Млике је горанско село (муслиманско село српског говорног подручја) у Општини Гора, на Косову и Метохији. По законима привремених институција Косова ово насеље је у саставу општине Драгаш. Иван Јастребов је записао да је ниже села Млике у земљи било камење које је служило као темељ мале српске цркве. [1]

Млике
Selo Mlike, Dragaš.jpg
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаГора
Становништво
 — 2011.Пад 92
Географске карактеристике
Координате42°03′12″ СГШ; 20°42′00″ ИГД / 42.0533° СГШ; 20.7000° ИГД / 42.0533; 20.7000Координате: 42°03′12″ СГШ; 20°42′00″ ИГД / 42.0533° СГШ; 20.7000° ИГД / 42.0533; 20.7000
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Млике на мапи Србије
Млике
Млике
Млике на мапи Србије
Mlike, Dragaš

ДемографијаУреди

Насеље има горанску етничку већину.

Број становника на пописима:

Попис 2011.Уреди

На попису становништва 2011. године, Млика је имала 92 становника, следећег националног састава:

Попис 2011.[2]
Горанци
  
89 96,73 %
Албанци
  
1 1,08 %
Ашкалије
  
1 1,08 %
Бошњаци
  
1 1,08 %
укупно: 92
 
Мличка џамија

Млике је веома питомо мјесто и, кажу, најљепше село у Гори. Смјештено је на мјесту гдје Бродска ријека губи брзину и окружено је шумама. Познато је по томе што је протеклих педесет година већина становника емигрирала у Београд. Тамо данас живи око хиљаду Мличана а у селу тек стотину, махом старијих, особа. Сеоска школа је затворена, јер неколико година у селу нема ниједног ученика. Међутим, Млике је много познатије по овој плочи која се налази на сеоској џамији. То је једна правоугаона камена плоча узидана у минаре џамије, десно од улаза. Натпис је, наравно, на арапском и превод на наш језик гласи: “Доградио ову вељелепну џамију Ахмед-ага у години 1268. као што је била саграђена 688. по Хиџри, и тарих јој рече.”

 
Епитаф на мличкој џамији

И овај натпис и година која се помиње изазива знатижељу многих хисторичара и етнографа. Сви они постављају питање одакле Ислам на овим просторима далеко прије доласка Турака Османлија. Одговор на ово питање се, вјероватно, налази у предању и документима који су пронађени у посљедње вријеме. Наиме, током крсташких ратова је из Сирије на простор Повардарја, а касније и Горе, стигла повећа група мухаџира, претежно занатлија. Пошто су махом били из провинције и града Халепа, њихови данашњи потомци још чувају породично име Халеповци (Аљабаковци) и има их у Мликама, Крушеву, Драгашу и Рестелици. Такође их има и у Призрену гдје су ковачи и занатлије. Има их и у другим дијеловима Косова и Македоније. Постојање појединих заната у Гори (пушкарски и ковачки) доводи се у везу са овим породицама. И мличка џамија и нишан-плоча на њој је, највјероватније, са овим повезана, јер сличних докумената исламске културе из овог периода има и у Повардарју које је тако близу.

Као потврда ове тезе је и докуменат који смо добили из Дамаска 1995. године од Министарства Вакуфа Сиријске Арапске Републике, а који у преводу гласи : “Ми, Муфтијство Округа Халеп, у Арапској Сиријској Републици, потврђујемо да је породица Ал-Ага једна чврста и древна породица од које је неколико чланова иселило 1095. године и настављено је њихово исељење до 1291. године и изградили су џамију у њиховом селу Млике да им буде мјесто за обављање вјерских обреда. На основу тога, ова џамија је заиста власништво ових породица, односно, арапских муслиманских исељених породица и није од османлијских грађевина. Ми потврђујемо њихово власништво и молимо надлежне да им у томе помогну.” (Слиједе потписи и печат) Многи су протеклих година сумњали у оригиналност ове плоче и натписа на њој. Међутим, предање које живи и које се преноси с кољена на кољено каже да су мјештани села знали праву вриједност ове плоче па су је кроз вјекове чували и сакривали. Зна се да је џамија два пута спаљена и обнављана, а плоча чувана и сакривана по таванима да јој се нешто не догоди. Када је џамија задњи пут обновљена, плоча је узидана у зид минаре. И данас је на том мјесту и показује дубину наших коријена. [3]

РеференцеУреди

  1. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 206. Београд: Службени гласник. 
  2. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  3. ^ Садик Идризи “Гора далека и сама” Драгаш, 2004

Спољашње везеУреди