Мотивација при учењу другог страног језика

Други језик се односи на језик који појединац учи, поред свог матерњег језика.То није исто што и страни језик, који представља језик који се учи иако се не говори у области појединца. Према истраживању мотивација представља унутрашњи процес који даје енергију, правац и упорност у истраживању.[1] Учење новог језика захтева време и посвећеност. Међутим, једном када течно научите неки језик то нуди разне прилике и отвара многа врата. Такође, учење другог страног језика је пријемчиво и корисно за све узрасте. Оно нуди практичне, интелектуалне и многе аспирационе предности. У учењу језика, може бити један или више циљева - као што су овладавање језика или комуникацијске вештине - које се разликују од особе до особе. Постоји велики број мотивационих модела језика који су се развили у областима лингвистике и социолингвистике.

Различите мотивације при учењу другог страног језика могу се поделити у три фазе: социјално психолошка фаза, когнитивна фаза и фаза процеса оријентисања.

Социјално-психолошка фаза

уреди

Социјално-психолошка фаза наглашава улогу друштвеног контекста појединца и друштвене интеракције.

Когнитивна фаза

уреди

Когнитивна фаза фокусирана је на то како утичу ментални процеси на мотивацију.

Фаза процеса оријентисања

уреди

Фаза процеса оријентисања фокусирана је на динамички карактер мотивације. Истражују се краткорочне и дугорочне промене у мотивацији у току учења језика.

Оквир мотивације у учењу другог страног језика

уреди

Користећи друштвени конструктивистички модел оптерећења Марион Вилијамс и Роберт Бурден су развили оквир мотивације за учење језика. То је представљао покушај да се сумирају мотивациони фактори који су значајни за учење другог страног језика у учионици. Овај оквир ставља нагласак на контекстуални утицај, и категорише мотивационе факторе у односу на учење унутрашњих и спољашњих фактора.[2] Оквир је приказан испод:

УНУТРАШЊИ ФАКТОРИ СПОЉАШЊИ ФАКТОРИ
Унутрашњи интерес при активности:

радозналост

степен изазова

Значај других:

родитељи

наставници

вршњаци

Перцепција вредности активности:

лични значај

предвиђена вредност резултата

суштинска вредност приписана активности

Природа интеракције са другима:

искуства при учењу

природа и сврха повратних информација

награде

природа и сврха неке похвале

казне, санкције

Сврха активности:

узрок

процеса контроле и исхода

могућност подешавања одговарајућих циљевева

Окружење за учење:

удобност

средства

доба дана, недеље, године

величина одељења и школе

Самосвест

свест о личним предностима и манама у одређеним вештинама

лична оцењивања и пресуде успеха и неуспеха

Ставови

за учење језика уопште

за циљни језик

за циљни језик заједнице и културе

Остали утицаји

самопоуздање

анксиозност, страх

Развојно доба и фаза
Пол

Референце

уреди
  1. ^ „Motivation”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2014. г. Приступљено 31. 5. 2017. 
  2. ^ „Framework of motivation”. Приступљено 31. 5. 2017.