Немања Тубић

Немања Тубић (Београд, 8. април 1984) је бивши српски фудбалер. Играо је на позицији штопера.

Немања Тубић
Nemanja Tubić.jpg
Тубић 2011. као играч Краснодара
Лични подаци
Пуно име Немања Тубић
Датум рођења (1984-04-08)8. април 1984.(36 год.)
Место рођења Београд, СФР Југославија
Висина 1,89 m
Позиција штопер
Јуниорска каријера
1992—2002 Партизан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2002—2003 Партизан 0 (0)
2003 Раднички Стобекс 11 (3)
2004—2008 Чукарички 87 (7)
2005 Раднички Обреновац 15 (1)
2008 Генк 6 (0)
2009—2010 Карпати 50 (1)
2011—2014 Краснодар 60 (1)
2014 БАТЕ Борисов 9 (0)
2015 Ал Хаџер 7 (0)
2016 Хаугесунд 12 (0)
2017 Напредак Крушевац 17 (1)
2018 СКА-Хабаровск 3 (0)
* Датум актуелизовања: 21. март 2020.
** Датум актуелизовања: 21. март 2020.

КаријераУреди

Тубић је прошао млађе селекције Партизана, али за први тим није заиграо. Као играч Партизана је током сезоне 2002/03. био позајмљен екипи Раднички Стобекс, која се такмичила у другом рангу такмичења.[1] У зиму 2004. прелази у Чукарички. У дресу овог клуба је дебитовао и у највишем рангу, тадашњој првој лиги СЦГ. Током другог дела сезоне 2004/05. је био на позајмици у Радничком из Обреновца, након чега се вратио у Чукарички и у наредном периоду се усталио у првом тиму овог клуба.[1]

У јануару 2008. одлази на шестомесечну позајмицу у Генк, с тим што је белгијски клуб имао опцију да након истека позајмице потпише трогодишњи уговор са њим.[2] Одиграо је шест првенствених утакмица за Генк током другог дела сезоне 2007/08, након чега је напустио клуб. У фебруару 2009. је потписао уговор са Карпатима из Украјине.[3] У дресу овог клуба је у наредне две и по сезоне одиграо 50 утакмица у Премијер лиги Украјине. Почетком 2011. прелази у руског премијерлигаша Краснодар, и у овом клубу остаје до краја сезоне 2013/14.[4]

У августу 2014. је потписао за БАТЕ Борисов.[5] У дресу белоруског клуба је дебитовао у Лиги шампиона током сезоне 2014/15. Одиграо је девет утакмица у освајању титуле првака Белорусије 2014, након чега је по завршетку сезоне напустио клуб. У јулу 2015. потписује за Ал Хаџер из Саудијске Арабије.[6] Током 2016. године је наступао за норвешког прволигаша Хаугесунд, у чијем дресу је одиграо 12 првенствених утакмица.[7]

У јануару 2017. се вратио у српски фудбал и потписао за суперлигаша Напредак из Крушевца.[8] У дресу Напретка је одиграо 14 утакмица током другог дела сезоне 2016/17. као и три на почетку 2017/18, након чега је споразумно раскинуо уговор са клубом.[9] Након тога је пола године био без клуба, све до фебруара 2018, када је потписао за руског премијерлигаша СКА из Хабаровска.[10] За СКА је наступио на само три утакмице, и након завршетка сезоне 2017/18. је напустио клуб.[11]

ТрофејиУреди

БАТЕ БорисовУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Nemanja Tubić”. srbijafudbal.com. Приступљено 21. 3. 2020. 
  2. ^ „Nemanja Tubic tekent voor half jaar”. nieuwsblad.be. 31. 1. 2008. Приступљено 21. 3. 2020. 
  3. ^ „Новачки «Карпат» отримали футболки з рук почесного президента Петра Димінського. Фото”. zik.ua (на језику: руски). 27. 2. 2009. Приступљено 21. 3. 2020. 
  4. ^ „После матча с «Анжи» стадион тепло проводил Марсио, Тубича и Анджелковича”. fckrasnodar.ru (на језику: руски). 12. 5. 2014. Приступљено 21. 3. 2020. 
  5. ^ „Ništa od Partizana, Tubić potpisao za Bate Borisov!”. mozzartsport.com. 14. 8. 2014. Приступљено 21. 3. 2020. 
  6. ^ „Tubić nastavlja karijeru u Saudijskoj Arabiji”. zurnal.rs. 3. 7. 2015. Приступљено 21. 3. 2020. 
  7. ^ „Nemanja Tubić slobodan igrač: Norvežani mu nude novi ugovor, da li je Partizan i dalje zainteresovan?”. mozzartsport.com. 19. 11. 2016. Приступљено 21. 3. 2020. 
  8. ^ „NAPREDAK BAŠ DOBRO POJAČAN Došli su superligaški asovi Nemanja Vidaković, Nemanja Tubić i Enver Alivodić, a možda će i Filip Kasalica”. sportskevesti.rs. 24. 1. 2017. Приступљено 21. 3. 2020. 
  9. ^ „Nemanja Tubić slobodan igrač”. mozzartsport.com. 7. 8. 2017. Приступљено 21. 3. 2020. 
  10. ^ „Tubić u Habarovsku”. mozzartsport.com. 20. 2. 2018. Приступљено 21. 3. 2020. 
  11. ^ „ФК «СКА-Хабаровск» покинули 13 футболистов”. fcska.ru (на језику: руски). 15. 5. 2018. Приступљено 21. 3. 2020. 

Спољашње везеУреди