Мрњава је био српски властелин, родоначелник Мрњавчевића.[1][2]

Биографија

уреди

Мрњава је рођен у Захумљу на западној граници Српске краљевине. Отац му се звао Мрњан. Мрњан је служио српског краља Стефана Уроша (1243-1276) и његову супругу, краљицу Јелену Анжујску као казнац. Радио је на Јеленином двору у Требињу у Травунији. Мавро Орбин пише да породица Мрњаве потиче из Хума. Сиромашни Мрњава је имао двојицу синова који су касније живели у Благају. Напредују током владавине Стефана Уроша IV Душана носећи титуле пехарника и коњушара. Након босанског освајања Хумске земље (1326), породица се вероватно преселила у Ливно где је и рођен Вукашин Мрњавчевић. Вероватно су узели учешћа у походу цара Душана на Хум 1350. године. Име Мрњавине супруге је непознато. Родила му је најмање два сина:

Постоје тврдње да је његова супруга била Јана Груба Немањић.

Наследници

уреди
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Јован Мрњавчевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Угљеша Мрњавчевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Мрњава
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Марко Мрњавчевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Вукашин Мрњавчевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Андријаш Мрњавчевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце

уреди

Литература

уреди