Отворите главни мени

Марко Пантелић (Београд, 15. септембар 1978) је бивши српски фудбалер и репрезентативац Србије. Играо је на позицији нападача. Током каријере је променио доста клубова међу којим су били и Пари Сен Жермен, Смедерево, Црвена звезда, Херта, Ајакс и Олимпијакос.

Марко Пантелић
Marko Pantelić.jpg
Марко Пантелић
Лични подаци
Пуно име Марко Пантелић
Надимак Пантела
Датум рођења (1978-09-15)15. септембар 1978.(40 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Висина 1,83 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
1986—1992
1992—1993
1993—1996
Црвена звезда
Килкисиакос П. А. Е
Ираклис
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1996—1997
1997
1998
1998—1999
1999—2000
2000—2001
2001—2002
2002—2003
2003—2004
2004—2005
2005—2009
2009—2010
2010—2013
Ираклис
ПСЖ Б
ПСЖ
Лозана
Селта
Штурм Грац
Ивердон
Обилић
Сартид
Црвена звезда
Херта Берлин
Ајакс
Олимпијакос
8 (4)
20 (12)
3 (0)
21 (14)
0 (0)
3 (0)
3 (0)
5 (0)
31 (13)
44 (26)
114 (45)
25 (16)
38 (20)
Репрезентативна каријера**
2003—2011 Србија 43 (10)
* Датум актуелизовања: 5. септембар 2015.
** Датум актуелизовања: 5. септембар 2015.

Садржај

Клупска каријераУреди

Почео је да тренира у Црвеној звезди са само осам година. Био је велики таленат, али се са 13 година преселио у Грчку, јер су му родитељи тамо добили посао. Био је члан Килкисијакоса од 1991. до 1993. године и Ираклиса из Солуна од 1993. до 1996. године. За Ираклис је као тинејџер одиграо осам лигашких мечева и постигао четири гола, а затим се преселио у француски ПСЖ, као један од најталентованијих играча у Европи. Међутим, у Паризу се није најбоље снашао па је за први тим клуба из града светлости одиграо само три меча у сезони 1997/98, а у дресу Б тима је на 20 утакмица постигао 12 голова.

Затим је носио дрес швајцарске Лозане, где је у сезони 1998/99. оставио одличан утисак. На 21 првенственој утакмици 14 пута је био стрелац и клуб је из доњег дела табеле дошао у позицију да се бори за титулу. Са Лозаном је освојио Куп Швајцарске, а затим је прешао у Селту из Вига, где је стагнирао. Имао је и епизоде за заборав у Штурму из Граца (2000/01), када је био на позајмици, и у швајцарском Ивердону (2001/02), тада друголигашком тиму. Вратио се у Србију и заиграо за Обилић, али се убрзо разболео на припремама, па је уследило вишемесечно лечење. Био је то најтежи период у Пантелићевој каријери, али је великом упорношћу и жељом успео да се врати и потпуно заблиста. Преласком у смедеревски Сартид, почиње његов прави успон, где ће касније стећи значајно име у свету фудбала. У пролећном делу 2003. године на 16 лигашких утакмица за Сартид постигао је пет голова, а у финалу Купа његовим поготком Смедеревци стижу до првог трофеја у историји клуба победом над Звездом од 1:0.[1] У јесењем делу сезоне 2003/04. на 15 утакмица постиже осам погодака и то је био довољан сигнал да Звезда врати свог некадашњег ђака у клуб.

