Ми-1

Ми-1
	; Ми-1
Општи подаци
Намена	Транспортно-војни.
Посада	1-2
Произвођач	ОКБ М. Л. Миля
Уведен у употребу	1951.
Статус	повучен
Први оператер	СССР
Број примерака	2594
Димензије
Дужина	12,9 m m
Маса
Маса празног	1700 kg kg
Перформансе
Максимална брзина	185 km/h km/h
Врхунац лета	3500 m
Погон
Портал Ваздухопловство

Ми-1 (НАТО класификација Hare) je совјетски троседни, вишенамјенски хеликоптер. Покреће га један Ивченко АИ-26В радијални мотор који може да развије 575 коњских снага, а у службу је ушао 1951. године.

Развој уреди

Белоруски Ми-1

1947. СССР даје допуштење Мил-у да оснује своју компанију за развој хеликоптера па већ у септембру 1948. Мил изводи први пробни лет прототипа хеликоптера ГМ-1. Затим је 1950. Совјетско руководство службено објавило конкурс за развој новог хеликоптера с Милом и њиховим ГМ-1 пројектом међу кандидатима. Главни Милови конкуренти на конкурсу су били Братукин као и Јаковљев с својим моделима: Б-11 и Јак-100. Мил је на крају победио с тим да је упрско с поразу, Јаковљев остао у развоју хеликоптера још неколико година, а коначно се повукао након неуспјешног Јак-24.

Прва два Мил ГМ-1 прототипа су изгубљена у несрећама, с тим да је у другој погинуо и пилот^[1]. Проблеми су ускоро били решени па је нови хеликоптер у службу Совјетског ваздухопловства ушао1951. под именом Ми-1. Јавности је приказан током авио митинга у Тушину 1951. Када је био службени назив по НАТО класификацији"Hare".

Опис уреди

Ми-1 је покретао један радијални мотор Ивченко АИ-26В са ваздушним хлађењем и са 7 цилиндара који, могао је да разије 575 коњских снага а покретао га је дрвени трокраки главни ротор па и сличан репни ротор. Труп хеликоптера је потпуно затворен и израђен од метала. Ми-1 има трицикл подвозје које је фиксано с једним точком на сваком делу.

Њиме је управљао један пилот а имао је капацитет за још два путника који би били смештени иза пилота или за 255kg различитог терета.

Оперативна употреба уреди

Процењује се да је у Совјетском Савезу до 1955. године произведено око 1.800 хеликоптера, а да се након 1955. производња се сели у фабрику ПЗл у Свиднику (Пољска) која је била једна од главних фабрика за производњу вишенаменских и школских летелица за земље Варшавског пакта^[1].

Ми-1 је коришћен као лаки вишенаменски хеликоптер обављајући различите мисије попут: извиђања, потрага и спашавања, ваздушне медицинске помоћи као и обуке будућих пилота. Коришћен је у разним родовима Совјетске војске укључујући и Аерофлот, државном националном превознику.

СМ-2

Извожен је у великим количинама у земље Варшавског пакта као и Совјетским савезницима широм света и у Финску. Пољска је производила Ми-1 све до 1965. под ознаком СМ-1 а покретао га је лиценцни АИ-26В мотор под ознаком ЛиЗ-3. ПЗЛ Свидник је произвео и побољшну верзију са металним роторима ознаке СМ-1В а касније је коришћен као основа за развој неких других верзија. Пољаци су развили и редизајнирану верзију СМа-1, ознаке СМ-2 а имала је већу кабину која је могла да прими пилота и 4 путника. Први лет је изведен 1959. а у производњу улази 1961.

Верзије уреди

ГМ-1 - Прототип
Ми-1 - Троседни вишенаменски хеликоптер.
Mi-1P - Ми-1 опремљен са скијама за слетање и полетање с воде.
Ми-1У- Тренажни за обуку са двоструким контролама.
Ми-1 Москвич - Цивилни транспортер за Аерофлот с бољом изолацијом и металним ротором.
Ми-1НКх - Ми-1 дизањниран за пружање медицинске помоћи и транспорта путника и терета.
СМ-1 - Пољска верзија Ми-1 која се лиценцно производила.
СМ-1В - Побољшана верзија са металним роторима.
СМ-1ВС - За ваздушну медицинску помоћ.
СМ-1ВСЗ - Тренажни са двоструким контролама.
СМ-1ВЗ - Верзија за радове у пољопривреди.
СМ-2 - Побољшана Пољска верзија са редизајнираном кабином.