Илирски грбовници
Илирски грбовници су група грбовника који су се појавили у Приморју, Италији, Шпанији и Аустрији крајем 16. и почетком 17. вијека. Утврђивање аутентичности ових грбовника је веома сложено и задире у средњовјековно хералдичко насљеђе Срба и политичке околности 16. и 17. вијека. Грбовници садрже јужнословенске, међу њима и српске, владарске, земаљске и породичне грбове.[1]
Илирски грбовници обухватају сљедеће познате грбовнике:
| бр | Грбовник | Датум | Опис |
|---|---|---|---|
| 1 | Светогорски грбовник | 1340. | |
| 2 | Београдски грбовник I | прије 1574 | |
| 3 | Охмућевићев грбовник | 1584—1594. | |
| 4 | Београдски грбовник II | 1574—1603. | На латиници, један од најстаријих и најфинијих Илирских грбовника.[2] |
| 5 | Коренић–Неорић грбовник | 1595. | На ћирилици и латиници.[3] |
| 6 | Тасовчићев грбовник | 1596—1623. | |
| 7 | Берлински грбовник | ||
| 8 | Палинићев грбовник | крај 16.—поч. 17.в. | На ћирилици и латиници. Такође је познат и као Codex Galeotović, те Пизарски грбовник |
| 9 | Краљевство Словена | 1601. | Прва историја свих словенских народа, укључујући и хералдистичке приказе земаља које насељавају. |
| 10 | Моденски грбовник | почетак 17. вијека. | направљен почетком 17. вијека за напуљске маркизе Радуловиће.[4] |
| 11 | Алтанов грбовник | 1614. | Назван и Болоњски грбовник; Заснован на старијем грбовнику, копиран у Бечу, направљен за аустријског фелдмаршала Алтана.[5] Грбовник се налази у заоставштини грофа Марсиљија која се чува у Универзитетској библиотеци у Болоњи. |
| 12 | Скоројевићев грбовник | 1633. | На латиници, заснован на Алтановом грбовнику.[6] |
| 13 | Лондонски грбовник | 1637. | |
| 14 | Фојнички грбовник | 1675. | Направљен за млађу грану породице Охмућевић за аустријски племићки статус.[7] |
| 15 | Дубровачки грбовник | крај 17. вијека. | Изгубљени грбовник који је касније послужио за настајање Саракиног грбовника 1746. године |
| 16 | Бечки грбовник | крај 17. вијека. | Сматра се директном копијом Фојничког грбовника |
| 17 | Оловски грбовник | крај 17. вијека. | На латиници, необојен, копија грбовника Коренића Неорића, преписао га Иван Бенињи.[8] |
| 18 | Вукославићев грбовник | 1700. | На латиници, вјероватно копиран уз Оловски грбовник, направљен за сплитског свештеника Петра Вукославића.[9] |
| 19 | Стематографија | 1701. | Књигу је изворно објавио хрватски писац Павле Ритер Витезовић на латинском језику под насловом Stemmatographia sive armorum Illyricorum delineatio, descriptio et restitutio |
| 20 | Сплитски грбовник | 1740. | Познат и као Сплитски рукопис или Кевешићев грбовник; На латиници.[10] |
| 21 | Стематографија (1741) | 1741. | Познато и као Изображеније оружиј илирических; Бакрорезна књига Христофора Жефаровића и Томаса Месмера штампана у Бечу 1741. године. |
| 22 | Саракин грбовник | 1746. | На латиници, сачинио га је дубровчанин Михо Пешић за непознатог власника са иницијалима P. M. P.[10] |
| 23 | Боснићев грбовник | 1763. | Или Задарски грбовник; У оригиналу: Familiae Bosnens Venetiis A. D. 1763., Рукопис са 19 грбова у власништву др Јохана Лоренса Папафава у Задру |
| 24 | Пашковићев грбовник | 1820—1825. | [11] |
| 25 | Фестетићев грбовник | 1837. | На латиници, копија Охмућевићевог грбовника.[12] |
| 26 | Пашалићев грбовник | 1842. | Добра копија Фојничког грбовника, направио Филип Пашалић за Људевита Гаја.[13] |
| 27 | Шафариков грбовник | 1845. | На ћирилици, копија Фојничког грбовника, направљена за Јанка Шафарика.[12] |
| 28 | Шељевићев грбовник | половина XIX в. | Рукопис у власништву Ј.М.Шељевића у Макарској |
| 29 | Макарски грбовник | половина XIX в. | Копија Шељевићевог грбовника |
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Палавестра 2010, стр. 53.
