Михајло Кнез Милојковић

Михајло "Миша" Кнез Милојковић (Београд, 1904Ниш, 1946) је био српски агроном, велепоседник и најмлађи син хемичара Добросава Кнез Милојковића.

Михајло Кнез Милојковић
Датум рођења1904.
Место рођењаБеоградКраљевина Србија
Датум смрти1946.(1946-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (41/42 год.)
Место смртиНишФНР Југославија
Занимањеагроном

Биографија уреди

Рођен је 1904. или 1905. године у Београду где је његов отац радио као државни хемичар. Потомак је чувеног борца из борбе током ослобођења од Османског царства, Кнез Милојка,[1] који је био први алексиначки капетан. Његова тетка је била Јелена Ј. Димитријевић, чувена књижевница, а сестра добротворка Добрила Главинић Кнез-Милојковић.[2] По професији је био агроном. Два пута се женио, први пут Душанком Камчаковић 1929. године, са којом је имао ћерку Косару, а други пут са Босиљком, студенткињом права из Београда. Бавио се гимнастиком и био део соколских друштава. Живео је у велелепној вили у Алексинцу са преко 50 хектара имања, у којој су радили претежно радници Црногорци. Након Другог светског рата неправедно је оптужен као сарадник окупатора од стране комуниста, наводно је у селу Мозгову дао новчану помоћ Делиградском корпусу. Мучен је у затвору ОЗНЕ у Нишу 1946. године, након обећања партизана из Озне да ће добити Михајлово имање, Црногорци који су радили код њега и којима је крстио децу и годинама их помогао, су променили исказ и Михајло је осуђен и стрељан на непознатој локацији. Подаци о њему су углавном из књиге "У предворју пакла" проте Саве Банковића,[3] а фотографију је пронашао историчар Миодраг Спирић.[4] Након његове смрти власти су конфисковале сву имовину Кнез Милојковића, а његова вила је данас Дом за незбринуту децу "Христина Маркишић", назван по првоборки партизанки. Михајлова ћерка Косара је истерана из своје куће, и након тога постала умно нестабилна, а Алексинчани су је касније често виђали како лута градом нападно нашминкана са гомилом торби у рукама.

Извори уреди

  1. ^ Алексинац.нет, aleksinac net (2020-07-02). „Вечерас промоција књиге "Знаменити Срби из Алексинца". Алексиначке вести - новости Алексинац (на језику: rs). Приступљено 2023-09-21. 
  2. ^ Nikolic, Jelena. „Porodični fond Glavinić - Историјски архив Београда”. {} (на језику: српски). Приступљено 2023-09-21. 
  3. ^ „У предворју пакла - Сава Банковић”. Catena mundi (на језику: српски). Приступљено 2023-09-21. 
  4. ^ Момчиловић, Милан. „Алексинац за незаборав”. Politika Online. Приступљено 2023-09-21.