Николај Носков
Николај Иванович Носков (рус. Никола́й Ива́нович Носко́в; Гжат, 12. јануар 1956) руски је музичар, пјевач и композитор. Петоструки је добитник награде „Златни грамофон“, Заслужни уметник Руске Федерације.[1]
| Николај Носков | |
|---|---|
.jpg) Николај Носков, 2009 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Николај Иванович Носков |
| Датум рођења | 12. јануар 1956. |
| Место рођења | Гжат, Совјетски Савез |
| Држављанство | руско |
| Музички рад | |
| Активни период | 1981—данас |
| Жанр | поп, рок, поп-фолк, прогресивни рок, психоделични рок, соул, R&B |
| Инструменти | певач, гитара, клавир, бубањ, труба |
| Остало | |
| Веб-сајт | nnoskov.ru |
Биографија уреди
Носков је рођен 12. јануара 1956. године у граду Смоленск региона Гжат (сада Гагарин) у породици радничке класе. Његов отац Иван Носков је ромског порекла, ради у фабрици. Његова мајка, Екатарина Константиновна Носков је радила као млекарица, и на градилишту. Поред Николе, породица је имала још четворо деце.
Када је Никола имао 8 година, породица се преселила у град Череповец. Од детињства учествује у аматерским опсезима. Са 14 година, освојио је прву награду као најбољи певач у конкуренцији Северо-Западног региона.
Формално музичко образовање нема. Самоуко је научио да свира клавир, гитару и бубњеве, а док је служио војску свирао је трубу.[2] Као певач у школској групи изводио је хитове Битлса, Криденса и других рок бендова тада популарних међу Руском омладином. Постери група Лед Цепелин и Пинк Флојд нашли су место поред портрета оперског певача Шаљапина који је висио изнад Николајевог кревета. Тада је још слабо говорио енгледки језик, само је транскрибовао текстове са плоча, и то на ћирилицу. Но није много времена прошло да му пажњу истински привуче језик рокенрола.[3][4][5]
Носков је учествовао у заједничким пројектима са великим бројем домаћих и страних композитора и музичара, укључујући Алекандер Затсепинa и Едуард Артемијевa.
Од 1981. године Носков је певач и гитариста хард-рок ансамбла Москва, који 1982. године у продукцији прогресивног композитора Давида Тукхманова издаје албум НЛО при издавачкој кући Мелодия. Међутим Москва је била кратког века, под притиском власти и медија, он је раскринкан – звук бенда био је прежесток за тадашњу Совјетску публику. У пролеће 1984. Николај Носков је главни солиста ансамбла Поющие сердца под вођством Виктор Векштејна. Године 1985., наступа на аудицији за место певача у формирајућој хеви метал групи Арија. Након тога наступао је са неколико песама за филм Острво изгубљених бродова и „Она је с метлом, он је у црном шеширу” 1987. године.
Година 1987. је пресудна у његовој каријери. Након осам година пјевања у разним московским ресторанима и клубовима, Носкову је у живот ушао састав «Горки Парк», чији је оснивач био Стас Намин. Носкова је са групом повезао заједнички интерес за западњачку рок сцену. Након фестивала на којем су наступали као предгрупа саставу Скорпионс, Горки Парк је потписао уговор са дискографском кућом Полиграм (Polygram Records) и група је снимила свој први истоимени албум, под надзором продуцента Бруса Фербаирна (Bruce Fairbairn). Горки Парк је албумом покушао освојити америчку публику, не одричући се својих руских корена али истовремено свирајући хард рок и хеви метал, што се показало успешним. Нумера "Банг" коју је написао и компоновао Носков, заједно са целим албумом успела се на високе позиције музичких лествица на радију и MTV-ју, албум је у Данској достигао чак и златан тираж. Горки Парк и Носков ускоро су кренули на премијерну турнеју по Сједињеним Америчким Државама.
Међутим, због финансијских и породичних разлога, али и пренапрегнутих гласних жица Носков је напустио бенд 1990. године.[6] Улогу певача и басисте у саставу преузео је Александар Минков.
Након што је напустио Горки Парк, 1994. године је започео самосталну соло каријеру. Најпознатији хитови Николаја Носкова су: Дай мне шанс, Снег, Это здорово, Паранойя, Я тебя люблю, Я не модный, А на меньшее я не согласен.[7]
Приватни живот уреди
Николај су се венчали девојком Марина. Он има ћерку Катерина (рођен 1991). Има унука Мирослава (рођен 2015)[8]
Дискографија уреди
Албуми уреди
| Година | Албум |
| 1998. | Блажь[9] |
| 1999. | Паранойя |
| 2000. | Дышу тишиной[10] |
| 2006. | По пояс в небе |
| 2011. | Оно того стоит[11] |
| 2012. | Без названия |
| 2019. | Живой |
Други албуми уреди
| Година | Албум |
| 1982. | Н. Л. О (као група Москва) |
| 1988. | К теологии (као група Гран-При) |
| 1989. | Gorky Park (као група Горки Парк) |
| 1994. | Mother Russia (као група Николај) |
| 2001. | Лучшие песни в сопровождении симфонического оркестра |
| 2002. | Лучшие песни |
| 2003. | Океан любви |
| 2008. | Лучшие песни |
| 2008. | Дышу тишиной |
| 2016. | The Best |
Спотови уреди
| Спот | Година | Режисер |
|---|---|---|
| Я не модный | 1996 | — |
| Дай мне шанс | 1997 | Јури Носков |
| На Руси | 1997 | — |
| Я тебя люблю | 1998 | Јури Носков |
| Романс | 1998 | А. Петросјан |
| Паранойя | 1999 | Олег Погодин |
| Снег | 1999 | Олег Погодин |
| Это здорово | 2000 | Павел Владимирски |
| Дельтаплан | 2001 | Олег Гусев |
| Спасибо | 2003 | Терри |
| На меньшее я не согласен | 2005 | Галина Швеиковскаја |
| Павшим друзьям | 2009 | — |
| Мёд | 2012 | Роберт Брелохс |
| Оно того стоит | 2014 | Заур Засеев |
| Седые дети | 2017 | — |
Референце уреди
- ^ „Указ Президента Российской Федерации от 16.07.2018 № 431 "О награждении государственными наградами Российской Федерации"”. Архивирано из оригинала 19. 07. 2018. г. Приступљено 23. 07. 2018.
- ^ НОСКОВ Николай Иванович, фото, биография
- ^ Николай Иванович Носков
- ^ „Biography item 1”. Архивирано из оригинала 02. 01. 2018. г. Приступљено 07. 09. 2016.
- ^ НОСКОВ Николай Иванович
- ^ Biografija, broj 4 Архивирано на сајту Wayback Machine (27. август 2016) Pristupljeno 20. rujna 2008.
- ^ „Творчество”. Архивирано из оригинала 29. 08. 2016. г. Приступљено 24. 08. 2016.
- ^ Николай Носков стал дедушкой
- ^ Николай Носков – Блажь
- ^ Николай Носков – Дышу Тишиной
- ^ Николай Носков: Новый альбом звучит жёстче и агрессивнее
Спољашње везе уреди
