Нацрт:Бој на Грамади

Бој на Грамади јесте битка која се одиграла 1811. године између удруженх снага Устаничке Србије и Руске империје против Османског царства, у којој су победиле удружене српско-руске снаге.

Пре битке уреди

Након пораза 1809. године у бици на Чегру устаничка војска покушава да се регрупише и стабилизује јужни фронт како би спречила даљи продор Турака из правца Ниша који је довео у опасност целу државу. С доласком руске војске у Србију ситуација се по српску војску на југоисточном и источном делу фронта знатно побољшала, 1810. убедљивом победом код Варварина српска војска почиње да утврђује и стабилизује своје положаје на југу.

Битка уреди

До битке је дошло 22. октобра 1811. године, када је удружена српско-руска војска напала турске положаје у непосредној близина Ниша, и она је трајала до 23. октобра 1811. године. Имајући на уму да је турска војска већином остала без морала и да се и даље опорављала од пораза код Варварина српско-руска војска на челу с Младеном Миловановићем, кнезом Јевтом и руским пуковним Константином Полтурецким је одлучила да нападне турске положаје у непосредној близини Ниша под командом Хуршид-паше. Након силне борбе Хуршид-паша и 8,000 Турака су били поражени и натерани у бег. Током битке су се истакли штабски лекар Иван Морачевски и руски пуковник Константин, кога је лично Младен похвалио вожду Карађорђу за велику храброст.

Бој на Грамади
Део Првог српског устанка
Време22. октобар - 23. октобар 1811.
Место
Исход убедљива српска победа
Сукобљене стране
 
 
Српски устаници, Руско царство
 
Османско царство
Команданти и вође
  Младен Миловановић
  Кнез Јевта
  Константин Полтурецки
  Хуршид паша
Јачина
4,500 Срба
1,500 Руса
4-6 топова
1 ескадрон козака
8,000
Жртве и губици

30 Срба

6 Руса
тешки губици

После битке уреди

Главни српски логор бива премештен у Копај-Кошару, српска војска се зауставља и укопава испред Ниша знајући да тврђаву и град неће моћи тек тако да освоје, с тог положаја ће да опсервирају тврђаву и врше повремене препаде и нападе на Турке, укључујући и Карађорђа који је једном приликом 1811. године напао Ниш и стигао до медошевачке куле и камените ћуприје, али се морао вратити натраг јер су Турци затворили град и обезбедили си положаје код и у тврђави, све до турских контранапада 1813. године. Успех који је донела ова битка Србима је омогућила да ставе Ниш под полублокаду и у јако опасну и неизвесну ситуацију за Турке.