- ^ Палавестра 2010, стр. 68—73.
- ^ Палавестра 2010, стр. 73–76.
- ^ Тодоровић, Б. Д. (2012, новембар). Моденски грбовник. Оцило . стр. 7-12.
- ^ Палавестра 2010, стр. 90–91.
- ^ Палавестра 2010, стр. 92.
- ^ Палавестра 2010, стр. 93.
- ^ Палавестра 2010, стр. 93–94.
- ^ Палавестра 2010, стр. 94–95.
- ^ а б Палавестра 2010, стр. 95.
- ^ Палавестра 2010, стр. 96.
- ^ а б Палавестра 2010, стр. 97–99.
- ^ Палавестра 2010, стр. 99.
ЛитератураУреди
- Атлагић, Марко (1998/1999). „Грбови најзначајнијих српских племићких породица у задарско — книнском крају”. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини. 28/29: 181—208.
- Атлагић, Марко (2000). „Грбови неких српских племићких породица у Дубровнику”. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини. 30: 133—154.
- Атлагић, Марко (2008). „Нека значајније српске племићке породице у БиХ и њихови грбови” (PDF). Баштина. 24: 127—151.
- Ацовић, Драгомир М. (2008). Хералдика и Срби. Београд: Завод за уџбенике.
- Banac, Ivo (1991). Grbovi: Biljezi identiteta. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske.
- Grdinić, Nikola (2014). „Status umetnosti u prvoj polovini XVIII stoleća”. Hrvati i Srbi u Habsburškoj Monarhiji u 18. stoljeću: Interkulturni aspekti "prosvijećene" modernizacije (PDF). Zagreb: Centar za komparativnohistorijske i interkulturne studije. стр. 105—122.
- Kroll, Walter (1986). Heraldische Dichtung bei den Slaven (на језику: немачки). Harrassowitz.
- Lovrenović, Dubravko (2004). „Fojnički grbovnik, ilirska heraldika i bosansko srednjevekovlje” (PDF). Bosna Franciscana. Sarajevo: Franjevačka teologija Sarajevo. XII (21): 173—203.
- Марушић, Бранко (2005). О основним питањима српске хералдике. Београд: Књижевна омладина Србије.
- Милићевић, Милић (1995). Грб Србије: Развој кроз историју. Београд: Службени гласник.
- Новаковић, Стојан (1884). Хералдички обичаји код Срба у примени и књижевности. Београд: Краљевско-српска државна штампарија.
- Палавестра, Александар (1996). „Лондонски грбовник и илирска хералдика”. Даница. 3: 96—108.
- Палавестра, Александар (2006). Београдски грбовник II и илирска хералдика. Београд: Музеј примењене уметности.
- Палавестра, Александар (2010). Илирски грбовници и други хералдички радови. Београд: Завод за уџбенике.
- Палавестра, Александар (2010). „Измишљање традиције: илирска хералдика”. Етноантрополошки проблеми. 5 (3): 183—199.
- Рудић, Срђан (2006). Властела Илирског грбовника. Београд: Историјски институт САНУ.
- Solovjev, Aleksandar (1954). „Prinosi za bosansku i ilirsku heraldiku”. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu: Arheologija. 9: 87—135.
- Соловјев, Александар (2000). Историја српског грба и други хералдички радови. Београд: Правни факултет.
- Ćosić, Stjepan (2015). Ideologija rodoslovlja: Korjenić-Neorićev grbovnik iz 1595. Zagreb: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti.