Црвена звездаУреди

Пантелић је на велико задовољство поново стигао у клуб свог детињства. Представљен је заједно са тада веома младим голманом Бобаном Бајковићем у зимском прелазном року 2004. године.[2] На 12 првенствених утакмица постигао је пет голова у пролећној полусезони и допринео освајању титуле шампиона Србије и Црне Горе. Одлучио је сусрете против Будућности из Банатског Двора (2:0), када је постигао оба гола, и против Сутјеске у Никшићу (1:0), када је погодио у 70. минуту за тријумф на тешком гостовању. У полуфиналу Купа донео је Звезди победу против Партизана од 1:0 голом у 14. минуту на сјајно додавање Жигића из аута, када су играчи вечитог ривала показали да не познају правила фудбалске игре. Рекламирали су офсајд, а после додавања из аута по прописима нема офсајда.[3] Куп је освојен победом у финалу против Будућности из Банатског Двора од 1:0, тако да је Звезда у сезони 2003/04. узела оба трофеја на домаћој сцени.[4]

У квалификацијама за Лигу шампиона Пантелић је постигао сјајан гол главом против ПСВ-а (3:2) у Београду,[5] а навијачи се сећају и његовог радовања после тог поготка махањем корнер заставицом. Ипак, у реваншу је претрпљен фијаско у Ајндховену (0:5), па је групна фаза елитног такмичења још једном остала пусти сан. Марко Пантелић и Никола Жигић су те сезоне били фантастичан нападачки тандем. Марко је постигао 21 гол у 29 утакмица и био први стрелац лиге, а Жигић је погађао противичке мреже 15 пута. Пантелић је проглашен и за најбољег спортисту СД Црвена звезда 2004. године у традиционалном избору Звездине ревије.[6]

Против београдског Радничког је постигао хет-трик у победи од 4:0, док се по два пута у стрелце уписао против Хајдука из Куле (2:1), београдског Хајдука (4:0) и Зете (2:1), по једном против Партизана (1:1) у 124. вечитом дербију, у победама против Земуна (1:0), Чукаричког (1:0)… Међутим, Звезда није стигла до титуле иако је освојила исти број бодова као сезону раније. Пантелић је са укупно 24 гола у 40 утакмица био голгетер Звезде у целој сезони 2004/05. рачунајући све такмичарске утакмице.

Почео је и сезону 2005/06. у клубу, када је постигао један гол у квалификацијама за Куп УЕФА против Интера из Запрешића (3:1),[7] а у реваншу у Београду (4:0) два пута је био стрелац.[8] Посебно је био леп гол против хрватског клуба на Маракани, када је дриблинзима довео до лудила дефанзивце гостију, а затим закуцао лопту у мрежу. Велики број атрактивних голова је забележио у Звездином дресу, једно време био капитен и љубимац навијача, а затим је наставио каријеру у дресу берлинске Херте.[9]

ХертаУреди

За Херту је од 2005. до 2009. године на 114 мечева у Бундеслиги постигао 45 погодака. Пружио је одличне игре, био заштитно лице клуба. У премијерној сезони на 28 лигашких утакмица 11 пута се уписао у стрелце, а у сезони 2006/07. на 42 утакмице у свим такмичењима забележио је 16 голова. Борио се и за титулу са Хертом у сезони 2007/08, када је на 28 првенствених мечева постигао 13 голова, али су посустали у последњој трећини шампионата. У последњој сезони (2008/09) на 37 утакмица у свим такмичењима забележио је 13 погодака.

Ајакс и ОлимпијакосУреди

Затим је и у дресу Ајакса из Амстердама имао врло запажен учинак. На 25 првенствених утакмица постигао је 16 голова и освојио Куп Холандије у сезони 2009/10. Касније је прешао у грчки Олимпијакос,[10] где је од 2010. до 2013. године на 38 лигашких сусрета постигао 20 голова. Мучиле су га повреде, па због тога није проводио више времена на терену, али када је био у тиму тресао је мреже у дресу Звездиног братског клуба. У сезони 2010/11. на 20 мечева у првенству Грчке девет пута се уписао у стрелце, а у сезони 2011/12. на 18 мечева у свим такмичењима постигао је чак 16 голова, од чега шест у Купу на свега три сусрета. На мечу против Керкире 11. децембра 2011. четири пута се уписао у стрелце.,[11] У сезони 2012/13. због повреде је одиграо само шест мечева у шампионату уз један гол. Са црвено-белима из Пиреја освојио је три шампионске титуле 2011, 2012. и 2013. године и два Купа 2012. и 2013.

