Илирски грбовници

Илирски грбовници су група грбовника који су се појавили у Приморју, Италији, Шпанији и Аустрији крајем 16. и почетком 17. вијека. Утврђивање аутентичности ових грбовника је веома сложено и задире у средњовјековно хералдичко насљеђе Срба и политичке околности 16. и 17. вијека. Грбовници садрже јужнословенске, међу њима и српске, владарске, земаљске и породичне грбове.[1]

Илирски грбовници обухватају сљедеће грбовнике:

Грбовник Датум Опис
Београдски грбовник II 1574—1603. На латиници, један од најстаријих и најфинијих Илирских грбовника.[2]
Охмућевићев грбовник 1584—1594.
Коренић–Неорић грбовник 1595. На ћирилици и латиници.[3]
Тасовчићев грбовник 1596—1623.
Берлински грбовник
Палинићев грбовник Краји 16, почетак 17. вијека. На ћирилици и латиници.
Моденски грбовник почетак 17. вијека. направљен почетком 17. вијека за напуљске маркизе Радуловиће.[4]
Алтанов грбовник 1614. Заснован на старијем грбовнику, копиран у Бечу, направљен за аустријског фелдмаршала Алтана.[5]
Лондонски грбовник 1637.
Скоројевићев грбовник 1633. На латиници, заснован на Алтановом грбовнику.[6]
Фојнички грбовник 1675. Направљен за млађу грану породице Охмућевић за аустријски племићки статус.[7]
Сплитски грбовник 1740.
Кевешићев грбовник 1740. На латиници.[8]
Саракин грбовник 1746. На латиници, сачинио га је дубровчанин Михо Пешић за непознатог власника са иницијалима P. M. P.[8]
Оловски грбовник крај 17. вијека. На латиници, необојен, копија грбовника Коренића Неорића, преписао га Иван Бенињи.[9]
Вукославићев грбовник 1700. На латиници, вјероватно копиран уз Оловски грбовник, направљен за сплитског свештеника Петра Вукославића.[10]
Пашковићев грбовник 1820—1825. [11]
Фестетићев грбовник 1837. На латиници, копија Охмућевићевог грбовника.[12]
Шафариков грбовник 1845. На ћирилици, копија Фојничког грбовника, направљена за Јанка Шафарика.[12]
Пашалићев грбовник 1842. Добра копија Фојничког грбовника, направио Филип Пашалић за Људевита Гаја.[13]

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди