Мирис кише на Балкану (роман)

Мирис кише на Балкану је први део саге Гордане Куић, српске књижевнице. Књига је први пут објављена 1986. године и од тада је адаптирана и преточена у позоришно дело, те у телевизијске серију истог назива. Роман се састоји од 13 поглавља, од којих су нека писана на српскоm а нека на ладино језику. Роман је након објављивањa постао бестселер и примио награду Савеза јеврејских општина Југославије 1986.за роман године.[1]

Мирис кише на Балкану
Kuic michelides 5011.jpg
Издање kњиге Мирис кише на Балкану
Настанак и садржај
АуторГордана Куић
Земља Србија
Жанр / врста делароман
Издавање
Датум1986.
Превод
Датум
издавања

1986.
Хронологија
НаследникЦват липе на Балкану

Ток романаУреди

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис!

Мирис кише на Балкану као први написан роман представља покретач за касније написане књиге. Писан је по сећању Горданине мајке Бланки Леви о збивањима у породици потомака Сефардских Јевреја на Балкану у Сарајеву, у периоду од 1914. до 1944. године.[2][3] Кроз причу о животу јеврејске породице Салом, Гордана Куић нас упознаје са својим коренима и животу јевреја у Сарајеву током Првог и Другог светског рата. Роман и почиње симболиком убиства престолонаследника Франца Фердинанда од стране Гаврила Принципа, члана Младе Босне у Сарајеву 28.6.1914. Ауторка нас уводи у свет породице Салом, маме Естере и оца Леона и њихово седморо деце, пет кћери и два сина. Упознајемо се са животом пет изузетних девојчица Рики, Бланки, Кларе, Нине и Буке. Рођене у сиромашној породици сарајевских јевреја живот их није мазио. Од најранијег детињства научене су да поштују родитеље и породичне обавезе и вредности. Мама Естера је стуб породице, задужена за васпитање седморо деце које у вртлогу почетка Првог светског рата није нимало лако. Кроз приче маме Естере у њеном царству кухињи, деца су научила све о својим јеврејским коремнима и прецима који су прогнани из отаџбине Шпаније после дугог лутања пронашли уточиште и добродошлицу у том мултиетничком Сарајеву. Мирис кише на Балкану се базира искључиво на породицу Салом, и на све недаће и тескобе на које наилазе током Првог светског рата, кроз период између два рата, па и касније током Другог светског рата. Ово је прича о многочланој породици сефардских јевреја у Сарајеву, о пет изузетних сетара, веома посебних по својим талентима али и погледима на свет који су се у многима разликовали од традиционалне балканске културе и обичаја тог времена. Сестре Салом им нису робовале по сваку цену. Осмелиле су се да иду вођене срцем и ураде нешто што није било нимало уобичајено за сарајевску чаршију у периоду између два рата. У настојању да прикаже судбину једне јеврејске породице с нашег тла, аутор је у ствари отишао много даље: показао је да се од неминовности историје не може побећи. Мирис кише на Балкану је редак пример књижевности посвећеној Јеврејима на просторима Балкана.

ЛиковиУреди

  • Лаура звана Бука је писала стихове и била прва књижевница и феминисткиња тог времена што је било беобично за тадашње прилике.
  • Нина је отворила први модистички салон што је такође било "никад виђено" у Сарајеву. Удала се за католика, што је било нечувено за једну јеврејку.
  • Клара је следила сестру Нину и удала се за католика и отиснула у свет.
  • Бланки је живела невенчано са Србином православне вероисповести што је била невиђена срамота у то доба.
  • Најмлађа Рики је постала балерина, касније прима балерина Народног позоришта, пред сами почетак Другог светског рата.[4] [5]

Филм и адаптацијеУреди

По мотивима романа Мирис кише на Балкану снимљена је TV серија од 14 епизода у режији Љубише Самарџића. Улоге су маестрално дочарали Предраг Ејдус као отац Леон, Љиљана Благојевић као мама Естера, Мирка Васиљевић као Бланки, балерина Александра Бибић као Рики.[6]

Серија прати судбину једне сефардске породице јевреја из Сарајева у турбулентним временима од 1914. до 1945. године, од почетка Првог до краја Другог светског рата. Серија је снимљена у продукцији РТС. Снимана је на локацијама у Београду, Панчеву, Сарајеву и Дубровнику који је списатељица неизмерно волела и где је често летовала код своје тетка Нине.

Снимљен је и филм по мотивима романа Мирис кише на Балкану (2011. године) упоредо са серијом такође у режији Љубише Самарџића. [7]

БалетУреди

У родном Сарајеву, готово да се нико и не сећа прве сарајевске балерине. Ипак, Рики је заслужно добила балетску представу која је инспирисана њеним животом. Ради се о балету под називом „Мирис кише на Балкану – балет о Рики“, у кореографији и режији Славка Первана, који је премијерно изведен у Сарајеву 1992. године, а у Београду балет је одигран исте године, и то на БЕМУС-у. У улози Рики нашла се балерина Татјана Кладничкина.[8]

РеференцеУреди

  1. ^ „Savez jevrejskih opština Srbije”. Savez jevrejskih opština Srbije (на језику: српски). Приступљено 2020-12-17. 
  2. ^ Гордана Куић (на језику: српски), 2020-10-30, Приступљено 2020-12-15 
  3. ^ „VREMEPLOV Pet sestara koje su rušile svjetove > Slobodna Dalmacija > Linija X”. web.archive.org. 2014-02-02. Архивирано из оригинала на датум 02. 02. 2014. Приступљено 2020-12-24. 
  4. ^ „Насловна - Велики Људи”. Велики Људи (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-15. 
  5. ^ „Прва сарајевска сефардска балерина и примабалерина Народног позоришта у Београду - Велики Људи”. Велики Људи (на језику: енглески). 2017-12-15. Приступљено 2020-12-15. 
  6. ^ Miris kise na Balkanu, Mirka Vasiljevic, Aleksandra Bibic, Sinisa Ubovic, Renata Ulmanski, Cinema Design, Belgrade, Radio Televizija Srbije (RTS), 2010-12-10, Приступљено 2020-12-15 
  7. ^ Мирис кише на Балкану (ТВ серија) (на језику: српски), 2020-11-15, Приступљено 2020-12-15 
  8. ^ „Прва сарајевска сефардска балерина и примабалерина Народног позоришта у Београду - Велики Људи”. Велики Људи (на језику: енглески). 2017-12-15. Приступљено 2020-12-24.