Милојко Веселиновић

Милојко Веселиновић
Милојко Веселиновић
	Милојко Веселиновић
Пуно име	Милојко Веселиновић
Датум рођења	5. август 1850.
Место рођења	Јасење, Кнежевина Србија
Датум смрти	12. фебруар 1913. (62 год.)
Место смрти	Ђунис, Краљевина Србија

Милојко В. Веселиновић (Јасење, 5. августа 1850 — Ђунис, 12. фебруар 1913) био је српски дипломата, публициста, филолог и национални радник.^[1]

Биографија

Милојко Веселиновић се родио 5. августа 1850. у селу Јасењу код Делиграда. Када је напунио петнаест година мајка Кошута га је одвела у Манастир Свети Роман, да се припреми за калуђерски позив. Убрзо је отворена реална гимназија у Алексинцу, и сви свршени ђаци основних школа у округу, па и манастирски ђаци уписани су у ову установу, и несуђени калуђер Веселиновић међу њима. Шести разред гимназије завршио је у Београду, где се упознаје са националним и просветним радом Косте Шуменковића и Милоша Милојевића у Старој Србији и Македонији.

Одушевљен идејама Шуменковића и Милојевића одлази у Врање, које је још увек било у саставу Турске, за учитеља.^[2] По повратку у Београд уписује Филозовски факултет, али му школовање прекида Српско-турски рат 1876. У овом рату био је командант (таборник) Копаоничког батаљона а затим се борио у Добровољачкој дружини Милоша Милојевића на Рашкој, па у Моравско-добричкој дружини на Рогозни.^[3] Учествовао је и у рату 1877-1878. године.

Још као студент почео је да објављује радове. Године 1886. оснива лист Српство,^[4] у коме је окупио све значајне ауторе у Србији тог доба. Исте године, учествовао је у оснивању Друштва Светог Саве у коме је био члан Главног одбора, а касније управник друштвеног пансионата и светосавске вечерње школе. Био је активан аутор у часопису Друштва - "Братству". Као познавалац Старе Србије и прилика у турској почетком деведесетих година бива послан на дипломатску службу у Турску. Постављен је 1889. године за писара I класе у српском конзулату у Приштини.^[5] Био је службеник и у цариградском посланству, затим српски конзул у Битољу, да би дипломатску каријеру завршио као конзул у Скопљу 1903.

Умро је Милојко после трогодишњег боловања у манастиру Свети Роман 12. фебруара (или марта?) 1913. године.^[6] Сахрањен је на Јасењском гробљу, поред Крвавог виса на Делиграду.

Библиографија Милојка Веселиновића

Поглед кроз Косово, Београд 1895.
Свети Роман, Београд 1936.
Јањушки манастир, 1910.
Брсјачка буна 1880. у Битољском вилајету и војвода Мицко, Београд 1906.
Српске калуђерице, 1909.

Галерија: Милојко В. Веселиновић

Опис фотографије:
Милојко Веселиновић (1850-1913), 1877. године у униформи таборника (команданта), табора (батаљона) Дежевско-ибарског-усташко кора Милоша С. Милојевића (1840-1897).
Опис фотографије:
Милојко Веселиновић (1850-1913), као дипломата Краљевине Србије (1882-1918).
Опис илустрације:
Карта српског етничког простора (после Берлинског конгреса), коју је израдио Милојко В. Веселиновић (1850-1913).

Референце

^ (PDF) http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/biografije/tom02.pdf. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^ "Отаџбина", Београд 1889. године
^ "Балкански рат у слици и речи", Београд 1913. године
^ "Стражилово", Београд 1886. године
^ "Мале новине", Београд 1889. године
^ Споменица друштва Св. Саве 1886-1936, Београд 1936, 25.

[1] (PDF) http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/biografije/tom02.pdf. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[2] "Отаџбина", Београд 1889. године

[3] "Балкански рат у слици и речи", Београд 1913. године

[4] "Стражилово", Београд 1886. године

[5] "Мале новине", Београд 1889. године

[6] Споменица друштва Св. Саве 1886-1936, Београд 1936, 25.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]