Никола Гиљен

Никола Гиљен (Београд, 12. новембар 1971) српски је историчар и теолог.

Никола Гиљен

БиографијаУреди

Рођен је у Београду. Студирао је историју на Филозофском факултету у Београду, а дипломирао на Богословском институту Српске православне Цркве при Православном Богословском факултету Београдског универзитета.[1] Стручни је сарадник и члан Управног одбора фонда „Принцеза Оливера“ и сарадник часописа Метак.

Коаутор је и аутор историјских монографија посвећених темама из српске средњовековне историје: Принцеза Оливера, заборављена српска Кнегиња, Кнегиња Оливера: Пут ружама посут, Српске средњовековне заставе: Прилог историји српске вексилологије, Две српске султаније: Оливера Лазаревић (1373-1444) и Мара Бранковић (1418-1487) - Две биографије као прилог историји српско-османских односа 1389-1487 и Два наша странца: Две биографије као прилог војној историји српског народа, као и више од шездесет чланака из области српске и светске историје, историје Православне Цркве, хералдике, вексилологије и историје наоружања и војне опреме, објављених у часопису „Историја Ревија“ од 2010. до 2014. године.[1] Од 2016. године стручни је сарадник часописа Метак (раније Оружје и муниција) из Новог Сада (лиценцно издање часописа Armi e Tiro, Милано), у коме објављује стручне чланке из историје ручног ватреног оружја.

Никола Гиљен је био стручни сарадник у многобројним пројектима и манифестацијама из области културе и науке, које је организовао Фонд „Принцеза Оливера“, као што су ликовни конкурс и изложба „Заборављена српска хероина“ (2009), литерарни конкурс „Једно ново Отписаније на тему стихова Јеле Балшић Јер се помрачише душевне очи муком и метежом који је у свету“ (2010-2011) и др. Учествовао је и у промоцијама, представљањима Фонда и његових пројеката на међународним сајмовима књига у Београду, Солуну и Лајпцигу, Данима српске културе у Будимпешти и Сентандреји, и на другим културним и научним манифестацијама и у медијским иступањима Фонда. Био је стручни консултант за историјска, хералдичка и вексилолошка питања на писању сценарија и на снимању филма Пут ружама посут (2012-2013). Овај документарно-играни филм о животу Принцезе Оливере, у продукцији Фонда који носи њено име, настао је на основу монографије Принцеза Оливера, заборављена српска Кнегиња и књиге Кнегиња Оливера: Пут ружама посут. Искуства аутора на реконструисању средњовековних застава коришћених у филму послужила су као инспирација за писање монографије Српске средњовековне заставе. Био је и стручни консултант за наоружање, униформе и војну опрему на снимању ТВ филма Панта Драшкић: Цена части (2015). Учествовао је и у снимању филма Џемс Бонд је био Србин, у режији Машана Лекића (Досије, ТВ Прва, 2016). У овом дугометражном документарно-играном филму говорио је о Душану Попову (1912-1981), српском и југословенском обавештајцу из Другог светског рата. Од 2018. године је стручни консултант у продукцији игране серије Црвени месец ТВ Пинк, где сарађује на изради сценарија, сценографије, набавци и изради костима, реквизита, наоружања и војне опреме.

Дела Николе Гиљена преведена су на руски, енглески и немачки језик, а научни чланци преношени на више интернет страница из земље и иностранства. Са колегиницама и коауторима монографије Принцеза Оливера заборављена српска Кнегиња, Оливером Шарановић и Соњом Јовићевић Јов, био је номинован за Награду града Београда у области друштвених и хуманистичких наука 2010. године.

