Наставни системи

Наставни систем је цјеловито обликовање и структурисање наставног процеса.

Хеуристичка наставаУреди

Назива се још и развојном, развијајућом или генетичком наставом. Назив потиче од грчке ријечи „хеурескеин“, која значи „проналазити“ или „откривати“.

Хеуристичка настава је такан наставни систем у коме ученици самостално траже пут сазнања, а наставник их тако води да они имају утисак да су сами открили сазнање. У оваквој настави, наставник постављањем питања води ученика да он властитим трудом открива нове чињенице, да изводи закључке, да проналази законитости и правила, и да тако стиче нова знања.

Хеуристичко-развојни приступ повезиван је са принципом самодјелатности у настави, још у 19. вијеку.

Проблем ове наставе је мисаоно активирање свих ученика бројније групе. Највећа слабост ове наставе је што наставник води главну ријеч. Према садржају учења, наставник је у непосредном, а ученик у посредном односу.

Предност овавкве наставе је потпуније схватање наставних садржаја код ученика. Ученицима који немају искуства у оваквој настави могу да се дају чињенични подаци, упутства или више закључака од којих они требају да одаберу праве.

Програмирана наставаУреди

Ова врста наставе задржава позитивне карактеристике хеуристичке наставе. Умјесто наставника, ученик се овдје води до схватања и усвајања наставних садржаја мисаоно-логички, путем самосталног проучавања програмираног градива. Програмирани чланак је најмањи елемент програмираног градива.

Програмирани чланак садржи следеће дијелове:

  1. упутство,
  2. информацију,
  3. задатак,
  4. простор за рад,
  5. повратну информацију.

Постоје два типа програмирања наставе: линеарни и разгранати. Линеарни је испрограмиран подједнако за све ученике у групи, а разгранатим програмирање се узимају у обзир разлике у предзнању и способностима за учење.

Предност ове наставе је у томе што се ученик у кратким корацима сигурно води до коначног циља.

У оваквој настави недостаје однос ученик-наставник.

Егземпларна наставаУреди

Назив потиче од латинске ријечи „егземплум“ која значи „примјер“, означава да је из мноштва узето оно битно, узорно, суштинско.

У оваквој настави из програма се бирају само карактеристични наставни садржаји, који се касније обрађују на узоран начин. Три су кључне етапе у примјени овакве наставе:

  1. Наставник проучава наставни програм, проналази веома сличне садржаје и дијели их на егземпларне и аналогне.
  2. Егземпларни садржај се обрађује на узоран начин, најчешће хеуристички. Ова етапа обухвата следеће компоненте наставног процеса: а) припрему, б) обраду наставних садржаја, в) вјежбање, г) понављање.
  3. Ученици самостално обрађују аналогне садржаје, радећи по узору добијеном у претходној етапи наставе.

У оваквој настави се смјењују наставниково поучавање и учениково самостално учење. У етапи 2) наставник је у непосредном односу са ученицима и наставним садржајем, а ученик је у посредном односу са наставним садржајем. У етапи 3) ученик је у непосредном односу са наставним садржајем.

Интерактивна егземпларна наставаУреди

Интерактивна егземпларна настава је нова варијанта ове наставе. Ова нова настава има следеће етапе:

  1. Увођење ученика у интерактивне наставне активности
  2. Наставникова обрада егземпларних наставних садржаја
  3. Формирање група ученика и подјела радних задатака
  4. Интерактивно (групно) учење аналогних садржаја
  5. Презентација резултата интерактивног учења на аналогним наставним садржајима
  6. Повезивање (синтеза) егземпларних и аналогних садржаја
  7. Осврт на реализоване активности и упутства за даљи рад

Позитивна страна овакве наставе је стваралачки рад и ученика и наставника. Негативно је то што се ученици не могу ослањати само на рад са узорима, јер нове проблеме морају да рјешавају на нове начине.

ЛитератураУреди

  • Педагошко-психолошке и дидактичко-методичке основе васпитно-образовног рада, аутори: Др Драго Бранковић, Др Миле Илић, Др Светозар Милијевић, Др Ненад Сузић, Др Вукашин Гутовић, издавач: Друштво педагога Републике Српске, Бања Лука 1999, прво издање