Отворите главни мени

Нарцис је врста вишегодишњих биљака из истоименог рода (Narcissus). Постоји више врста нарциса, међу којима је и бели нарцис или суноврат. Порекло ове врсте је из Европе, Северне Америке и Азије. Нарцис је весник пролећа. То је зељаста биљка која расте на нашим ливадама. Због лепоте цвета, честа је у баштама као украсна биљка. Геофита је, а цвета од априла до јула.[2] Цвет нарциса има природно, уметничко и митолошко значење. Својом бојом и суптилним изгледом осветљава и визуелно чини простор ентеријера и екстеријера дома упечатљивим.

Нарцис, суноврат
Narcissus poeticus.jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Narcissus
Врста:
N. poeticus
Биномијално име
Narcissus poeticus
L., 1753.
Синоними[1]
  • Autogenes angustifolius Raf.
  • Autogenes poeticus (L.) Raf.
  • Helena croceorincta Haw.
  • Helena purpureorincta Haw.
  • Hermione purpurocincta (Haw.) M.Roem.
  • Narcissus angustifolius Curtis ex Haw.
  • Narcissus hellenicus Pugsley
  • Narcissus majalis Curtis
  • Narcissus majalis var. plenus Haw.
  • Narcissus obliquus Tausch
  • Narcissus ornatus Haw.
  • Narcissus patellaris Salisb.
  • Narcissus purpureocinctus (Haw.) Spach
  • Narcissus recurvus Haw.
  • Narcissus tripedalis Lodd. ex Schult. & Schult.f.
  • Narcissus tripodalis Salisb. ex Herb.
  • Stephanophorum purpuraceum Dulac
Нарцис

На првом месту у гајењу нарциса налази се Енглеска, затим Холандија, Данска и Немачка.

ЕтимологијаУреди

Постоје две теорије о пореклу имена. Легенда каже да је нарцис добио име по младићу из грчке митологије Нарцису. Леп али хладан, није хтео да узврати љубав шумској нимфи Ехо, која је умрла због неузвраћене љубави.

По другој теорији цвет је добио име по својим наркотичким својствима, и отуд назив нарцис (грч. нарке - губитак чула, укоченост).

Нарциси су од XVI века у Европи омиљено баштенско цвеће.[3]

Опис биљкеУреди

Све врсте нарциса поседују корону окружену са шест цветних листова званих перианти који се спајају у цев на крају цвета. Семење је црно, округло са тврдим омотачем. Нарциси могу поседовати боје идентичне код перианта и короне или могу варирати у нијансама између перианта и короне. Боје које се најчешће појављују су нијансе жуте, беле, наранџасте, роза, црвене и зелене.[4]

Корен је по типу жиличаст.[2]

Луковица је лоптастог или јајастог облика, дуга око 5 cm, а широка до 2,5 cm са тамним и сувим омотачем. Ово подземно стабло омогућава презимљавање, јер садржи резервну храну, као и пупољак.[2]

Стабљика може да нарасте до пола метра, зелене је боје, спљоштена и са два истакнута уздужна ребра.[2]

Листови су седећи, непотпуни са паралелном нерватуром. Линеарни су, широки око пола центиметра и на врху су затупасти. Краћи су од стабљике, а боја им је зелена или плавичаста.[2]

Цветови су појединачни, вршни, ређе се дешава да их је по два на врху стабљике. Цветна дршка је дуга до 2cm и у доњем делу је обухваћена опнастим приперком. Круницу сачињавају бели листићи који су јајастог облика или су на врху шиљати. Према основи се сужавају и по правилу не препокривају. Паракруница тањираста, дуга око пола центиметра, жуте је боје, а по ободу ситно назубљена и црвена. Цвет је двополан, има и прашнике и тучак. Прашници су углавном међусобно исте дужине, а тучак има троделни жиг.[2]

Плод је чахура са много семена у сваком окцу.[2]

АреалУреди

 
Група нарциса на природном станишту — Алпи, Аустрија, око 1750 m н. в.

