Милица С. Богдановић

Милица С. Богдановић (Линц, 29. март 1882Београд, 22. фебруар 1973) била је српски историчар, професор, књижевник и преводилац. Прва је девојка која је 1907. докторирала на Свеучилишту у Загребу.

Милица С. Богдановић
Датум рођења(1882-03-29)29. март 1882.
Место рођењаЛинцАустроугарска
Датум смрти22. фебруар 1973.(1973-02-22) (90 год.)
Место смртиБеоградСФРЈ
РодитељиСимеон Синиша Богдановић

Биографија уреди

Унука је свештеника СПЦ. Њен отац Симеон Синиша Богдановић, српски официр Крајине, службовао је у Линцу па је она тамо рођена. Имала је два брата. Породица се преселила у Загреб из Линца.[1]

Била је одлична ученица, свирала је клавир и певала.[2] Уписала је историју на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу, након завршетка основних студија је докторирала, чиме је постала прва жена на свеучилишту која је докторирала. Основала је „Друштво пријатељица младих дјевојака“ („Заштитнице дјевојака“).[3]

Испрва се примарно бавила римском историјом. Прву књигу је објавила 1908. Тема књиге био је однос цара Јустинијана Апостата према хришћанству.[1]

Радила је као професор у Првој женској реалној гимназији и Вишој педагошкој школи у Загребу и предавала је у Бањој Луци. Провела је Први светски рат је провела у Женеви. На почетку Другог светског рата, као Српкиња, била је приморана да се пресели у Србију. Током 1942. године је пензионисана као професор гимназије у Панчеву. После рата је радила у патриијаршијско-митрополитском архиву у Сремским Kарловцима, где је истраживала историју 18. столећа.[1]

Учествовала је на неколико међународних скупова.[1]

Била је љубитељка руске књижевности. Преводила је Чехова, Толстоја и друге руске писце. [1]

Писала је поезију. Песме су јој објављиване у тадашњим, југословенским часописима, где се потписивала као Ирина Симеонова. [1]

Говорила је немачки, француски, енглески, руски, грчки и латински језик.

Највећи део њене заоставштине је у Архиву САНУ. Сахрањена је на гробљу Мирогој у Загребу, поред родитеља.[1]

Одабрана дела уреди

  • Лав Толстој, 1928.[1]
  • Грађа за историју Београда 1717-1739, 1958.[1]
  • Биографија Симеона Синише Богдановића, рукопис се чува у Архиву Матице српске[1]
  • Тешки, драги пут, 400 стр, рукопис се чува у Архиву САНУ[1]

Извори уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј „РТС :: Радио Београд 2 :: Милица С. Богдановић: прва жена доктор историје код нас”. www.rts.rs. Приступљено 2024-03-15. 
  2. ^ Spasović, dr Ivana B. (2024-02-22). „Miličin teški i dragi put”. P-portal (на језику: хрватски). Приступљено 2024-03-15. 
  3. ^ Spasović, dr Ivana B. (2024-02-22). „Miličin teški i dragi put”. P-portal (на језику: хрватски). Приступљено 2024-03-15.