Национални парк Бикин

За друге употребе, погледајте Бикин (вишезначна одредница).

Национални парк Бикин (рус. Национальный парк Бикин) је један од националних паркова Русије и посебно заштићено природно подручје у Пожарском рејону у Приморској Покрајини на Руском далеком истоку. Парк је формиран 3. новембра 2015. године декретом Владе Руске Федерације у оквиру програма заштите и ширења критично угрожене врсте амурског тигра.[1] Парк обухвата територију државног резервата природе Верхебикински, који је од регионалног значаја и део територије Бикинскаја.[2]. Ово је један од најмлађих националних паркова Русије, а његова укупна површина износи 11,600 km².[3][4] Територија парка стационирана је на западном делу планинског масива Сихоте Алињ. Надморска висина у парку варира од локације, па је тако најнижа на 200 м у долини реке Бикин, а највиша на 1932 метара, на Анику, највишој тачки Приморске Покрајине.

Национални парк Бикин
IUCN категорија II (национални парк)
Вид на долину р. Бикин с видовой площадки (гора Клин).jpg
Национални парк Бикин
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Бикин
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Бикин
МјестоПриморска Покрајина  Русија
Најближи градХабаровск
Координате46° 37′ 59″ N 136° 34′ 59″ E / 46.63306° СГШ; 136.58306° ИГД / 46.63306; 136.58306
Површина11,600 km²
Основано3. новембар 2015. године
Управљачко тијелоФедерално—државна институција Бикин

Циљеви и задациУреди

Парк је формиран да би се у њему решили следећи проблеми[4]:

  • Очување јединствених природних локација
  • Очување историјских и културних локација, зашитита станишта и традиционалног начина живота аутохтоних народа (Удегејци и Нанајци)
  • Еколошко образовање становништва и стварање услова за регулирани туризам и рекреацију
  • Државно надгледање земље у циљу заштите и очувања подручја

Флора и фаунаУреди

 
Врх Анит, највиша тачка Приморске Покрајине
 
Река Бикин у оквиру парка

Територија националног парка је једно од последњих природних станишта амурског тигра, где живи 10% светске популације ове врсте.

У парку је пописана 51 врста сисара као што су лос, дивља свиња, срна, риђа лисица, тигар, мрки и хималајски мрки медвед, самур, визон, бизамски пацов и многе друге. На подручју националног парка настањене су 194 врсте птица, а најмање 9 њих забележено је у Црвеној књизи Русије, као што су црна рода, Mergus squamatus, Bubo blakistoni и друге. У парку је пописано и 10 врста гмизаваца, 7 врста водоземаца и 26 врста риба.[5]

Вегетацију представљају лишћарске листопадне шуме и широколисне шуме кедара, a због ове распрострањености у шумским деловима националног парка настањен је велики број врста сисара. Шуме око реке Бикин су пример мешане вегетације на северу и југу парка. На северном подручју расту биљке као што су кедар, бреза, јасен, орах и друге, док ја југу расте женшен, Eleutherococcus, Rhododendron dauricum, киви и аралија.[5]

КлимаУреди

На подручју националног парка преовлађује умереноконтинентална клима, са великим разликама у температури, са топлим и влажним летима, а хладним зимама.[6]

СтановништвоУреди

На простору Националног парка Бикин и у његовој околини насељени су тунгуско-манџурски народи Удегејци и Нанајци. До краја 19. века, Удегејци нису били квалификовани као народ, они и Нани сматрани су једним народом.[7].

Материјална и духовна култура бикинских Удегејаца и Нанајаца има много тога заједничког, јер су дуги низ година настањени на овом подручју. Древно становништво које настањује Приморску Покрајину од давних времена бави се ловом, риболовом, сакупљањем плодова и многим традиционалним занатима овог подручја.

На простору Националног парка Бикин налазе се природне и историјске знаменитости које бикински Удегејци и други мали народи Приморске Покрајине изузетно поштују, а то су древна насеља, стари млинови и многи други објекти који су саставни део културе и историје народа ових простора. За Удегејце, амурски тигар је света животиња.[8].

Управљање паркомУреди

Заједно са заштитом природе и еко-туризмом, инфраструктура парка се развија на начин који је осмишљен да заштити начин живота Удегејаца и Нанајаца. Процењено је да 600 аутохтоних становника овог краја живи традиционалним животним стилом и бави се рибарством, ловом и скуљањем пињола. Током зонирања парка за различите начине коришћења (очување, научна истраживања, еко-туризам и др.), Влада Руске Федерације се обавезала да ће 68% земљишта остати на располагању за традиционалну употребу народа који овде живе.[9][10]

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди