Ненад Стојановић

Ненад Стојановић (Београд, 22. октобар 1979) бивши је српски фудбалер. Играо је на позицији нападача.

Ненад Стојановић
Лични подаци
Пуно име Ненад Стојановић
Надимак Пурке
Рођење (1979-10-22)22. октобар 1979.(43 год.)
Београд, СФР Југославија
Висина 1,89 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1998—2005 Црвена звезда 26 (9)
1998—1999 Железник 7 (0)
2001 Младост Апатин 1 (0)
2002 Јединство Уб 14 (10)
2002—2003 Леотар 23 (22)
2005—2006 Генк 33 (11)
2006—2007 Брисел 12 (1)
2007—2008 Луч Владивосток 12 (0)
2008—2009 Војводина 8 (2)
2009—2010 Јавор 16 (1)
2010—2011 Леотар 20 (5)
2011—2012 Рудар Пљевља 28 (9)
2012 Симург 13 (0)
2013 Рудар Пљевља 15 (5)
2013—2014 Ловћен 12 (4)
2014 Леотар 11 (1)
2015 Бродарац
2015—2016 ИМТ
2016—2017 Жарково
2018—2019 Лештане
* Датум актуелизовања: 23. април 2020.

КаријераУреди

Након млађих селекција Црвене звезде, Стојановић је играо на позајмицама у неколико клубова. Између осталог био је позајмљен требињском Леотару у сезони 2002/03. када је освојена титула првака Босне и Херцеговине.[1] У тој сезони је био други стрелац лиге, са 21 постигнутим поготком.[2]

У Црвену звезду се вратио током лета 2003. године. Играјући под тренером Славољубом Муслином, Стојановић осваја дуплу круну у сезони 2003/04. Током ове сезоне је у првенству СЦГ на 18 одиграних утакмица дао седам голова,[3] док је у освајању Купа на две одигране утакмице постигао два гола.[4] У јакој конкуренцији, пре свега Николе Жигића и Марка Пантелића, Стојановић је углавном улазио у игру са клупе.[5] Ипак и у таквој ситуацији је постигао неколико битних голова,[6] и значајно допринео освајању дупле круне. Провео је и први део сезоне 2004/05. у Црвеној звезди, да би почетком 2005. године прешао у белгијског прволигаша Генк.[7]

У Генку је провео годину и по дана, а затим је једну полусезону био играч Брисела. Почетком 2007. прелази у Луч Енергију из Владивостока,[8] и са овом екипом наступа у руској Премијер лиги. Током лета 2008. се вратио у српски фудбал и потписао за Војводину,[9] а затим је једну сезону наступао и за Јавор из Ивањице. Касније је у два наврата поново носио дрес Леотара, био је и у црногорским прволигашима Рудару и Ловћену, као и у азербејџанском Симургу.

Пред крај каријере се вратио у Србију и играо за српсколигаше Бродарац,[10] Жарково,[11] као и за екипу Лештана у Београдској зони.[12]

ТрофејиУреди

ЛеотарУреди

Црвена звездаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Nenad Stojanović Purke: Žalim zbog povratka na Marakanu”. glassrpske.com. 5. 12. 2010. Приступљено 23. 4. 2020. 
  2. ^ „Bosnia-Hercegovina 2002/03” (на језику: енглески). rsssf.com. Приступљено 23. 4. 2020. 
  3. ^ „Шампиони државе 2004.”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 23. 4. 2020. 
  4. ^ „Освајачи Купа 2004.”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 23. 4. 2020. 
  5. ^ „Nenad Stojanović Purke: Na pravom mestu u pogrešno vreme”. vesti-online.com. 4. 4. 2019. Приступљено 23. 4. 2020. 
  6. ^ „Džoker za titulu”. blic.rs. 15. 4. 2004. Приступљено 23. 4. 2020. 
  7. ^ „Transfer zvanično potvrðen”. sportskacentrala.com. 3. 1. 2005. Архивирано из оригинала на датум 14. 05. 2020. Приступљено 23. 4. 2020. 
  8. ^ „Startuje srpska kolonija u Rusiji”. sportskacentrala.com. 10. 3. 2007. Архивирано из оригинала на датум 14. 05. 2020. Приступљено 23. 4. 2020. 
  9. ^ „Voša, sa pojačanjem u napadu, na Hapoel”. mondo.rs. 3. 1. 2005. Приступљено 23. 4. 2020. 
  10. ^ „Rudar imao dva gola viška, na kraju Purke donio remi Brodarcu”. pvportal.me. 7. 2. 2015. Приступљено 23. 4. 2020. 
  11. ^ „PRELAZZI: Žarkovo opet kliče – Nik Sloter, Mane Janković i Purke Stojanović”. mozzartsport.com. 25. 10. 2016. Приступљено 23. 4. 2020. 
  12. ^ „NENAD STOJANOVIĆ PURKE ZA SPORTSKE.BA: Imao sam dogovor i žao mi je što nisam došao u Želju, najviše batina sam dobio od Harisa Alihodžića”. sportske.ba. 27. 2. 2019. Приступљено 23. 4. 2020. 

Спољашње везеУреди