Ексклузивна историјска монографија Принцеза Оливера, заборављена српска Кнегиња, прва је синтеза свих досадашњих знања о Принцези Оливери Лазаревић, кћери Светог Кнеза Лазара и Кнегиње Милице и супрузи султана Бајазита I, али на ширем плану слика и друге историјске личности и догађаје с краја 14. и почетка 15. века. Ова монографија „није само прилог бољем познавању прошлости, него и увиђању значаја појединих жена у српској историји“ (из рецензије проф. Др Светлане Томин). У њој се „на основу литературе и познатих извора добија синтеза и уверљива слика о животу и значају ове заборављене принцезе“ (из рецензије проф. Др Јелке Ређеп). Подухват писања и објављивања монографије о Принцези Оливери поручује читаоцима да „ништа није заборављено ако се добро подсетимо и освестимо“ (из рецензије протојереја-ставрофора проф. Др Радомира В. Поповића). Ова монографија објављена је 2009. године, на српском, енглеском и руском језику засебно, с благословом Његове Светости, блаженопочившег Патријарха српског Господина Павла. Скраћена верзија монографије под насловом Кнегиња Оливера, пут ружама посут, доживела је три издања, 2010, 2013 и 2019. године, на српском и немачком језику засебно. Прва два српска тиража су распродата.

Монографија Српске средњовековне заставе: Прилог историји српске вексилологије, објављена 2014. године, с благословом Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја. Представља прву и свеобухватну студију из области нашег средњовековног заставословља. настала је на основу двадесетпетогодишњег прикупљања и проучавања литературе и извора из ове области, као и на основу практичног рада на реконструкцијама средњовековних застава за потребе документарно-играног филма Пут ружама посут. Неки од цртежа и реконструкција у овој књизи дело су самог аутора. „Аутор уложио много систематског напора да сагледа мршаве изворе и ретке сачуване вексилолошке артефакте из тог периода наше повести и да из њих извуче значајне и далекосежне закључке, који су изванредан научни допринос српској вексилологији, али, у неопходној мери и хералдици, сфрагистици и нумизматици. Ово дело се, стога, само препоручује, пре свега као својеврсни зборник досадашњих сазнања из домена српског средњовековног заставословља, али ништа мање и као рад, који подиже свест о неопходности заштите, очувања и додатног истраживања овог значајног дела наше богате прошлости...“ (из рецензије ђакона Хаџи Ненада М. Јовановића).

Од 2016. године Гиљен објављује за издавачку кућу „Дерета” из Београда.

У књизи Две српске султаније: Оливера Лазаревић (1373-1444) и Мара Бранковић (1418-1487) - Две биографије као прилог историји српско-османских односа 1389-1487 преко биографија двеју српских племкиња које су постале и османске султаније испричана је и прича о српско-османским односима у 14. и 15. веку и прича о последњем периоду српске средњовековне историје, у време када је Србија још увек постојала као држава (1389–1459), као и у првим деценијама њене историје под османском окупацијом (1459–1487). У књизи су врло детаљно проучене историјске улоге двеју „српских султанија“ у време када су биле у браку са османским султанима, као и у време када су после повратка у Отаџбину биле активне у друштвеном или политичком животу Српске Деспотовине. Указано је на бројне сличности, али и разлике у њиховним животним судбинама. Овом књигом разјашњене су готово све недоумице у вези ове две историјске личности. Књига Две српске султаније била је међу пет најпродаванијих књига издавачке куће Дерета, на 61. међународном сајму књига у Београду (23—30.10.2016), а у децембру 2016. и јануару 2017. године налазила се међу десет најпродаванијих и најчитанијих књига у Србији (Вечерње новости, Култура, 16.12.2016-13.01.2017).

У делу Два наша странца: Две биографије као прилог војној историји српског народа Никола Гиљен је објединио биографије витеза Палмана Брахта (1290-1363) и ђенерала Хенрија Мекајвера (1841—1907). У питању су две, код нас и у свету, мало познате историјске личности, које раздваја временски период од пет векова, простори са којих потичу, удаљени преко 7.000 км, и нације којима припадају - Брахт је био Немац, а Мекајвер амерички и британски држављанин шкотског порекла. Међутим, ову двојицу људи спаја, не само њихова заједничка професија, чињеница да су читав живот били војници-најамници, већ и чињеница да су обојица каријером били везани за Србију. Толико инетересантних сличности и толико још интересантнијих различитости саме по себи чине ауторова историјска одмеравања ових двеју личности изузетно примамљивим за читаоце. Ауторова основна смерница у писању ове две биографије била је да нас подсети, да отргне од заборава за убудуће и да коначно каже највероватнију истину о животу ове двојице странаца. Обе биографије у књизи Два наша странца представљају значајан допринос њиховог аутора познавању два изузетно важна и интересантна периода наше националне историје, али и одавање дужног поштовања заборављеним личностима из наше прошлости.

