Народна Република Албанија
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. (Сазнајте како и када да уклоните овај шаблон обавештења) |
Народна Република Албанија (алб. Republika Popullore e Shqipërisë) је била социјалистичка држава, проглашена јануара 1946. године. Уставом од 1976. године променила је назив у Народна Социјалистичка Република Албанија (алб. Republika Popullore Socialiste e Shqipërisë). Године 1992. променила је назив у Република Албанија (алб. Republika e Shqipërisë).
| Народна Република Албанија Republika Popullore e Shqipërisë | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Географија | |||
| Главни град | Тирана | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | албански | ||
| Политика | |||
| Облик државе | Народна република | ||
| Владари | |||
| — Председник | Рамиз Алија (последњи) | ||
| — Премијер | Адил Чарчани (последњи) | ||
| Историја | |||
| Догађаји | |||
| — Проглашена Народна Република | 11. јануара 1946. | ||
| — Укинута | 25. априла 1991. | ||
| Географске и друге карактеристике | |||
| Површина | |||
| — укупно | 28.748 km² | ||
| Становништво | 3.182.417 (1989) | ||
| Валута | Лек | ||
| Земље претходнице и наследнице Албаније | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
.svg){kind=small}
|
| ||
| Портал:Историја | |||
.svg)
ИсторијаУреди
Током Другог светског рата Албанци су повели борбу против Италијана, који су 1939. године анектирали Албанију. Борбом је руководила албанска комунистичка партија, уз помоћ Народноослободилачког покрета Југославије.
Пред крај 1944. године читава Албанија је била ослобођена, а 1945. године је успостављена тзв. „власт народне демократије“. Децембра 1945. године одржани су избори за Уставотворну скупштину, на којима је листа Народноослободилачког фронта Албаније предвођена Енвером Хоџом освојила 93% гласова.
Скупштина је јануара 1946. године укинула монархију и прогласила Народну Републику Албанију. Убрзо после тога Албанија је добила свој први Устав, углавном, по угледу на Устав ФНРЈ, који је донесен, такође, 1946. године.
Године 1967. НР Албанија је проглашена првом атеистичком земљом у свету, а 1976. године добила је нови Устав којим је Албанија декларисана као „држава диктатуре пролетеријата, која изражава и брани права свих трудбеника“. У овом Уставу се још наводи да је Албанија ступила у етапу потпуне изградње социјалистичког друштва и да је њен циљ „остварење потпуне изградње социјализма и комунизма“. Истим уставом НР Албанија је променила назив у Народна Социјалистика Република Албанија.
Спољна политика НР Албаније се често радикално мењала. У почетку је Албанија имала изузетно добре односе са Југославијом, до 1948. године када је ступила Резолуција Информбироа. Потом се Албанија окреће Совјетском Савезу, али после смрти Јосифа Стаљина и почетка процеса „дестаљинизације“ у СССР-у, Албанија се окреће Кини. Добри односи са Народном Републиком Кином су трајали све до смрти Мао Цедунга.
Албанија је од 1955. године била чланица Варшавског пакта. Године 1961. престала да подржава савез, као резултат Кинеско-совјетске поделе, а званично се повукла из пакта 1968. године, после Совјетске интервенције у Чехословачкој.
Односи између Албаније и СФРЈУреди
Југославија је била прва земља, чланица антихитлеровске коалиције, која је признала владу Народне Републике Албаније, још априла 1945. године и са њом успоставила дипломатске односе. Залагала се да се Албанији призна статус савезничке земље и по том основу да ужива сва права која јој припадају. Југословенска влада је прихватила молбу Албаније и заступала и штитила њене интересе у 16 европских земаља, преко својих дипломатских и конзуларних представништава.
Након изузетно пријатељске сарадње две земље, после Резолуције Информбироа, јуна 1948. године, долази до изненадног и наглог заокрета у међудржавним односима. Албанија је само један дан после усвајања Резолуције једнострано раскинула чак 27 билатералних уговора, споразума и аранжмана. Одмах потом је затражила да сви југословенски стручњаци, саветници и специјалисти напусте Албанију у року од 48 часова. Почела је организована кампања против ФНРЈ у којој су учествовала штампа, радио, партијски и државни органи на челу са најодговорнијим албанским руководиоцима. О тој и таквој активности Албаније, Југославија је 1961. године припремила Белу књигу и презентовала је Уједињеним нацијама.
У периоду од 1948. до 1958. године организовано је 649 пограничних инцидената или других диверзантских и субверзивних акција против Југославије. Интензитет је био најјачи 1949, 1950. и 1951. године. На југословенско-албанској граници су у периоду између 1948. и 1954. године убијена 12 и рањена 22 југословенска граничара. У 1960. години издата су чак 21 званична саопштења у којима се напада Југославија. На радију или у штампи 1959. и 1960. године објављено је 486 чланака, коментара, предавања са антијугословенским садржајем.
На Осмом конгресу Партије рада Албаније, који је одржан од 1. до 8. новембра 1981. године, Албанско руководство је пружило јаку подршку албанским сепаратистима на САП Косову (види: Немири на Косову и Метохији 1981.) и заузело веома оштар став у осуди југословенске политике према албанској мањини у СФР Југославији.
Функционери Народне Републике АлбанијеУреди
ПредседнициУреди
- Председник Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Албаније (1944-1946):
- Омер Нишани (26. мај 1944 — 12. јануар 1946)
- Председници Президијума Народне скупшине (1946—1991):
- Омер Нишани (12. јануар 1946 — 1. август 1953)
- Хаџи Љеши (1. август 1953 — 22. новембар 1982)
- Рамиз Алија (22. новембар 1982 — 30. април 1991)
ПремијериУреди
- Председници Већа министара (1946-1991):
- Енвер Хоџа (1. јануар 1946 — 20. јул 1954)
- Мехмет Шеху (20. јул 1954 — 18. децембар 1981)
- Адил Чарчани (18. децембар 1981 — 22. фебруар 1991)
ЛитератураУреди
- Милорад Коматина, Енвер Хоџа и југословенско-албански односи, Службени лист СРЈ, Београд 1995. година