Милојко Веселиновић

Милојко В. Веселиновић (Јасење, 5. августа 1850Ђунис, 12. фебруар 1913) био је српски дипломата, публициста, филолог и национални радник.[1]

Милојко Веселиновић
Милојко Веселиновић
Пуно имеМилојко Веселиновић
Датум рођења(1850-08-05)5. август 1850.
Место рођењаЈасењеКнежевина Србија
Датум смрти12. фебруар 1913.(1913-02-12) (62 год.)
Место смртиЂунисКраљевина Србија

Биографија

уреди

Милојко Веселиновић се родио 5. августа 1850. у селу Јасењу код Делиграда. Када је напунио петнаест година мајка Кошута га је одвела у Манастир Свети Роман, да се припреми за калуђерски позив. Убрзо је отворена реална гимназија у Алексинцу, и сви свршени ђаци основних школа у округу, па и манастирски ђаци уписани су у ову установу, и несуђени калуђер Веселиновић међу њима. Шести разред гимназије завршио је у Београду, где се упознаје са националним и просветним радом Косте Шуменковића и Милоша Милојевића у Старој Србији и Македонији.

Одушевљен идејама Шуменковића и Милојевића одлази у Врање, које је још увек било у саставу Турске, за учитеља.[2] По повратку у Београд уписује Филозовски факултет, али му школовање прекида Српско-турски рат 1876. У овом рату био је командант (таборник) Копаоничког батаљона а затим се борио у Добровољачкој дружини Милоша Милојевића на Рашкој, па у Моравско-добричкој дружини на Рогозни.[3] Учествовао је и у рату 1877-1878. године.

Још као студент почео је да објављује радове. Године 1886. оснива лист Српство,[4] у коме је окупио све значајне ауторе у Србији тог доба. Исте године, учествовао је у оснивању Друштва Светог Саве у коме је био члан Главног одбора, а касније управник друштвеног пансионата и светосавске вечерње школе. Био је активан аутор у часопису Друштва - "Братству". Као познавалац Старе Србије и прилика у турској почетком деведесетих година бива послан на дипломатску службу у Турску. Постављен је 1889. године за писара I класе у српском конзулату у Приштини.[5] Био је службеник и у цариградском посланству, затим српски конзул у Битољу, да би дипломатску каријеру завршио као конзул у Скопљу 1903.

Умро је Милојко после трогодишњег боловања у манастиру Свети Роман 12. фебруара (или марта?) 1913. године.[6] Сахрањен је на Јасењском гробљу, поред Крвавог виса на Делиграду.

Библиографија Милојка Веселиновића

уреди
  • Поглед кроз Косово, Београд 1895.
  • Свети Роман, Београд 1936.
  • Јањушки манастир, 1910.
  • Брсјачка буна 1880. у Битољском вилајету и војвода Мицко, Београд 1906.
  • Српске калуђерице, 1909.

Галерија: Милојко В. Веселиновић

уреди

Референце

уреди
  1. ^ (PDF) http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/biografije/tom02.pdf.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  2. ^ "Отаџбина", Београд 1889. године
  3. ^ "Балкански рат у слици и речи", Београд 1913. године
  4. ^ "Стражилово", Београд 1886. године
  5. ^ "Мале новине", Београд 1889. године
  6. ^ Споменица друштва Св. Саве 1886-1936, Београд 1936, 25.