Национални парк Проклетије (Црна Гора)
Национални парк Проклетије је пети национални парк у Црној Гори, проглашен 2009. године[1]. Захвата површину од 16.630 ha и у оквиру њега су два резервата природе — Хридско језеро и Волушница. Зона заштите око парка је 6.252 ha[тражи се извор]. Проклетије се одликују карактеристичним кречњачким рељефом и лепотама који су утицали на проглашење за заштићено подручје од националног значаја.
| Национални парк Проклетије | |
|---|---|
IUCN категорија II (национални парк) | |
.jpg) Зла Колата, Језерца и Росни врх | |
| Мјесто |  Црна Гора |
| Најближи град | Плав, Гусиње |
| Површина | 16.630 ha |
| Основано | 2009. године |
| Управљачко тијело | Црна Гора |
Положај
уредиНационални парк Проклетије ограничен је са југа високим гребенима планине и албанском границом, на западу је река Грнчар, на северу Гусињско-плавска долина и најзад на истоку планина Богићевица[2]. Укупна површина је око 16.600 ha са околном заштитном зоном од приближно 6.200 ha.[тражи се извор]. Национални парк Проклетије одликује се кречњачким и доломитским саставом стена, које су се формирале у олиго-миоцену. Предео је изузетно неприсупачан са бројним високим врховима и крашким облицима (јаме, пећине, увале и др). Врхови су најчешће оштри и назубљени, а падине изузетно стрме. Највише тачке су Зли Колац (2.534 m), Добри Колац (2.528 m) и Росни врх (2.524 m)[3].
Галерија
уреди-
Снежне крпе -
Снежне крпе2 -
Врело Савино око -
Понор Скакавац -
Зла Колата, највиши врх у Црној Гори
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Проглашење НП Проклетије” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 17. 08. 2018. г. Приступљено 31. 10. 2011.
- ^ „Простирање и границе НП Проклетије” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 17. 08. 2018. г. Приступљено 31. 10. 2011.
- ^ „Рељеф и геологија НП Проклетије” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 17. 08. 2018. г. Приступљено 31. 10. 2011.
Спољашње везе
уреди
- НП Проклетије Архивирано на сајту Wayback Machine (17. август 2018)
- Проклетије