Митрополит београдски Инокентије

митрополит београдски СПЦ

Инокентије (световно име Јаков Павловић; Шабац, 1. август 1840Београд, 19. мај 1905) је био београдски митрополит од 1898. до 1905.

Митрополит београдски
Инокентије
Основни подаци
Помесна цркваСрпска православна црква
МитрополијаБеоградска митрополија
Чинмитрополит
Титулаархиепископ београдски и митрополит Србије
СедиштеБеоград
Године службеод 15. фебруара 1898. до 19. мајa 1905.
ПретходникМитрополит Михаило
НаследникПатријарх Димитрије
Претходна епархијаЕпархија нишка
Године службе18941898.
ПретходникЈероним Јовановић
НаследникНиканор Ружичић
Лични подаци
Световно имеЈаков Павловић
Датум рођења1. август 1840.
Место рођењаШабац, Кнежевина Србија
Датум смрти19. мај 1905.(1905-05-19) (64 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Србија

Биографија

уреди

Инокентије Павловић је рођен 1. августа 1840. у Шапцу као Јаков Павловић. Отац му је био познати протојереј Јован Павловић, посланик на чувеној Светоандрејској скупштини. Основну школу и четири разреда гимназије завршио је у Шапцу, два разреда богословије у Београду и Духовну академију у Кијеву.

У Србију се вратио почетком 1863, и већ 31. јула био је рукоположен за свештеника. Био је професор гимназије у Крагујевцу, војни свештеник, свештеник Казненог завода у Крагујевцу, професор и ректор богословије, вероучитељ Више женске школе, дворски свештеник и начелника Црквеног одељења у министарству просвете и црквених дела.

После смрти супруге закалуђерио се 24. новембра 1892. године и добио име Инокентије. За епископа нишког изабран је 1. августа 1894, а за митрополита 15. фебруара 1898. вољом двора и владе.

За време његове управе Београдском митрополијом дошло је до женидбе краља Александра и Драге Машин, до насилног уклањања династије Обреновића са престола (1903), и до избора Петра Карађорђевића за новог краља Србије.

Митрополит Инокентије је био, како пише Слијепчевић, просечан човек, који иза себе није оставио никакво значајно дело. Бавио се књижевним радом и по разним часописима објављивао богословско-педагошке чланке. Написао је и око 250 проповеди, који нису, у целини, до данас објављене.

Додељен му је Орден Милоша Великог и Орден Светог Саве првог степена.[1]

Његов син је Драгољуб Павловић (сликар) рођен 1875, академски сликар, који је именован од Врховне Команде за ратног сликара и фотографа.[2]

Референце

уреди
  1. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 569. 
  2. ^ „Политика” 3. јун 1939


епископ нишки
18941898.
митрополит београдски
18981905.