Ареал ове врсте обухвата Алпе, Карпате, северну Грчку и све државе бивше Југославије. Припада преалпско-субмедитеранској флори.[2]

ЗначајУреди

Гаји се као украсна биљка. Није позната по лековитости, а не припада ни крмном биљу јер је отровна за стоку.[2]

ТоксичностУреди

Све врсте нарциса садрже алкалоидни отров ликорин, најчешће у тучку и листовима.[5]

РеференцеУреди

  1. ^ The Plant List
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 Мишић, Љ. & Лакушић, Р. 1990. Ливадске биљке. Завод за уџбенике и наставна средства. Београд.
  3. ^ „Legendarni cvijet Narcis ~ Mirisi Prirode ~ Fragrantica”. www.punmiris.com (на језику: српски). Приступљено 22. 12. 2018. 
  4. ^ „Narcis - simbol početka”. www.artnit.net. Приступљено 22. 12. 2018. 
  5. ^ „A Modern Herbal | Narcissus”. www.botanical.com. Приступљено 22. 12. 2018. 

ЛитератураУреди

  • Webster's third new international dictionary. 1961 (Websters Dict)
  • Aldén, B., S. Ryman & M. Hjertson Våra kulturväxters namn - ursprung och användning. Formas, Stockholm (Handbook on Swedish cultivated and utility plants, their names and origin). 2009 (Vara kulturvaxt namn)
  • Ali, S. I. & S. M. H. Jafri, eds. Flora of Libya. 1976- (F Libya)
  • Botanical Society of the British Isles BSBI taxon database (on-line resource). (BSBI)
  • Craker, L. E. & J. E. Simon, eds. Herbs, spices, and medicinal plants, 2 vols. 1986-1987 (HerbSpices)
  • Czerepanov, S. K. Vascular plants of Russia and adjacent states (the former USSR). 1995 (L USSR)
  • Davis, P. H., ed. Flora of Turkey and the east Aegean islands. 1965-1988 (F Turk)
  • Encke, F. et al. Zander: Handwörterbuch der Pflanzennamen, 13. Auflage. 1984 (Zander ed13)
  • Fernandes, A. 1951. Sur la phylogénie des espéces du genre:Narcissus L. Bol. Soc. Brot. 25:148.
  • Fernandes, A. 1968. Keys to the identification of native and naturalized taxa of the genus Narcissus L. Daffodil Tulip Year Book 48.
  • Gleason, H. A. & A. Cronquist Manual of vascular plants of northeastern United States and adjacent Canada, ed. 2. 1991 (Glea Cron ed2)
  • Haines, A. & T. F. Vining Flora of Maine: a manual for identification of native and naturalized vascular plants of Maine. 1998 (F Maine)
  • Hanks, G. R., ed. Narcissus and daffodil: the genus Narcissus. Medicinal and aromatic plants - industrial profiles volume 21. 2002 (Narcissus Hanks) 34.
  • Hinds, H. R. Flora of New Brunswick, ed. 2. 2000 (F New Brunswick)
  • Huxley, A., ed. The new Royal Horticultural Society dictionary of gardening. 1992 (Dict Gard)
  • Jefferson-Brown, M. Narcissus. 1991 (Narcissus Jeff-Brown) 49.
  • Kington, S. The international daffodil register and classified list 1998. 1998 (Daffodil Reg List 98)
  • Komarov, V. L. et al., eds. Flora SSSR. 1934-1964 (F USSR)
  • Lampe, K. F. & M. A. McCann AMA handbook of poisonous and injurious plants. 1985 (Lampe & McCann)
  • Liberty Hyde Bailey Hortorium Hortus third. 1976 (Hortus 3)
  • Maire, R. C. J. E. et al. Flore de l'Afrique du Nord. 1952- (F Afr Nord) 75.
  • Munro, D. B. Canadian poisonous plants information system (on-line resource). (Can Poison Pl)
  • Pajaujis Anonis, D. Flower oils and floral compounds in perfumery. 1993 (Flower Oils)
  • Pignatti, S. Flora d'Italia. 1982 (F Ital)
  • Radford, A. E. et al. Manual of the vascular flora of the Carolinas. 1964 (F Carolin)
  • Rehm, S. Multilingual dictionary of agronomic plants. 1994 (Dict Rehm)
  • Salmon, M. 1993. Narcissus section Pseudonarcissus: its subspecies and their distribution (Daffodils) 1993-4:50.
  • Tutin, T. G. et al., eds. Flora europaea. 1964-1980 (F Eur)
  • Walters, S. M. et al., eds. European garden flora. 1986- (Eur Gard F)
  • Webb, D. A. 1978. Taxonomic notes on Narcissus L. In: V. E. Heywood (ed.), Flora europaea. Notulae systematicae ad floram Europaeam spectantes. No. 20 Bot. J. Linn. Soc. 76:298-307.

Спољашње везеУреди