РепрезентацијаУреди

Пантелић је за репрезентацију СЦГ и Србије одиграо 43 сусрета и постигао 10 голова. Дебитовао је 16. новембра 2003. против Пољске (3:4) у Плоку. Интересантно је и то да му никако није полазило за ногом да затресе мрежу у такмичарским сусретима, све до октобра 2009. и сусрета са Румунијом (5:0) када је био стрелац једног и асистент код два гола "орлова". На Светском шампионату у Јужној Африци селектор Антић га је неочекивано држао на клупи, али је у два меча Пантелић постигао гол у поразу од Аустралије (1:2) и уз Милана Јовановића био једини стрелац за Србију која је испала у групној фази. Заблистао је у квалификацијама за Еуро 2012, када је отписану селекцију Србије вратио у борбу за бараж головима против Северне Ирске (2:1 и 1:0) и Естоније (1:1), али је кобан био пораз против Словеније (0:1) 11. октобра 2011. на крају квалификација. То је био и последњи Пантелићев меч у дресу националне селекције.

Голови за репрезентацијуУреди

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 16. август 2006. Ухерско Храдиште, Чешка   Чешка 1-2 1-3 Пријатељска
2. 24. мај 2008. Даблин, Република Ирска   Република Ирска 0-1 1-1 Пријатељска
3. 28. мај 2008. Бургхаузен, Немачка   Русија 1-1 2-1 Пријатељска
4. 10. октобар 2010. Београд, Србија   Румунија 2-0 5-0 Квалификације за Светско првенство 2010.
5. 3. март 2010. Алжир, Алжир   Израел 0-1 0-3 Пријатељска
6. 5. јун 2010. Београд, Србија   Камерун 4-2 4-3 Пријатељска
7. 23. јун 2010. Мбомбела, Јужноафричка Република   Аустралија 1-2 1-2 Светско првенство 2010.
8. 25. март 2011. Београд, Србија   Северна Ирска 1-1 2-1 Квалификације за Европско првенство 2012.
9. 29. март 2011. Талин, Естонија   Естонија 1-0 1-1 Квалификације за Европско првенство 2012.
10. 2. септембар 2011. Белфаст, Северна Ирска   Северна Ирска 0-1 0-1 Квалификације за Европско првенство 2012.

УспесиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Сартид освојио Куп Србије и Црне Горе”. b92.net. 30. 5. 2003. Приступљено 21. 4. 2016. 
  2. ^ „Делија сам тим се дичим”. glas-javnosti.rs. 15. 1. 2004. Приступљено 21. 4. 2016. 
  3. ^ „На данашњи дан: Чувени Пантелин гол после“офсајда из аута“ за финале Купа”. mojacrvenazvezda.net. 21. 4. 2015. Приступљено 21. 4. 2016. 
  4. ^ „Хумска у црвено-белом”. glas-javnosti.rs. 13. 5. 2004. Приступљено 21. 4. 2016. 
  5. ^ „Звезда - ПСВ 3-2 !”. b92.net. 12. 8. 2004. Приступљено 19. 4. 2016. 
  6. ^ „Џајић у Звезди, "црвено-бели" прославили рођендан”. sportskacentrala.com. 4. 3. 2005. Архивирано из оригинала на датум 10. 6. 2016. Приступљено 21. 4. 2016. 
  7. ^ „Интер Запрешић - Црвена звезда 1:3”. uefa.com. Приступљено 21. 4. 2016. 
  8. ^ „Звезда добила Интер, изгубила Жигића”. sportskacentrala.com. 25. 8. 2005. Приступљено 19. 4. 2016. 
  9. ^ „Пантелић три године у Херти”. sportskacentrala.com. 14. 4. 2006. Приступљено 19. 4. 2016. 
  10. ^ „Пантелић у Олимпијакосу”. rts.rs. 20. 8. 2010. Приступљено 21. 4. 2016. 
  11. ^ „Пантелић постигао четири гола!”. novosti.rs. 11. 12. 2011. Приступљено 21. 4. 2016. 

Спољашње везеУреди