Моденски грбовник

Моденски грбовник је један од мање познатих зборника грбова у серији илирске хералдике. Откривен је 2012. године у богатој збирци рукописа библиотеке Естенсе у Модени. Настао је почетком XVII вијека у Дубровнику и један је од најстаријих познатих преписа Охмучевићевог оригинала. Према свом садржају припада породици илирских грбовника. Наручиоци грбовника били су напуљски маркизи Радуловићи.

Моденски грбовник насловна страна

Грб цара Душана према Моденском грбовнику

Историја

Моденски грбовник припада збирци рукописа маркиза Кампорија (Campori), племићке породице пореклом из Модене. Ђузепе Кампори (1821—1887) завештао је своју колекцију са преко 5.000 рукописа граду Модени, под условом да се она чува у библиотеци Естенсе (Biblioteca estense universitaria), гдје се она налази и данас. Оригинални наручиоци и власници грбовника били су напуљски маркизи Радуловићи, који су се у Краљевину Напуљ населили отприлике у време настанка рукописа. Први од њих био је Никола Радуловић (1556—1608), поријеклом из Босне, који се 1604. године преселио у Полињано гдје је купио феуд за 80.395 дуката и постао први маркиз напуљских племића Радуловића.

Садржај грбовника

Писан је латиничким писмом и садржи 151 пагинирану страну. Садржи и четрнаест непагинираних страна, шест на почетку, насловна и садржај и осам на крају (два велика грба, слика са покличом "PERIERAM NIS PERIISSE“" и опис грбовника). Основни садржај грбовника чини сто тридесет девет породичних грбова, десет земаљских грбова, те грбови цара Душана и краља Уроша. По свом садржају близак је Грбовнику Коренић-Неорић, али за разлику од њега не садржи грбове Храбреновића и Терзаровића, као ни слике светитеља, а опет за разлику од свих осталих илирских грбовника свака страница овог грбовника украшена је декоративним рамом.

Спољашње везе

• Велибор Михић: Фрагменти изгубљеног рукописа: Београдски грбовник I (Порекло, 7. септембар 2021)

Види још

• Охмућевићев грбовник
• Коренић–Неорић грбовник
• Фојнички грбовник
• Радуловићи
• Илирски грбовници
• Грб Душановог царства према илирским грбовницима

Литература

• Ацовић, Драгомир М. (2008). Хералдика и Срби. Београд: Завод за уџбенике. 
• Banac, Ivo (1991). Grbovi: Biljezi identiteta. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske. 
• Lovrenović, Dubravko (2004). „Fojnički grbovnik, ilirska heraldika i bosansko srednjevekovlje” (PDF). Bosna Franciscana. 12 (21): 173—203. 
• Марушић, Бранко (2005). О основним питањима српске хералдике. Београд: Књижевна омладина Србије. 
• Милићевић, Милић (1995). Грб Србије: Развој кроз историју. Београд: Службени гласник. 
• Новаковић, Стојан (1884). Хералдички обичаји код Срба у примени и књижевности. Београд: Краљевско-српска државна штампарија. 
• Палавестра, Александар (1996). „Лондонски грбовник и илирска хералдика”. Даница. 3: 96—108. 
• Палавестра, Александар (2006). Београдски грбовник II и илирска хералдика. Београд: Музеј примењене уметности. 
• Палавестра, Александар (2010). Илирски грбовници и други хералдички радови. Београд: Завод за уџбенике. 
• Палавестра, Александар (2010). „Измишљање традиције: илирска хералдика”. Етноантрополошки проблеми. 5 (3): 183—199. 
• Рудић, Срђан (2006). Властела Илирског грбовника. Београд: Историјски институт САНУ. 
• Solovjev, Aleksandar (1954). „Prinosi za bosansku i ilirsku heraldiku”. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu: Arheologija. 9: 87—135. 
• Соловјев, Александар (2000). Историја српског грба и други хералдички радови. Београд: Правни факултет. 
• Ćosić, Stjepan (2015). Ideologija rodoslovlja: Korjenić-Neorićev grbovnik iz 1595. Zagreb: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti.