Милутин Јевтовић

Милутин Јевтовић (19131944) је био учитељ и резервни поручник војске Краљевине Југославије. Током Другог светског рата био је припадник Југословенске краљевске војске у Отаџбини.[1]

Милутин Јевтовић
Лични подаци
Датум рођења1913
Место рођењаДоња Трепча код Чачка, Краљевина Србија
Датум смртиоктобар 1944

Биографија уреди

Јевтовић је био учитељ у селу Доња Трепча код Чачка. Пред рат завршио је успешно Школу за резервне официре у Крагујевцу. После Хитлеровог напада на Југославију Јевтовић је као проверени родољуб приступио покрету отпора Драже Михаиловића. Налазио се у јединици под командом Секуле Тешића. Учествовао је у борби против партизана на Јеловој Гори. Године 1944. био је у саставу Првог јуришног корпуса капетана Предрага Раковића, који се борио против Немаца за ослобођење Чачка у садејству са Црвеном армијом.

Јевтовић је 23. октобра 1944. године, на рампи у Љубићу, био тешко рањен у борби против Немаца, у обе руке и ноге, и остао одузет. По савету совјетских војника он је воловским колима кренуо у совјетску болницу. Лечен је у пољској болници у селу Брђанима где су га заробили партизани 17. крајишке дивизије којом је командовао Марко Месић (бивши домобрански потпуковник), одвели су га за Горњи Милановац и без пресуде и разлога стрељали на данашњем Брду Мира.[2]

После рата 10. октобра 1945. године, Срески народни суд у Љубићу прогласио је покојног Милутина Јевтовића за народног непријатеља и конфисковао му је сву имовину. Касније, посмртне остатке Јевтовића родбина је кришом пренела из Горњег Милановца у Трепчу.

Године 2007. Веће Окружног суда у Чачку рехабилитовало је Милутина Јевтовића.

Референце уреди

  1. ^ „Судбина невине жртве”. Политика. Приступљено 27. 1. 2019. 
  2. ^ „Јевтовић Милун/Милутин”. Отворена књига. Приступљено 27. 1. 2019. 

Спољашње везе уреди