Књига Николе Гиљена Крштење Клио, објављена у Дерети у јесен 2018. године прецизно нам објашњава шта је историја као процес а шта као наука, и доноси нам одговор на питање који је најправилнији поглед на историју као процес и као науку. Ова књига излаже развитак историјске науке у свету и код нас Срба, од настанка до савременог доба, али и разјашњава нека спорна и шкакљива питања савремене историографије.: да ли различити народи могу имати и различита тумачења историјских догађаја, има ли историја смисла ако нема Бога и нечег изван овоземаљског живота, зашто историја као процес уопште постоји и који је њен извор и узрок, какве су неистине и грозоте о Србима писали Хегел, Маркс и Енгелс, зашто из историјског угла Арапи немају право на територију Израела а Јевреји имају, да ли Срби имају за шта да се извињавају својим непријатељима из прошлости и да ли историја сме да буде „посипање пепелом и извињавање својим џелатима“, шта је о времену и историји мислио и говорио патријарх Павле, на који начин Библија објашњава историју, да ли је крај света који познајемо крај историје и у ком смислу, да ли су хришћанске врлине, љубав, вера и нада, смернице човеку за путешествије кроз историју, да ли је историја само скуп насиља и зала или пут усавршавања човека до Божанског идеала, о хришћанској идеји Божанског печата вечности у историји... Уколико се после књиге Крштење Клио о овим темама буде више размишљало, писало и расправљало, сматрају аутор и издавачи, утолико ће њен учинак бити успешнији. Мера историје није само њено место у прошлости, садашњости или будућности једног народа, или човечанства у целости. Њена мера заправо је њено место у вечности, иако су појмови вечности и историје на известан начин супротстављени. У том смислу ова књига је и прича о историји као процесу усмереном ка вечности и прича о вечности као еталону историје.

У току 2015, 2016 и 2017. године остварио је успешну сарадњу са колективом и ученицима београдске ОШ „Старина Новак“, те је одржао низ предавања на тему српских средњовековних грбова и застава, историје развитка српских националних и државних символа, и низ практичних радионица блазонирања и емблазонирања грбова за ученике нижих и виших разреда, а у Недељи школе, крајем маја 2015, у Музеју школе организовао је изложбу реплика српских средњовековних костима и застава коришћених у филму Пут ружама посут, из фундуса Фонда „Принцеза Оливера“.

У марту месецу 2017. године био је гост удружења жена са инвалидитетом и жена жртава насиља и дискриминације „Из круга“, где је у библиотеци удружења представио књигу Две српске султаније и одржао разговор на тему положаја жена у средњовековним српским земљама и под османском окупацијом.

Православни теолог и историчар Никола Гиљен био је учесник трибине „Старина Новак по други пут међу Србима“, одржане 27. децембра 2017. године у Дому омладине Београда, у организацији ДОБ и ОШ Старина Новак, поводом изласка из штампе књиге професора Милоша Пекића Старина Новак, историјска личност и епски јунак, прве синтетизоване и свеобухватне биографије Старине Новака (око 1530-1601), објављене у издању београдске ОШ Старина Новак. Осим о раду свог колеге Пекића и о његовој књизи, Гиљен је између осталог говорио и о православном поимању историје, православном приступу историографији и о значају народне епске поезије као терцијалног историјског извора који одражава народно мњење о историјским личностима, догађајима и појавама.

У мају и јуну 2018. године Никола Гиљен је био стручни сарадник ОШ „Старина Новак“ и академског вајара Здравка Јоксимовића на пројекту припрема за израду споменика Старини Новаку. Гиљен је у пројекту учествовао као саветник за питања униформе, војне опреме и наоружања које ће се наћи на будућем споменику и друга војно-историјска питања везана за овај споменик, који, на иницијативу школе, треба да буде подигнут на углу улица Цвијићеве, Далматинске и Старине Новака.

На Четвртом саветовању просветних радника, одржаном у организацији ОШ „Старина Новак“ из Београда, од 1. до 3. јуна 2018. године, у Хотелу „Гранд“ у Крупњу, чија је тема била „Искоришћеност потенцијала школе као носиоца друштвеног напретка“, презентовао је стручни рад „Друштвена делатност ОШ ,Старина Новакʻ као својеврсна литургија“.

У просторијама Библиотеке „Блажо Шћепановић”, огранку Библиотеке „Вук Караџић” на Звездари, Никола Гиљен је 23. октобра 2018. године одржао предавање под насловом ’’Две српске султаније”, на коме је, осим о животима српских Принцеза и османских султанија Оливере Лазаревић и Маре Бранковић и о српско-османским односима у 14. и 15. веку, али и у савременом добу, говорио слушаоцима и о другим темама својих књига, историји, православној теологији, хералдици, вексилологији, сарадњи са ствараоцима из света телевизије и кинематографије и најавио излазак из штампе своје нове књиге Крштење Клио.

Никола Гиљен је праунук ђенерала Југословенске Краљевске војске Милана Ст. Костића.

БиблиографијаУреди

Историјске монографијеУреди

  • Принцеза Оливера, заборављена српска Кнегиња, издавач Фонд „Принцеза Оливера“. Београд: 2009. ISBN 978-86-912875-0-4.
  • Принцесса Оливера, забытая сербская княгиня, Фонд "Принцесса Оливера", Белград. 2009. ISBN 978-86-912875-1-1.
  • Princess Olivera, a forgotten Serbian Heroine, “Princess Olivera” Foundation, Belgrade. 2009. ISBN 978-86-912875-2-8.
  • Кнегиња Оливера, пут ружама посут, Фонд „Принцеза Оливера“, Београд 2010(1), 2013(2), 2019 (3) ISBN 978-86-912875-3-5.
  • Die Fürstin Olivera, mit Rosen bestreuter Weg,“Princess Olivera” Foundation, Belgrad. 2010. ISBN 978-86-912875-4-2.
  • Српске средњовековне заставе: Прилог историји српске вексилологије, Фонд „Принцеза Оливера“. Београд: 2014. ISBN 978-86-912875-6-6.
  • Две српске султаније: Оливера Лазаревић (1373-1444) и Мара Бранковић (1418-1487) - Две биографије као прилог историји српско-османских односа 1389-1487, Дерета. Београд: 2016. ISBN 978-86-6457-054-1.
  • Два наша странца: Две биографије као прилог војној историји српског народа, Дерета. Београд: 2017. ISBN 978-86-6457-134-0.
  • Крштење Клио или Како разбудити уснулу принцезу?: Оглед о православној философији историје, Дерета, Београд. 2018. ISBN 978-86-6457-197-5.

