Не плачи, дете (књига)
Не плачи, дете (енгл. Weep not, child) је књига кенијског књижевника Нгуги ва Тионга (енгл. Ngugi wa Thiong'o), објављена 1964. године.[1] На српском језику књига је први пут објављена 1979. године у издању Нолита из Београда, и преводу Ане и Драгана Матељак.[2] Поновљено издање је објавила Чаробна књига 2018. године у преводу Владимира Д. Јанковића.[3]
| Не плачи, дете | |
|---|---|
 Предња страна корице српског издања књиге из 2018. године | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | Weep not, child |
| Аутор | Нгуги ва Тионго |
| Земља | Кенија |
| Језик | Енглески |
| Издавање | |
| Датум | 1964. (српско издање 1979) |
| Број страница | 197 |
| Превод | |
| Преводилац | Ана Матељак и Драган Матељак |
О аутору уреди
Нгуги ва Тионго је рођен 5. јануара 1938. године недалеко од Најробија као Џејмс Тионго Нгуги. У Уганди је започео студије које је потом завршио у Енглеској. Први роман Не плачи дете објавио је 1964. године. Уследили су даље наслови Пшенично зрно, Крваве латице, Распети ђаво, и други. Писање је започео на енглеском језику, али је од седамдесетих година из политичких и личних разлога почео да пише искључиво на матерњем језику. Пише романе, драме, приповетке, књиге за децу, есеје, академске студије.[4]
О књизи уреди
Роман Не плачи, дете написан 1964. године и сматра се првим источноафричким романом на енглеском језику.[5]
Роман Не плачи, дете је прича о томе као је устанак аутохтоног становништва против британске колонијалне власти, Мау-Мау, у Кенији, утицао на животе обичних мушкараца и жена, а посебно на једну породицу. Главни ликови су два брата, Нџороге и Камау, који стоје на ђубришту и гледају у своју будућност. Нџороге треба да иде у школу, док Камау планира да се обучава за столара. Али ово је Кенија, и времена су против њих. Мау Мау у шумама воде рат против беле владе, а два брата и њихова породица треба да одлуче где је њихова лојалност. За практичног Камауа, избор је једноставан, али за научника Нџорогеа, тешко је одустати од сна о напретку кроз учење.[1]
Радња уреди
Иако живе у немаштини, младог Нџорогеа мајка подстиче да се школује и тако избори за своје место под сунцем. Он би био први из породице који би се школовао. Породица живи на имању чији је власник Џакобо, Африканац који се обогатио шурујући с белим досељеницима, посебно с господином Хауландсом, најмоћнијим земљопоседником у том делу Кеније. Његов млађи брат, Камау, ради као столарски шегрт, а други, старији, Боро, преживљава трауме по повратку из Другог светског рата, у који је одведен на силу и где му је на рукама умро рођени брат. Њихов отац, Нгото, је угледан човек у крају који одржава имање господина Хауландса, више из жеље да сачува и негује земљу својих предака, а не због новчане надокнаде или привилегија. Запослени црнци, јефтина радна снага, једног дана дижу се на штрајк тражећи веће плате. Нгото тада одлази на протестни скуп, и тамо ће одиграти улогу која ће изменити стварност како његове породице тако и ширег окружења. Заводи се ванредно стање, влада страх и терор. За то време, развија се веза између Нџорогеа, амбициозног сањара, и независне Мвихаки, кћерке омраженог Џакоба.[6]
Нџороге не може да разуме зашто њихови очеви, иако су обојица припадници истог народа, следе различите планове за решавање неприлика у којима се нашла њихова домовина. Нџорогереов отац ишчекује одлазак белог човека, а отац девојке помаже белцу да се одржи на тој земљи, јер воли новац више од слободе.[5]
Референце уреди
- ^ а б „Weep Not, Child”. goodreads.com. Приступљено 20. 2. 2023.
- ^ „Ne plači, dete / Ngugi va Tiongo”. plus.cobiss.net. Приступљено 20. 2. 2023.
- ^ „Ne plači, dete / Ngugi va Tiongo”. plus.cobiss.net. Приступљено 20. 2. 2023.
- ^ „Ngugi va Tiongo”. carobnaknjiga.rs. Приступљено 20. 2. 2023.
- ^ а б „Ngũgĩ wa Thiong’o - Ne plači, dijete”. mvinfo.hr. Приступљено 20. 2. 2023.
- ^ Tiongo, Ngugi va (2018). Ne plači, dete. Beograd: Čarobna knjiga. ISBN 978-86-7702-579-3.
