарном својству играла је у Народном позоришту у Београду од 1937. до 1939. године. Следе, Позориште у Нишу у сезони 1939/40, Хумористичко позориште „Кишобранци“ из Београда 1940/41, Позориште Удружења глумаца у Београду 1941/42, Градско позориште Београда од 1942. до 1944, Позориште Првог рејона 1946/47, Драмски ансамбл Радио Београда од 1948. до 1952. и Српско народно позориште у Новом Саду од 1. септембра 1953. до 30. септембра 1954, када је пензионисана.[3]

На почетку каријере, у Новом Саду, да се што боље снађе у глумачкој професији помогли су јој глумци Драга Спасић, Даница Матејић и Жарко Васиљевић. Касније је на њен глумачки развој највише утицао супруг Јован Гец. Као млада глумица, углавном је играла је улоге наивки и љубавница, а наступала је и у оперети у мањим певачким улогама. У зрелијем добу тумачила је карактерне улоге и мајке. Са београдским Народни позориштем била је 1937. године на гостовању у Бугарској (Софија, Бургас, Варна, Пловдив).[3]

Њене најважније улоге у позориштима су биле: Наца (Пут око света), Клодета (Париска сиротиња), Гаља (Љубав), Љуба (Београд некад и сад), Аница (Еквиноцио), Лујза (Две сиротице), Лепша Бранчић (У затишју), Мари (Узоран муж), Мира (Земља), Кити (Ана Карењина), Лао-Сун (Мистер Ву), Лида (Свадба Кречинског), Труда (Ивањске ватре), Антигона (Антигона), Госпођица од Андели (Свадбени марш), Шошот (Последњи валцер), Мастрила (Перикола), Мадлена (Адје), Франсина (Контролор вагона за спавање).[3]

ФилмографијаУреди

Глумица |

Глумица
 ▲

Дугометражни филм | ТВ филм | ТВ мини серија

1940 1950 1960 1970 Укупно
Дугометражни филм 1 0 0 0 1
ТВ филм 0 0 6 1 7
ТВ мини серија 0 0 0 1 1
Укупно 1 0 6 2 9
Дугометражни филм
Назив Улога
1948 Бесмртна младост Мајка
ТВ филм
Назив Улога
1961 Јерма /
1968 Силе Служавка
1968 На рубу памети Једна дама
1968 Све ће то народ позлатити (ТВ) /
1968 Бурлеска о Грку Служавка
1969 На дан пожара Шанкерка

1970-te  ▲

1974 Црна листа Жена у продавници
ТВ мини серија
Од До Назив Улога
1971 1971 Хроника паланчког гробља /
1971 Ударци судбине

РеференцеУреди

  1. ^ „Биографије. Том 2” (PDF). maticasrpska.org.rs. Приступљено 11. 4. 2020. 
  2. ^ „Od kolevke pa do groba”. marijagrujicbepa.com. Приступљено 11. 4. 2020. 
  3. ^ а б в г д ђ „Енциклопедија Српског народног позоришта”. snp.org.rs. Приступљено 11. 4. 2020. 

Спољашње везеУреди