Чланци објављени у ревији Историја од маја 2010. до децембра 2014Уреди

  • „Принцеза Оливера Лазаревић: Са Богом посредница“, Бр. 4/мај (2010). стр. 10-14
  • „Кнегиња Јела Балшић: Српкиња за понос“, Бр. 5/јун (2010). стр. 10-14
  • „Наше снаје: Међу женама српских владара највише је било гркиња“, Бр. 6/јули (2010). стр. 10-14
  • „Мирослављево јеванђеље сам Бог сачувао“, Бр. 7/август (2010). стр. 10-14
  • „Свети Сава: Увео устав и симфонију Државе и Цркве“, Бр. 8/септембар (2010). стр. 10-14
  • „Зетови српских владара: 51 брак ћерки српских владара“, Бр. 9/октобар (2010). стр. 10-14
  • „Тимочка буна: Време када се оружје бранило животом“ Бр. 10/новембар (2010). стр. 23-31
  • „Крст и оцила: симболи спасења и светлости“ Бр. 11/децембар (2010). стр. 21-26
  • „Сентандреја, град са седам сунцомоља“, Бр. 11/децембар (2010). стр. 38-39
  • „Двоглави орао - знамење Немањића и Српског Царства“, Бр. 12/јануар (2011). стр. 17-21
  • „Краљевић Марко: Митски осветник и српски супер херој“ Бр. 13/фебруар 2011,pp. 18-22 и Број 14/март (2011). стр. 22-23
  • „Карађорђевићи и Обреновићи: Српски рат двеју ружа“, Бр. 14/март (2011). стр. 15-21
  • „Историја времена: Од космичке поеме до сувог књиговодства“, Бр. 15/април (2011). стр. 20-27
  • „Никола Чупић - Косово осветио просветом“, Бр. 16/мај (2011). стр. 17-21
  • „Кнез Арсен Карађорђевиђ: Принц ратова и двобоја“, Бр.17/јуни (2011). стр. 15-21
  • „Српске амазонке Великог рата: Скромне даме гвозденог срца“, Бр.18/јули (2011). стр. 19-27
  • „Жана Меркус: Имала је срце од јунака“, Бр. 19/август (2011). стр. 11-19
  • „Љиљан: Ливадски цвет богова и владара“, Бр. 20/септембар (2011). стр. 15-22
  • „Катарина Јовановић и Катарина-Клара Штурценегер: Две Катарине - С љубављу за Србију у вечност“, Бр. 21/октобар (2011). стр. 21-25
  • „Калашњиков: Један човек и једна пушка“, Бр. 22 / новембар (2011). стр. 34-43
  • „Чукур чесма - Народ није заборавио дечака с разбијеним крчагом“ Бр.23/децембар (2011). стр. 15-21
  • „Ксенија Атанасијевић: Дама у паклу универзитета“, Бр. 24/јануар (2012). стр. 17-22
  • „Сретење с демократијом: Устави модерне Србије“, Бр. 25/фебруар (2012). стр. 17-22
  • „Србин Душан Попов Трицикл - Прави Џејмс Бонд“, Бр. 26/март (2012). стр. 35-41
  • „Хајрам Бингам III: Прича о правом Индијани Џонсу“, Бр. 27/април (2012). стр. 38-43
  • „Барон Никола Јуришић: Човек који је победио Сулејмана Величанственог“, Бр.28/мај (2012). стр. 30-36
  • „Путешествије моштију Светог Кнеза Лазара“, Бр. 29/јун (2012). стр. 16-21
  • „7. јули 1941: Метак који лута седам деценија“, Бр. 30/јул (2012). стр. 32-38
  • „Војвода Степа Степановић: Победник са Цера - човек из народа“, Бр. 31/август (2012). стр. 30-37
  • „Тајне светских химни: Песма идентитета за рођење нације“, Бр. 32/септембар (2012). стр. 12-21
  • „Мајор Драгутин Гавриловић: Живот у поносу - смрт у понижењу“, Бр. 33/октобар (2012). стр. 12-20
  • „Одбрана Београда 1915: Заборављени јунаци са Дунавског кеја“, Бр. 34/ новембар (2012). стр. 14-22
  • „Чудесни мајор Војислав Танкосић: Човек који је ишамарао Черчила“, бр. 35/децембар (2012). стр. 30-39
  • „Вера Пешић - Српска Мата Хари“, Бр. 36/јануар (2013). стр. 14-21
  • „Вилијам Волас - Национални херој и заштитник Шкотске“, Бр. 37/фебруар (2013). стр. 30-38
  • „Јелисавета Начић : Дамски рукопис београдске архитектуре“, Бр. 38/март (2013). стр. 36-45
  • „Васељенски сабори: Глас и тело Цркве“, Бр. 39/април (2013). стр. 30-39
  • „Шмајсер - Пикавац који сеје смрт“, Бр. 40/мај (2013). стр. 30-39
  • „Негде тамо далеко: Срби ратни хероји у војсци САД“, Бр. 41/јун (2013). стр. 30-37
  • „Студеница - сведок векова: Света Царска лавра делила судбину народа“, Бр. 42/јул (2013). стр. 16-24
  • „Шпанска легија странаца: Генерал Миљан Астреј - Први међу Младожењама смрти“, Бр. 43/август (2013). стр. 20-24
  • „900 година од рођења Стефана Немање: Свети Симеон Мироточиви - Владар и учитељ Срба“, Бр. 44/септембар (2013). стр. 10-15
  • „Карен Бликсен: Бароница од кафе, пера и несретних љубави“, Бр. 45/октобар (2013). стр. 38-43
  • „Руски архитекти у Србији 1: Николај Краснов - Душу Русије даровао Београду и Србији“, Бр. 46/новембар (2013). стр. 17-21
  • „Руски архитекти у Србији 2: Цењени, али и оспоравани, оставили монументална дела“, Бр. 47/децембар (2013). стр. 18-23
  • „Руски архитекти у Србији 3: Саградили половину међуратног Београда“, Бр. 48/јануар (2014). стр. 19-24
  • „Дража и Тито - Од Шпагина до Колта: Оружје које су поседовали ђенерал Михаиловић и маршал Тито“, Бр. 49/фебруар (2014). стр. 18-25
  • „Два хиландарска крсташа Цара Душана: Истина о заставама Душана Силног“, Бр. 50/март (2014). стр. 14-19
  • „Прича о две заробљене заставе: Непријатељске заставе у биткама код Велбужда и Никопоља“, Бр. 51/април (2014). стр. 16-23
  • „Љубави Агати Кристи: Како је Краљица злочина пронашла вечиту љубав у срцу пустиње“, Бр. 52/мај (2014). стр. 42-48
  • „Краљ Анри IV: Живот и смрт Краља толеранције“, Бр. 53/јун (2014). стр. 44-51
  • „Срби у бици између два Цара: Ангорска битка 28. јула 1402“, Бр. 55/август (2014). стр. 16-22
  • „Православље у Чешкој: Од Св. Ћирила и Методија до Св. Горазда“, Бр. 56/септембар (2014). стр. 32-37
  • „Шабац кроз историју: Од турског утврђења до Малог Париза“, Бр. 57/октобар (2014). стр. 28-34
  • „Заставе Краља Уроша: Од барјака крсташа до стега са иконама“, Бр. 58/новембар (2014). стр. 10-14
  • „Траг у историји: Век од смрти Стојана Новаковића“, Бр. 59/децембар (2014). стр. 20-25

Чланци објављени у часопису Оружје и муниција и Метак од 2016Уреди

  • „Заборављени српски тулумбаши“, Бр. 2 / фебруар-март (2016). стр. 56-59
  • „Аутомат, једна згасла звезда“, Бр. 4 / мај (2016). стр. 38-41
  • „Једна жена - три пушке“, Бр. 5 / јул (2016). стр. 46-49
  • „Пибоди - симбол српске слободе“, Бр. 6 / јул-август (2016). стр. 48-51
  • „Патонова љубимица“, Бр. 7 / септембар-октобар (2016), стр, 42-45
  • „Граовача - апсолутна ветеранка“, Бр. 8 / новембар-децембар (2016). стр. 48-51
  • „Балкански траг господина Браунинга“, Бр. 9 / јануар-фебруар (2017). стр. 38-41
  • „Злокобни СС-ов аутомат“, Бр. 10, април-јун (2017). стр. 110-113
  • „Алпски Ролс-Ројс“, Бр. 11, јул-септембар (2017). стр. 68-71
  • „МП41: Југословенски Шмајсер“, Бр. 12, октобар-новембар (2017). стр. 48-51
  • „ФН Браунинг М1903: Мајка свих пиштоља“, Бр. 13, децембар-јануар (2017–2018), стр.48-51
  • „П08, омиљени трофеј победничких војски“, Бр. 14, март-април (2018), стр. 68-71

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Никола Гиљен - Биографија”. Дерета. Приступљено 5. 2. 2019.